Nesvakidašnja sudbina zadesila je Grozdu Tošić (76), kojoj je u požaru izgorela kuća kod Prnjavora, pa bez struje, vode i osnovnih potrepština živi u buretu 30 godina.
Više od sat vremena četvoročlana ekspedicija, u kojoj se našao i reporter “Novosti”, sekla je drveće, šiblje da bi stigla do “doma” 76-godišnje starice Grozde Tošić.
Ako se tako može nazvati bure u kome živi ova žena, bez struje, vode, toaleta i svega ostalog što priliči normalnom čoveku u 21. veku. I to već 30 godina.
Na čelu ekspedicije koja je krenula da obiđe ovu ženu koja živi u šumi iznad Gornjih Palačkovaca, od Prnjavora udaljenog petnaestak kilometara je poznati prnjavorski humanista Franjo Rover, predstavnik ovdašnje italijanske zajednice u Štivoru, i odbornik u lokalnom parlamentu.
"Čim sam čuo za ovu tragičnu sudbinu, odlučio sam da se prvo u to uverimo, pa da Grozdi obezbedimo kontejner za stanovanje i koliko-toliko uslove dostojne čoveka", govori Rover.
Zatičemo vižljastu staricu pred ulazom u bure, natrpano delovima odeće i stiropora i gomilom godinama sakupljenog smeća.
Kao da nije preterano ni iznenađena našim dolaskom, možda zbog toga što je čula glas svog rođaka Bore, kome jedino veruje.
On nam i priča kako je ova žena, nakon što je ostala sama posle smrti oca, majke i jedine sestre, pa i trošne kuće koju je pojeo plamen, postala stanar plastičnog bureta.
Kako su od usamljene Grozde svi digli ruke, a ona je postajala sve asocijalnija i sve više gubila poverenje u ljude.
"E, ovo je moj dom! Ako ništa ne dobijem u selu, u ovoj flaši imam kukuruza u zrnu, koji lakše jedem sa vodom iz ove druge flaše", priča ona dosta razgovetno.
"Prvo noge stavljam u bure, da mi ih u noći ne bi grizle životinje", objašnjava i uslove stanovanja.
Kako kaže plaši se da je ne odvedu u dom, a kontejneru se raduje, pišu "Novosti". Valjaće kad stigne zima.
(MONDO)
Ako se tako može nazvati bure u kome živi ova žena, bez struje, vode, toaleta i svega ostalog što priliči normalnom čoveku u 21. veku. I to već 30 godina.
Na čelu ekspedicije koja je krenula da obiđe ovu ženu koja živi u šumi iznad Gornjih Palačkovaca, od Prnjavora udaljenog petnaestak kilometara je poznati prnjavorski humanista Franjo Rover, predstavnik ovdašnje italijanske zajednice u Štivoru, i odbornik u lokalnom parlamentu.
"Čim sam čuo za ovu tragičnu sudbinu, odlučio sam da se prvo u to uverimo, pa da Grozdi obezbedimo kontejner za stanovanje i koliko-toliko uslove dostojne čoveka", govori Rover.
Zatičemo vižljastu staricu pred ulazom u bure, natrpano delovima odeće i stiropora i gomilom godinama sakupljenog smeća.
Kao da nije preterano ni iznenađena našim dolaskom, možda zbog toga što je čula glas svog rođaka Bore, kome jedino veruje.
On nam i priča kako je ova žena, nakon što je ostala sama posle smrti oca, majke i jedine sestre, pa i trošne kuće koju je pojeo plamen, postala stanar plastičnog bureta.
Kako su od usamljene Grozde svi digli ruke, a ona je postajala sve asocijalnija i sve više gubila poverenje u ljude.
"E, ovo je moj dom! Ako ništa ne dobijem u selu, u ovoj flaši imam kukuruza u zrnu, koji lakše jedem sa vodom iz ove druge flaše", priča ona dosta razgovetno.
"Prvo noge stavljam u bure, da mi ih u noći ne bi grizle životinje", objašnjava i uslove stanovanja.
Kako kaže plaši se da je ne odvedu u dom, a kontejneru se raduje, pišu "Novosti". Valjaće kad stigne zima.
(MONDO)
