Profesor matematike Stanislav Štefan, je uz pomoć jednostavnih brojki pokazao koliko je zapravo beznačajna ušteda na vremenu prilikom brze vožnje. Njegovo objašnjenje nateralo je mnoge da se zapitaju koliko brza vožnja zaista donosi toliku uštedu. Evo tačne računice.
Da bi račun bio jednostavan, profesor je uzeo primer puta od 100 kilometara, koji prelazimo različitim brzinama. Kako se menja vreme kada brzinu povećamo sa 100 na 140 km/h? Ako vozimo "stotkom" i stignemo na cilj za sat vremena i to zdravi i sigurni da li nam to nije dovoljno? Ako jeste, da li vredi rizikovati zbog tih 17 minuta vozeći 140 km/h? Sedamnaest minuta, ali i veća potrošnja goriva.
"Duge godine provedene za volanom već su mi dovoljno pokazale da veća brzina znači i veći umor. Istraživanja BESIP-a ili, recimo, Instituta za istraživanje bezbednosti na radu ukazuju na to da je pri brzoj vožnji telo izloženo jačim stresnim stimulansima, obrađuje značajno više informacija i mora intenzivnije pratiti saobraćaj i brže reagovati. Prema stručnjacima, poput psihologa dugotrajna vožnja velikom brzinom značajno povećava mentalni umor vozača.", navodi profesor.
Šta vas najviše nervira u saobraćaju?
U praksi to znači ne samo slabiju koncentraciju i veću verovatnoću greške, već i činjenicu da vam je na kraju puta potrebna pauza. A što je još jasnije, kada se pogledaju brojke, vidi se da svako dodatno povećanje brzine donosi sve manju uštedu vremena. Dok prelazak sa 100 na 110 km/h štedi još 6 minuta, sa 130 na 140 km/h donosi svega 3 minuta.
Zapravo, brza vožnja ne povećava samo umor i stres, već i rizik od teških saobraćajnih nesreća postaje izuzetno veliki.
Bonus video:
(Blic, Mondo)
