Novi Zakon o legalizaciji bespravnih objekata u Crnoj Gori, koji je stupio na snagu 14. avgusta, donosi stroža pravila i jasnije procedure u borbi protiv stihijske gradnje. Osniva se posebna Uprava za legalizaciju, uvodi se obaveza upisa objekata u katastar u roku od šest meseci, a prvi put se koriste satelitski i aerofotogrametrijski snimci kao osnova za postupak.
Zakon predviđa i zabranu upisa objekata koji nisu evidentirani na snimku, što znači da takvi objekti više neće moći biti legalizovani niti uključeni u pravni promet. Građanima je ostavljena mogućnost da svoje objekte uvedu u zakonske tokove, dok država, kako poručuje Nikola Ražnatović, vršilac dužnosti generalnog direktora Direktorata za legalizaciju Ministarstva prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine (MDUP), želi da uvede red u prostoru i istovremeno ponudi pravedniji i efikasniji sistem u odnosu na ranija rešenja, piše Pobjeda.
Vlasnik bespravnog objekta čiji objekat nije upisan u katastar nepokretnosti dužan je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona pokrene postupak upisa objekta u katastarsku evidenciju.
Procedura
Za objekte za koje nije pokrenut postupak upisa u navedenom roku građevinski inspektor je dužan da donese rešenje o uklanjanju objekta. Objekti koji se ne upišu u katastar neće moći biti legalizovani i neće moći biti stavljeni u platni promet. Zabranjen je upis u katastar nepokretnosti bespravnog objekta koji nije evidentiran na satelitskom i aerofotogrametrijskom snimku.
"Ako je bespravni objekat koji se ne može evidentirati na snimku upisan u katastar nepokretnosti, katastar je dužan da poništi rešenje o upisu bespravnog objekta u katastar nepokretnosti i tehničku overu elaborata", kazao je Pobjedi Nikola Ražnatović.
Prema novim odredbama, kako je naveo, lokalne samouprave će biti nadležne za legalizaciju objekata do 500 kvadrata neto površine. Objekte preko te površine, kao i one u zaštićenim zonama, turističkim naseljima sa četiri i pet zvezdica i rizortima, legalizovaće nova Uprava za legalizaciju bespravnih objekata, organ koji Vlada treba da osnuje u roku od 120 dana.
"Sve opštine za pet meseci moraju uspostaviti evidenciju bespravnih objekata. Zakon predviđa i korišćenje satelitskih i aerofotogrametrijskih snimaka kao osnove za legalizaciju, umesto dosadašnjih orto foto snimaka. Legalizacija će biti moguća za sve objekte izvan zaštićenih zona i lokacija predviđenih za objekte od opšteg interesa, poput saobraćajnica, škola, bolnica ili vrtića", precizirao je Ražnatović.
Dodaje da se ovim zakonskim rešenjima precizira i način rada nadležnih organa: obavezan pregled objekta, formiranje komisije, sastavljanje zapisnika i sprovođenje svih procesnih radnji.
Naknade
"Definisane su i procedure za otkup uzurpiranog zemljišta u državnoj ili opštinskoj svojini, kao i obračun površine koja se može otkupiti neposrednom pogodbom, u skladu sa Zakonom o državnoj imovini. Naknade za urbanu sanaciju uvećane su za hotele, turistička naselja sa četiri ili pet zvezdica i rizorte. Osniva se i inspekcija zaštite prostora, koja će pratiti sprovođenje zakona", kaže Ražnatović.
Prema njegovim rečima posebno je značajna odredba kojom se uvodi zabrana upisa u katastar bespravnih objekata koji nisu vidljivi na satelitskom snimku.
"Na taj način, sprečava se mogućnost da takvi objekti budu legalizovani ili uključeni u pravni promet. Prema novim pravilima, objekat izgrađen bez akta o građenju ne može se prodati, niti u njemu može da se obavlja privredna ili druga delatnost. Dakle, novim zakonom država želi da stane na kraj stihijskoj gradnji, uvede strožu kontrolu i zaštiti prostor od daljeg devastiranja. Uvođenjem novih procedura i institucija, cilj je uspostavljanje jasnih pravila, ali i davanje šanse vlasnicima bespravnih objekata da u zakonskom roku regulišu svoj status", poručuje Ražnatović.
Kazao je i da građani koji još nisu legalizovali svoje objekte, a kompletnu dokumentaciju su predali ranije, nisu u obavezi da istu ponovo predaju, već će opštine po službenoj dužnosti pokrenuti takve zahteve.
"Postupci legalizacije započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona u kojima nije doneta pravosnažna odluka okončaće se u skladu sa novim zakonom, ako je to povoljnije za stranku. Nadležni organ lokalne uprave će po službenoj dužnosti utvrditi ispunjenost uslova za donošenje rešenja o legalizaciji u skladu sa odredbama ovog zakona za postupke u kojima je doneto rešenje o prekidu postupka legalizacije i nastaviti postupak legalizacije", objasnio je Ražnatović.
Kada je reč o naknadama za urbanu sanaciju za objekte osnovnog stanovanja i deo naknade za objekte osnovnog stanovanja, kao i za objekte čiji su vlasnici iz kategorije socijalno ugroženih porodica, Ražnatović je istakao da će se plaćati u jednakim mesečnim ratama, navedenim u zahtevu vlasnika bespravnog objekta, najviše u 360 mesečnih rata, a za ostale bespravne objekte, plaća se u jednakim mesečnim ratama, navedenim u zahtevu vlasnika bespravnog objekta, a najviše u 120 mesečnih rata.
"Naknada za urbanu sanaciju za hotel, odnosno turističko naselje sa četiri ili pet zvezdica i turistički rizort plaća se jednokratno ili najviše u 60 jednakih mesečnih rata navedenih u zahtevu vlasnika, u iznosu od 400 do 800 evra po kvadratnom metru izgrađenog prostora", kazao je Ražnatović.
On navodi da će građani moći i da prijave nepravilnosti u procesu legalizacije bespravnih objekata jedinicama lokalne samouprave i upravnoj inspekciji.
Napominje da su se prilikom pisanja Zakona vodili principima socijalne pravde, jednakosti pred Zakonom i stvaranja povoljnijih uslova za građane u odnosu na ranije zakonsko rešenje koje je tretiralo proces legalizacije.
"Ovaj zakon daje mogućnost svim vlasnicima bespravnih objekata da ih uvedu u zakonske tokove, da ih upišu i koriste bez bojazni od sankcija i neizvesnosti. Zakon je znatno povoljniji u odnosu na prethodni, jer uvodi jednostavnije procedure, potvrđujući da je država spremna da bude servis svojih građana, da uvaži njihove potrebe i da im izađe u susret shodno zakonskim mogućnostima", poručio je Ražnatović na kraju.
Šta je potrebno da bi se objekat legalizovao
Ražnatović je kazao da se bespravni objekat legalizuje ako je evidentiran na satelitskom i aerofotogrametrijskom snimku; ako je upisan u katastar nepokretnosti; ako nije izgrađen na prostoru koji je planskim dokumentom određen za izgradnju infrastrukturnih i drugih objekata od opšteg interesa; ako svojom površinom ili delom površine ne prelazi regulacionu liniju ili liniju vlasničke parcele; ako je objekat izgrađen na prostoru za koji ne postoji važeći planski dokument; ako su rešeni imovinsko-pravni odnosi na objektu i zemljištu na kome je izgrađen bespravni objekat.
Šta se podnosi uz zahtev
Postupak legalizacije bespravnog objekta pokreće se podnošenjem zahteva za legalizaciju. Uz zahtev se pod nosi: elaborat premjera izvedenog stanja bespravnog objekta izrađen od strane licencirane geodetske organizacije koji overava organ uprave nadležan za poslove katastra (u daljem tekstu: Katastar); fotografije svih fasada bespravnog objekta u JPG formatu minimalne rezolucije 5 megapiksela; dokaz o zabeležbi postojanja objekta u katastarskoj evidenciji, odnosno izvod iz katastra nepokretnosti ili druge odgovarajuće evidencije nepokretnosti.
Za bespravni kolektivni objekat, postupak legalizacije čitavog objekta pokreće se podnošenjem zahteva za legalizaciju barem jednog etažnog vlasnika.
Pojednostavljena procedura
Procedura za legalizaciju je, kako je objasnio Ražnatović, pojednostavljena, a samom činjenicom da se po novom zakonu mogu legalizovati svi objekti koji ispunjavaju opšte uslove iz ovog zakona smatra da će vlasnici ovakvih objekata brže i jednostavnije dolaziti do rešenja o legalizaciji.
BONUS VIDEO:
(MONDO/CDM)
