Dok se u Srbiji 1. maj obeležava tradicionalnim krkanjem jagnjetine i svinjetine u prirodi, umesto da se radnici bore za svoja prava, u svetu se, naravno, i ove godine održavaju sindikalni protesti.
Dok se u Srbiji 1. maj obeležava tradicionalnim krkanjem jagnjetine i svinjetine u prirodi, umesto da se radnici bore za svoja prava, u svetu se, naravno, i ove godine održavaju sindikalni protesti.
Prvi maj se slavi u znak sećanja na oko 40.000 radnika Čikaga koji su 1886. godine stupili u štrajk zahtevajući bolje uslove rada.
Savez samostalnih sindikata Srbije nije organizovao radničko okupljanje, već je samo objavio proglas
u kojem ističe da "nema razloga da se ovaj praznik proslavlja u veselom raspoloženju, jer radnici i dalje žive na ivici egzistencije".
"I dalje su osnovne brige posao, sindikalna prava i slobode, pristojan život od sopstvenog rada. Postignutim reformama, rezultatima dosadašnjeg toka tranzicije i privatizacije nismo zadovoljni i radnici su u velikoj meri obespravljeni", ističe se u proglasu.
Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać u ponedeljak je položio venac na spomenik Dimitriju Tucoviću na beogradskom trgu Slaviji i izrazio tom prilikom zaprepašćenje da država "ignoriše ovako važan datum".
Komentarišući zašto u Srbiji nema proslava poput onih u gradovima Evrope, Korać je rekao da je Prvi maj drzavni praznik u mnogim zemljama i označava pocetak borbe za ljudska prava, odnosno pravo na rad.
U Crnoj Gori nema ni proslava, niti organizovanih protesta radnika.
"Proslava neće biti, jer nam ih je svima dosta, treba nešto raditi", izjavio je portparol Saveza sindikata Crne Gore Svetozar Bulatović, dodajući da će slavlja biti "ostavljena za neka bolja vremena".
Bulatović je rekao da u vremenu opšte političke tenzije pred referendum sindikati izbegavaju da pozivaju radnike na masovne proteste, "jer takvi pozivi mogu biti zloupotrebljeni".
On je ocenio da materijalno-socijalni status crnogorskih radnika "ne može biti zadovoljavajući, niti ohrabrujući, u situaciji kada su njihove plate oko 230 evra, a potrošačka korpa oko 570 evra".
Desetine hiljada ljudi okupilo se na skupovima povodom Medjunarodnog praznika rada u svim većim nemačkim gradovima. Manifestacije se održavaju pod motom "Dostojanstvo zaposlenih je naše merilo", a sindikalne vodje upozorile su konzervativno-socijaldemokratsku vladu kancelarke Angele Merkel da ne sprovodi reforme koje idu samo na teret zaposlenih.
Socijalna pravda i dostojanstven život radnika glavne su teme svih prvomajskih manifestacija. U proglasu Saveza nemačkih sindikata povodom 1. maja ukazuje se da je sve više ljudi isključeno iz sistema raspodele društvenog bogatstva.
Šef Saveza nemačkih sindikata (DGB) Mihael Zomer je na centralnom skupu povodom 1. maja u Volfsburgu, gde se nalazi sedište automobilskog koncerna Folksvagen, zatražio od vlade da odustane od reforme zdravstvenog sistema kojom treba da se jednostrano opterete zaposleni.
Kritikovao je i faktičko smanjenje penzije povećavanjem starosne granice za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina, kao i ukidanje propisa koje zaposlene u prve dve godine radnog staža štite od otkaza.
Najoštrije reči su sindikalci uputili menadžerima smatrajući da su opsednuti samo sopstvenim primanjima. "Merilo menadžera je sopstveni račun u banci, a ne ljudsko dostojanstvo. Oni nas ucenjuju stvarajući strah od gubitka radnog mesta", rekao je Zomer.
Na skupu u Minhenu govorio je šef organizacije metalaca, najmoćnije granske sindikalne organizacije u Nemačkoj Jirgen Peters, a u Berlinu Frank Bzirske, predsednik sindikata zaposlenih u javnim službama.
U 82-omilionskoj Nemačkoj je trenutno oko 4,8 miliona ljudi bez posla. Koncerni poput Folksvagena, Simensa ili Telekoma najavili su otpuštanje na desetine hiljada zaposlenih.
Sindikati su povodom Praznika rada od savezne vlade tražili da uvede minimalnu zaradu od 7,50 evra na sat i kritikovali to što sve više radnika radi za "sirotinjske plate, od koje ne može da se živi život dostojan čoveka".
"Sramno siromaštvo je već odavno u Nemačkoj postalo druga strana medalje koja se zove besramno bogatstvo", navodi se u sindikalnom proglasu.
Širom Nemačke već duže od dva meseca štrajkuju zaposleni u javnim službama i lekari na klinikama. Sindikalna borba rasplamsala se i u mnogim drugim branšama gde zaposleni odbijaju zahteve poslodavaca da za iste plate rade duže, odnosno 40 i više sati sedmično, iako je u mnogim branšama već decenijama radno vreme sniženo na 38,5 časova sedmično.
Dan rada, 1.maj, se, po običaju, širom Austrije obeležava paradama i javnim diskusijama posvećenim na temu borbe protiv nezaposlenosti.
Najveća manifestacija održana je, kao svake godine, u Beču, gde je, i pored hladnog vremena, više od 120.000 ljudi učestvovalo u tradicionalnom prvomajskom maršu Socijaldemokratske partije.
Po 61. put partija je održala impozantni prvomajski marš ovog puta pod motom "Uspešno za Beč, podsticaj za Austriju", kojim svake godine pokazuje snagu koju može da mobiliše.
Učesnici marša nosili su transparente sa parolama kritike aktuelne austrijske vlade zbog loše politike zapošljavanja, koja, kako su naglasili, podstiče rast broja nezaposlenih.
Protesta i okupljanja je bilo i u Aziji, gde je više desetina hiljada radnika zahtevalo bolje uslove rada.
Kako su javile agencije, radnici su organizovali proteste u više desetina gradova u Indoneziji.
Na demonstracijama u Džakarti učestvovalo je 10.000 ljudi, uglavnom zbog planova vlade da izmene zakon o radu iz 2003, uz objašnjenje da je, navodno, suviše naklonjen radnicima.
Slični protesti organizovani su i na Filipinima, gde je više hiljada ljudi učestvovalo u maršu u centru Manile. Strahujući da mogu da se ponove neredi iz 2001, policija je po ulicama Manile rasporedila 5.000 policajaca.
U glavnom gardu Kambodže, Pnom Penu, policija je rasturila mirne, ali nedozvoljene prvomajske demonstracije, u kojima je učestvovalo više stotina radnika.
Radnici su se se okupili i na provomajskim protestima u Tokiju, dok su vlasti Šri Lanke, koje strahuju od izbijanja gradjanskog rat između tamilskih tigrova i vojske, zabranile održavanje zakazanih demonstracija.
Učesnici prvomajskih protesta u Južnoj Koreji tražili su jednak status i zaštitu za sve radnike i obećali da će učiniti sve da osujete planove vlade da pregovara sa SAD o potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini.
Na moskovske centralne ulice izašlo je više od 40.000 ljudi, a najviše ljudi, 25.000, okupile su partija "Jedinstvena Rusija" i moskovski sindikati.
Oni su praznik obeležili ispred zdanja gradonačelnika, u prazničnom raspoloženju, uz muziku i pesmu, partijske zastave i šarene balone, cveće i transparente na kojima je pisalo "Poštovanje rada, progres u zemlji" i "Odgovorni smo za Rusiju".
Okupljenima se, pored predstavnika sindikalnih moskovskih organizacija, obratio i gradonačelnik Jurij Lužkov, koji je pohvalio realan rast privrede po stopi koja premašuje 22 odsto i povećanje ulaganja.
Izražavajući uverenje da će se Moskva i dalje kretati pravcem izgradnje, Lužkov je, ipak, ukazao da je minimalna cena rada od 1.100 rubalja "bruka", iako je ona u glavnom gradu Rusije četiri puta veća od ruskog proseka.
Mnogo oštriji u oceni socijalno-ekonomskog stanja bili su pristalice komunista, čiji je lider Genadij Zjuganov ocenio da je za 12 godina izgubljeno 12.000 fabrika i da posle "propasti otadžbinske privrede, vlast poseže za šumama, vodama, rudnim bogatstvima, koji pripadaju svim generacijama".
Mitingu Komunističke partije na Trgu revolucije, ispred spomenika Karlu Marksu, pridružilo se 27 levičarskih partija i organizacija, a učesnici su izražavali protest zbog skupih komunalnih usluga i niskih penzija i siromaštva, noseći komunističke poruke i portrete Lenjina, Staljina i Čegevare.
Više od 15.000 ljudi okupilo se i u centru Sankt Peterburga, gde su u jednoj koloni bili organizator skupa Federacija nezavisnih sindikata Rusije, sa simpatizerima"Jedinstvene Rusije", članovima gradske vlade i deputatima Dume, dok su u drugoj koloni bile pristalice komunista i frakcija "Rodina".
Prvi put je održano masovno obeležavanje prvomajskih praznika u Čečeniji, gde je više od 20.000 ljudi slavilo istovremeno i 65. godišnjicu grada Gudermesa.
Ukupno je, prema podacima policije, u obeležavanju 1. maja u Rusiji učestvovalo više od 1,24 miliona ljudi u 784 grada i naselja, a za bezbednost se brinulo približno 100.000 policajaca.
(agencije/MONDO)
Prvi maj se slavi u znak sećanja na oko 40.000 radnika Čikaga koji su 1886. godine stupili u štrajk zahtevajući bolje uslove rada.
Savez samostalnih sindikata Srbije nije organizovao radničko okupljanje, već je samo objavio proglas
u kojem ističe da "nema razloga da se ovaj praznik proslavlja u veselom raspoloženju, jer radnici i dalje žive na ivici egzistencije".
"I dalje su osnovne brige posao, sindikalna prava i slobode, pristojan život od sopstvenog rada. Postignutim reformama, rezultatima dosadašnjeg toka tranzicije i privatizacije nismo zadovoljni i radnici su u velikoj meri obespravljeni", ističe se u proglasu.
Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać u ponedeljak je položio venac na spomenik Dimitriju Tucoviću na beogradskom trgu Slaviji i izrazio tom prilikom zaprepašćenje da država "ignoriše ovako važan datum".
Komentarišući zašto u Srbiji nema proslava poput onih u gradovima Evrope, Korać je rekao da je Prvi maj drzavni praznik u mnogim zemljama i označava pocetak borbe za ljudska prava, odnosno pravo na rad.
U Crnoj Gori nema ni proslava, niti organizovanih protesta radnika.
"Proslava neće biti, jer nam ih je svima dosta, treba nešto raditi", izjavio je portparol Saveza sindikata Crne Gore Svetozar Bulatović, dodajući da će slavlja biti "ostavljena za neka bolja vremena".
Bulatović je rekao da u vremenu opšte političke tenzije pred referendum sindikati izbegavaju da pozivaju radnike na masovne proteste, "jer takvi pozivi mogu biti zloupotrebljeni".
On je ocenio da materijalno-socijalni status crnogorskih radnika "ne može biti zadovoljavajući, niti ohrabrujući, u situaciji kada su njihove plate oko 230 evra, a potrošačka korpa oko 570 evra".
...radnici u svetu protestuju
Za razliku od Srbije i Crne Gore u svetu je itekako bilo radničkih okupljanja.Desetine hiljada ljudi okupilo se na skupovima povodom Medjunarodnog praznika rada u svim većim nemačkim gradovima. Manifestacije se održavaju pod motom "Dostojanstvo zaposlenih je naše merilo", a sindikalne vodje upozorile su konzervativno-socijaldemokratsku vladu kancelarke Angele Merkel da ne sprovodi reforme koje idu samo na teret zaposlenih.
Socijalna pravda i dostojanstven život radnika glavne su teme svih prvomajskih manifestacija. U proglasu Saveza nemačkih sindikata povodom 1. maja ukazuje se da je sve više ljudi isključeno iz sistema raspodele društvenog bogatstva.
Šef Saveza nemačkih sindikata (DGB) Mihael Zomer je na centralnom skupu povodom 1. maja u Volfsburgu, gde se nalazi sedište automobilskog koncerna Folksvagen, zatražio od vlade da odustane od reforme zdravstvenog sistema kojom treba da se jednostrano opterete zaposleni.
Kritikovao je i faktičko smanjenje penzije povećavanjem starosne granice za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina, kao i ukidanje propisa koje zaposlene u prve dve godine radnog staža štite od otkaza.
Najoštrije reči su sindikalci uputili menadžerima smatrajući da su opsednuti samo sopstvenim primanjima. "Merilo menadžera je sopstveni račun u banci, a ne ljudsko dostojanstvo. Oni nas ucenjuju stvarajući strah od gubitka radnog mesta", rekao je Zomer.
Na skupu u Minhenu govorio je šef organizacije metalaca, najmoćnije granske sindikalne organizacije u Nemačkoj Jirgen Peters, a u Berlinu Frank Bzirske, predsednik sindikata zaposlenih u javnim službama.
U 82-omilionskoj Nemačkoj je trenutno oko 4,8 miliona ljudi bez posla. Koncerni poput Folksvagena, Simensa ili Telekoma najavili su otpuštanje na desetine hiljada zaposlenih.
Sindikati su povodom Praznika rada od savezne vlade tražili da uvede minimalnu zaradu od 7,50 evra na sat i kritikovali to što sve više radnika radi za "sirotinjske plate, od koje ne može da se živi život dostojan čoveka".
"Sramno siromaštvo je već odavno u Nemačkoj postalo druga strana medalje koja se zove besramno bogatstvo", navodi se u sindikalnom proglasu.
Širom Nemačke već duže od dva meseca štrajkuju zaposleni u javnim službama i lekari na klinikama. Sindikalna borba rasplamsala se i u mnogim drugim branšama gde zaposleni odbijaju zahteve poslodavaca da za iste plate rade duže, odnosno 40 i više sati sedmično, iako je u mnogim branšama već decenijama radno vreme sniženo na 38,5 časova sedmično.
Dan rada, 1.maj, se, po običaju, širom Austrije obeležava paradama i javnim diskusijama posvećenim na temu borbe protiv nezaposlenosti.
Najveća manifestacija održana je, kao svake godine, u Beču, gde je, i pored hladnog vremena, više od 120.000 ljudi učestvovalo u tradicionalnom prvomajskom maršu Socijaldemokratske partije.
Po 61. put partija je održala impozantni prvomajski marš ovog puta pod motom "Uspešno za Beč, podsticaj za Austriju", kojim svake godine pokazuje snagu koju može da mobiliše.
Učesnici marša nosili su transparente sa parolama kritike aktuelne austrijske vlade zbog loše politike zapošljavanja, koja, kako su naglasili, podstiče rast broja nezaposlenih.
Protesta i okupljanja je bilo i u Aziji, gde je više desetina hiljada radnika zahtevalo bolje uslove rada.
Kako su javile agencije, radnici su organizovali proteste u više desetina gradova u Indoneziji.
Na demonstracijama u Džakarti učestvovalo je 10.000 ljudi, uglavnom zbog planova vlade da izmene zakon o radu iz 2003, uz objašnjenje da je, navodno, suviše naklonjen radnicima.
Slični protesti organizovani su i na Filipinima, gde je više hiljada ljudi učestvovalo u maršu u centru Manile. Strahujući da mogu da se ponove neredi iz 2001, policija je po ulicama Manile rasporedila 5.000 policajaca.
U glavnom gardu Kambodže, Pnom Penu, policija je rasturila mirne, ali nedozvoljene prvomajske demonstracije, u kojima je učestvovalo više stotina radnika.
Radnici su se se okupili i na provomajskim protestima u Tokiju, dok su vlasti Šri Lanke, koje strahuju od izbijanja gradjanskog rat između tamilskih tigrova i vojske, zabranile održavanje zakazanih demonstracija.
Učesnici prvomajskih protesta u Južnoj Koreji tražili su jednak status i zaštitu za sve radnike i obećali da će učiniti sve da osujete planove vlade da pregovara sa SAD o potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini.
U Rusiji više od milion ljudi na ulicama
Medjunarodni praznik rada 1. maj obeležilo je više od milion gradjana širom Rusije, a pristalice "Jedinstvene Rusije" i Komunističke partije Rusije, dve najsnažnije političke partije u ruskoj Dumi, obeležile su ga različito - prvi kao praznik proleća i rada, a drugi protestnim i antivladinim mitinzima.Na moskovske centralne ulice izašlo je više od 40.000 ljudi, a najviše ljudi, 25.000, okupile su partija "Jedinstvena Rusija" i moskovski sindikati.
Oni su praznik obeležili ispred zdanja gradonačelnika, u prazničnom raspoloženju, uz muziku i pesmu, partijske zastave i šarene balone, cveće i transparente na kojima je pisalo "Poštovanje rada, progres u zemlji" i "Odgovorni smo za Rusiju".
Okupljenima se, pored predstavnika sindikalnih moskovskih organizacija, obratio i gradonačelnik Jurij Lužkov, koji je pohvalio realan rast privrede po stopi koja premašuje 22 odsto i povećanje ulaganja.
Izražavajući uverenje da će se Moskva i dalje kretati pravcem izgradnje, Lužkov je, ipak, ukazao da je minimalna cena rada od 1.100 rubalja "bruka", iako je ona u glavnom gradu Rusije četiri puta veća od ruskog proseka.
Mnogo oštriji u oceni socijalno-ekonomskog stanja bili su pristalice komunista, čiji je lider Genadij Zjuganov ocenio da je za 12 godina izgubljeno 12.000 fabrika i da posle "propasti otadžbinske privrede, vlast poseže za šumama, vodama, rudnim bogatstvima, koji pripadaju svim generacijama".
Mitingu Komunističke partije na Trgu revolucije, ispred spomenika Karlu Marksu, pridružilo se 27 levičarskih partija i organizacija, a učesnici su izražavali protest zbog skupih komunalnih usluga i niskih penzija i siromaštva, noseći komunističke poruke i portrete Lenjina, Staljina i Čegevare.
Više od 15.000 ljudi okupilo se i u centru Sankt Peterburga, gde su u jednoj koloni bili organizator skupa Federacija nezavisnih sindikata Rusije, sa simpatizerima"Jedinstvene Rusije", članovima gradske vlade i deputatima Dume, dok su u drugoj koloni bile pristalice komunista i frakcija "Rodina".
Prvi put je održano masovno obeležavanje prvomajskih praznika u Čečeniji, gde je više od 20.000 ljudi slavilo istovremeno i 65. godišnjicu grada Gudermesa.
Ukupno je, prema podacima policije, u obeležavanju 1. maja u Rusiji učestvovalo više od 1,24 miliona ljudi u 784 grada i naselja, a za bezbednost se brinulo približno 100.000 policajaca.
(agencije/MONDO)
