Maestralno se manipulisalo sa javnim mnjenjem, blokiralo se obrazovanje, izvršioci naloga su ispunjavali svoje političke interese, zloupotrebili pozicije i direktno doprineli ugrožavanju države.
Predsednik Srbije je u svojoj ispovesti otkiro samo vrh ledenog brega, vešto izbegavajući da imenuje ljude iz policije i službe bezbednosti koji su učestvovali u pokušaju razaranja zemlje. Vučić je izneo tvrdnju da je postojao plan državnog udara i da su mnogi ključni mehanizmi države bili pod udarom od pravosuđa, preko policije, do medija. Iznete su optužbe da su medijski prostori, posebno RTS, odigrali ulogu u stvaranju „novih realnosti“ da su u vrednosne obrasce i teme uvodili kontinuirane proteste, blokade i dramatizaciju, a ne izveštavali kao nezavisni posmatrači.
Ko su akteri i motivi u planiranoj „obojenoj revoluciji“ i koliko je država bila ranjiva?
Zašto snimci pre pada nadstrešnice nisu odmah prezentovani javnosti?
Kako medijsko oblikovanje narativa utiče na percepciju političkih događaja u Srbiji?
Darko Obradović, Centar za stratešku analizu
Zoran Spasić, predsednik Centra za bezbednosnu i međunarodnu politiku
Milan Petričković, profesor na FPN
voditelj i urednik: Jelena Pejović
· Reaguj
