U poslednjih pet godina na teritoriji Srbije su, prema podacima srpske policije, prijavljena dva slučaja incesta, od kojih je jedan bio u Beogradu.
"Teško je govoriti da li su to realne brojke na osnovu dva slučaja, možda jesu, ali ne treba verovati da je to sigurno. To je posledica činjenice da deca nemaju snage i nisu dovoljno zrela da prepoznaju problem i zlostavljanje", rekla je Tanjugu inspektor Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata za grad Beograd Biljana Petrov.
Krivični zakon Srbije incest vezuje za krivično delo rodoskrnavljenja i predviđa da punoletno lice koje izvrši obljubu ili izjednačen polni čin nad maloletnim srodnikom po krvi ili nad maloletnim bratom, odnosno sestrom, bude kažnjen zatvorskom kaznom u trajanju od šest meseci do pet godina.
U slučaju koji se dogodio u Beogradu, otac je 2009. godine učinio rodoskrvnuće nad dve ćerke - nad starijom silovanje, jer je bila punoletna, dok je sa onom, dve godine mlađom, u kontinuitetu imao seksualne odnose.
Upravo je starija ćerka bila ta koja nije više mogla da trpi zlostavljanje, dodala je Petrov.
Petrov je prenela da je devojčica pobegla od kuće i ispričala tetki šta se dogodilo, slučaj je prijavljen Centru za socijalni rad, a otac je uhapšen.
Na saslušanju je sve negirao, govorio da to nije istina i tvrdio da je odgajao svoje ćerke.
Mlađa je smatrala da je to što otac i ona rade normalno, pošto joj je objasnio da to svaki otac sa ćerkom radi.
"Ona nije imala mogućnost da je neko upozori i nije smela nikom da se požali jer je otac tukao majku, pa su svakodnevno bile izložene različitim vidovima zlostavljanja", naglasila je Petrov.
Međutim, u saradnji sa Centrom za socijalni rad i Institutom za sudsku medicinu policija je prikupila dokaze, koji su korišćeni sa iskazima devojčica.
Mlađa devojčica je kasnije priznala šta se dogodilo.
Nasilnik je osuđen na 18 godina zatvorske kazne za rodoskrnavljenje, silovanje i nasilje u porodici nad svojom suprugom, a pošto je njegov advokat uložio žalbu na presudu, postupak je još uvek u toku.
Petrov je dodala da je ta porodica živela u lošim materijalnim uslovima, da je više članova domaćinstva spavalo u jednoj prostoriji, da nisu bili zaposleni i da su radili za nadnicu.
Prema njenim rečima, čovek koji tako nešto uradi "ne deluje ni fizički ni psihički normalno i smatra da su deca njegovi robovi".
"Neko takvog mentalnog sklopa, niti u policiji niti bilo gde, ne iskazuje kajanje jer smatra da je to što je radio ispravno", rekla je Tanjugova sagovornica.
Žrtve incesta su najčešće deca do 14 godina i sa njima je teško razgovarati o onome što su preživela.
"Ona nisu ni fizički ni psihički zrela da bi stupala u seksualne odnose, niti da dobrovoljno odlučuju o svom polnom životu", rekla je Petrov.
Deca takav vid zlostavljanja ne prijavljuju jer misle da neće biti shvaćena na pravi način, a često smatraju da je to što im se dešava - normalno.
Sa druge strane, ona i ne mogu da prepoznaju zlostavljanje jer ne znaju šta ono predstavlja, posebno ako ga čini neko ko im je blizak - osoba od autoriteta ili poverenja.
"Takvo krivično delo, koje se učini nad detetom, ostavlja trajne posledice, a za taj vid nasilja često nije potrebna upotreba fizičke sile. Iako u nekim situacijama dete dobrovoljno želi da stupi u neki vid igre ili zabave sa osobom od poverenja, izvršioca krivičnog dela to ne oslobađa krivične odgovornosti", objasnila je Petrov.
Žrtve u takvim situacijama imaju pomešena osećanja stresa, straha, sramote, depresije, a često su i samokritične.
Veruju da ne treba da prijave slučaj, jer smatraju da će se više verovati počiniocu nego njima, a često se pitaju i gde da odu, jer ih roditelji izdržavaju.
Kao posledica povrede krvnog srodstva dolazi do gubitka poverenja u osobe sa kojima se živi i poverenja u ljude, ukoliko su najbliži oni koji povređuju.
"To je najtraumatičnije iskustvo koje dete može da preživi", jasna je Petrov.
Profil počinilaca na osnovu dva slučaja teško je odrediti. Zajednički su im izuzetno loš materijalni status, da su neobrazovani i da nemaju svest o vremenu u kome žive.
Prijave da je možda došlo do rodoskrnavljenja uglavnom podnose najbliži srodnici - drugi roditelj, brat, sestra, ali i komšije i ljudi iz bliže okoline.
Tanjugova sagovornica je dodala da treba više poraditi na temi incesta u Srbiji, pre svega na edukaciji.
Osim toga, policija treba, kao što i radi, da obilazi škole, priča sa decom o svim problemima sa kojima mogu da se sretnu i predoči im kako da prepoznaju zlostavljanje i kakav odnos roditelja i dece treba da bude.
(Tanjug)
Krivični zakon Srbije incest vezuje za krivično delo rodoskrnavljenja i predviđa da punoletno lice koje izvrši obljubu ili izjednačen polni čin nad maloletnim srodnikom po krvi ili nad maloletnim bratom, odnosno sestrom, bude kažnjen zatvorskom kaznom u trajanju od šest meseci do pet godina.
U slučaju koji se dogodio u Beogradu, otac je 2009. godine učinio rodoskrvnuće nad dve ćerke - nad starijom silovanje, jer je bila punoletna, dok je sa onom, dve godine mlađom, u kontinuitetu imao seksualne odnose.
Upravo je starija ćerka bila ta koja nije više mogla da trpi zlostavljanje, dodala je Petrov.
Petrov je prenela da je devojčica pobegla od kuće i ispričala tetki šta se dogodilo, slučaj je prijavljen Centru za socijalni rad, a otac je uhapšen.
Na saslušanju je sve negirao, govorio da to nije istina i tvrdio da je odgajao svoje ćerke.
Mlađa je smatrala da je to što otac i ona rade normalno, pošto joj je objasnio da to svaki otac sa ćerkom radi.
"Ona nije imala mogućnost da je neko upozori i nije smela nikom da se požali jer je otac tukao majku, pa su svakodnevno bile izložene različitim vidovima zlostavljanja", naglasila je Petrov.
Međutim, u saradnji sa Centrom za socijalni rad i Institutom za sudsku medicinu policija je prikupila dokaze, koji su korišćeni sa iskazima devojčica.
Mlađa devojčica je kasnije priznala šta se dogodilo.
Nasilnik je osuđen na 18 godina zatvorske kazne za rodoskrnavljenje, silovanje i nasilje u porodici nad svojom suprugom, a pošto je njegov advokat uložio žalbu na presudu, postupak je još uvek u toku.
Petrov je dodala da je ta porodica živela u lošim materijalnim uslovima, da je više članova domaćinstva spavalo u jednoj prostoriji, da nisu bili zaposleni i da su radili za nadnicu.
Prema njenim rečima, čovek koji tako nešto uradi "ne deluje ni fizički ni psihički normalno i smatra da su deca njegovi robovi".
"Neko takvog mentalnog sklopa, niti u policiji niti bilo gde, ne iskazuje kajanje jer smatra da je to što je radio ispravno", rekla je Tanjugova sagovornica.
Žrtve incesta su najčešće deca do 14 godina i sa njima je teško razgovarati o onome što su preživela.
"Ona nisu ni fizički ni psihički zrela da bi stupala u seksualne odnose, niti da dobrovoljno odlučuju o svom polnom životu", rekla je Petrov.
Deca takav vid zlostavljanja ne prijavljuju jer misle da neće biti shvaćena na pravi način, a često smatraju da je to što im se dešava - normalno.
Sa druge strane, ona i ne mogu da prepoznaju zlostavljanje jer ne znaju šta ono predstavlja, posebno ako ga čini neko ko im je blizak - osoba od autoriteta ili poverenja.
"Takvo krivično delo, koje se učini nad detetom, ostavlja trajne posledice, a za taj vid nasilja često nije potrebna upotreba fizičke sile. Iako u nekim situacijama dete dobrovoljno želi da stupi u neki vid igre ili zabave sa osobom od poverenja, izvršioca krivičnog dela to ne oslobađa krivične odgovornosti", objasnila je Petrov.
Žrtve u takvim situacijama imaju pomešena osećanja stresa, straha, sramote, depresije, a često su i samokritične.
Veruju da ne treba da prijave slučaj, jer smatraju da će se više verovati počiniocu nego njima, a često se pitaju i gde da odu, jer ih roditelji izdržavaju.
Kao posledica povrede krvnog srodstva dolazi do gubitka poverenja u osobe sa kojima se živi i poverenja u ljude, ukoliko su najbliži oni koji povređuju.
"To je najtraumatičnije iskustvo koje dete može da preživi", jasna je Petrov.
Profil počinilaca na osnovu dva slučaja teško je odrediti. Zajednički su im izuzetno loš materijalni status, da su neobrazovani i da nemaju svest o vremenu u kome žive.
Prijave da je možda došlo do rodoskrnavljenja uglavnom podnose najbliži srodnici - drugi roditelj, brat, sestra, ali i komšije i ljudi iz bliže okoline.
Tanjugova sagovornica je dodala da treba više poraditi na temi incesta u Srbiji, pre svega na edukaciji.
Osim toga, policija treba, kao što i radi, da obilazi škole, priča sa decom o svim problemima sa kojima mogu da se sretnu i predoči im kako da prepoznaju zlostavljanje i kakav odnos roditelja i dece treba da bude.
(Tanjug)
