Novi toplotni talas počeo je u Srbiji od subote 9. avgusta i prema najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), trebalo bi da potraje do nedelje 17. avgusta. Sa severa Afrike ka Srbiji napreduje talas vrelog vazduha, očekuju se izrazito visoke temperature do kraja nedelje, a meteorolog Ivan Ristić je za "NIN" otkrio novu vremensku prognozu do kraja leta.
Zbog pristizanja toplog vazduha sa severa Afrike, temperature će znatno premašiti prosečne vrednosti za ovo doba godine. Najniža temperatura kretaće se između 14 i 20 stepeni Celzijusa, dok će najviša kretati od 32 do 38 stepeni.
"Početkom sledeće nedelje doći će ponovo do manjeg pada temperature i biće malo svežije. Ponegde su moguće i padavine, ali još je rano za preciznije prognoze, jer je trenutno vrlo suvo vreme.
Od srede ili četvrtka sledeće nedelje ponovo će doći do porasta temperatura, tako da će se na svakih sedam dana smenjivati topli periodi sa temperaturama preko 35 stepeni i nešto svežiji periodi sa temperaturama između 31 i 35 stepeni. Takvo vreme će trajati do kraja avgusta i neće biti značajnijih promena. Uprkos vrućinama, najtopliji deo leta je prošao", započeo je Ristić.
Ozbiljnije zahlađenje trenutno nije ni na vidiku. Tek sredinom septembra prema oceni Ristića.
"Osamdesetih godina, kada je klima bila 'normalnija', zahlađenje je uglavnom počinjalo oko 25. avgusta i završavalo se do kraja leta. U tom periodu temperature su padale i do 15 stepeni tokom dana, uz kišu. Međutim, poslednjih godina se taj period prolongira, pa se snažnije zahlađenje često dešava tek krajem septembra", pojašnjava Ristić.
RHMZ upozorava svakodnevno na opasnost od požara. U Crnoj Gori su izbili strašni požari u ponedeljak 11. avgusta, a danas je nažalost tokom gašenja požara stradao pripadnik Vojske Crne Gore.
"Što se tiče upozorenja, to je veoma važno zbog velike suše koja je trajala poslednjih nekoliko meseci. U julu je bilo padavina što je spasilo Srbiju od još strašnijih požara. Međutim, u ovom periodu suvog vremena, sve se ponovo osušilo, tako da treba obratiti veliku pažnju kada se nalazimo u prirodi i izbegavati paljenje bilo čega, naročito ako radite poljoprivredne radove. Oko 95 odsto požara izaziva ljudski faktor, što se potvrdilo i u Crnoj Gori.
Većina požara tamo je izazvana nepažnjom, a moguće je i namerno. Svaka nepažnja može dovesti do ozbiljnog požara, naročito jer će biti i vetra, što je veoma važno spomenuti. Tokom dana vetar menja smer. Na primer, vetar počinje da duva sa mora prema kopnu, i tada se požari šire prema Podgorici i okolnim delovima, što predstavlja veoma nezgodnu situaciju.
Sličan problem je bio i u Americi, u Los Anđelesu. Jak vetar je obarao drveće i dalekovode, što je izazvalo varnice koje su potom izazvale požare koji su se brzo širili", zaključio je Ristić.
BONUS VIDEO:
(NIN/MONDO)
