Postoje mesta na planeti koja deluju kao da su izašla iz najlepše bajke - čudesni predeli u kojima su ljudi vekovima oblikovali prirodu svojim rukama, stvarajući prizore koji oduzimaju dah. Jedno od takvih mesta nalazi se duboko u planinama Filipina - drevne pirinčane terase Batad, Bangaan i Banaue, koje neki nazivaju "osmo svetsko čudo".
Ove terase, koje se uzdižu uz padine planinskog lanca Kordiljera, stare su više od 2.000 godina. Pripadaju kulturnom nasleđu naroda Ifugao, koji ih je kroz vekove obrađivao ručno, bez moderne tehnologije, koristeći vodu koja dolazi sa vrhova planina. Zbog svog izgleda i važnosti, često ih nazivaju "stepenicama ka nebu".
Međutim, ovaj veličanstveni pejzaž polako nestaje pred našim očima. Kako navodi putopisac Andrej Maričić na svom Youtube kanalu "Pustolovine", broj ljudi koji žele da ostanu u ovim selima i obrađuju terase iz godine u godinu je sve manji. Mnogi mladi napuštaju rodna sela u potrazi za modernijim životom u gradovima, a sa njima odlazi i veština stara dva milenijuma.
Banaue: Lepota u opasnosti
Terase Banaue možda su i najpoznatije među njima. Turisti ih sve češće posećuju, dive se njihovoj veličini i simetriji, ali istovremeno nesvesno doprinose nestajanju autentičnog načina života koji je vekovima opstajao. Ako se ne pronađe način da se očuva ova tradicija, pitanje je koliko dugo će Banaue uspeti da se održi.
Batad: Amfiteatar od pirinča
Za razliku od Banauea, Batad je mnogo teže dostupan. Do njega ne vode putevi - da biste stigli do sela, morate pešačiti kroz gustu džunglu i strme staze. Terase Batada formiraju gotovo savršen amfiteatar kroz koji voda sa planinskih visova tiho teče, hrani zemlju i održava život. Meštani su ponosni na svoje nasleđe, ali sve više turista donosi i moderni svet, koji polako menja svakodnevicu.
Bangaan: Selo zarobljeno u vremenu
Bangaan, malo selo u srcu Kordeljera, deluje kao da je vreme stalo. Ovde nema masovnog turizma, a život izgleda kao pre sto godina. Ipak, čak i u ovom gotovo netaknutom kutku sveta, modernizacija polako prodire. Ako mladi odluče da ga napuste, Bangaan bi mogao da ostane pust.
Turizam - spas ili pretnja?
Turizam je dvosekli mač. S jedne strane, on donosi ekonomske prilike za lokalno stanovništvo, ali s druge strane, ubrzava napuštanje tradicionalnog načina života. Bez ljudi koji će održavati terase, one se prepuštaju eroziji i postepeno nestaju.
Pitanje koje ostaje jeste: može li se pronaći ravnoteža između očuvanja tradicije i prihvatanja savremenog sveta? I hoće li sledeće generacije imati priliku da vide "stepenice ka nebu", ili će one zauvek ostati samo uspomena u pričama naroda Ifugao?
Pročitajte u posebnom tekstu koje države plaćaju svojim građanima da se presele na selo.
BONUS VIDEO:
(Youtube Andrej Maricic Pustolovine/ MONDO)
