"Bio sam zarobljen na Filipinima 4 meseca": Iv Beserovac obišao 100 zemalja, a nama otkriva šokantna i najopasnija mesta

U goste nam je došao Iv Beserovac, putopisac, jutjuber i čovek koji je posetio čak 100 zemalja. U intervjuu za portal MONDO, sa nama je podelio neke od utisaka i najzanimljivijih momenata sa svojih putovanja.

"Strast prema putovanjima gajim od malih nogu, tu ljubav mi je usadio otac, koji me je vodio uglavnom po evropskim destinacijama. Još tada sam imao želju da postanem putopisac, ali to se ostvarilo sticajem okolnosti, tokom korone.

Pred koronu sam otišao na Filipine, karta je bila jeftina. Međutim, Filipini su se potpuno zatvorili i nisam mogao da izađem iz zemlje četiri meseca. Neke države su slale avione pomoći svojim građanima, ali u tom trenutku su na Filipinima bila samo tri državljanina Srbije, pa nisam mogao da očekujem tako nešto.

Tada sam rekao sebi: 'Čekaj, pa ja volim putovanja!' Bio sam potpuno neupućen u tehnologiju, nisam znao ni kako funkcioniše YouTube, ni kako se montiraju videi, nisam voleo tu tehničku stranu. Ipak, počeo sam da snimam kratke video-zapise sa Filipina, da dokumentujem svoj život u tom izolovanom raju tokom korone.

Kad sam se vratio u Srbiju, rekao sam sebi da je pravi trenutak da postanem putopisac. Završio sam kurs digitalnog marketinga, snimanja i montaže, i tada sam kupio prvi dron."

U koje zemlje bi se rado vraćao, a u koje ne bi?

"Mnogo je zemalja u koje bih se rado vratio, ali problem je što me čeka još pola sveta koje nisam istražio. Ipak, recimo, Rusija. To je najveća zemlja na svetu i ne možeš je obići jednim putovanjem. Tamo se moraš vraćati. U većinu zemalja bih se vraćao, ali, recimo, u Bangladeš verovatno ne bih. Nemam ništa protiv te zemlje, ali sam shvatio kakav je tamo život.

Daka, glavni grad Bangladeša, je najgušće naseljen i najzagađeniji grad na svetu. Kad čovek izađe na ulice Dake, oseća se kao u mravinjaku, ne možeš da se okreneš. Bilo je to zanimljivo iskustvo za tri, četiri, pet dana, ali vraćati se ponovo u takvo ludilo, to je napad na sva čula: buka, zagađenje, gužva. Neverovatno je kako ljudi u takvim uslovima mogu da žive.

Imao sam problem kad sam išao u Uzbekistan, poneo sam dron, ne znajući da je tamo zabranjen. Tamo se dron smatra oružjem. Čekao sam suđenje, šuškalo se da ću biti optužen za špijunažu. Bio sam jako ljut na njihov sistem. Transparentan sam čovek, nemam šta da krijem, mogli su odmah da me provere.

Umorio sam se od birokratije, ali sam tu situaciju iskoristio da napravim priču. Ljudi su me podržali, nudili mi pomoć, čak i novac. Upoznao sam tada još više ljudi. Kad sam pomislio da se nikada neću vratiti u Uzbekistan, oni su me potpuno razuverili."

Utisci iz Izraela i Palestine

"U maju, kada je bilo to krhko primirje, otišao sam u Jerusalim. Velika je razlika između ta dva sveta i ja kroz svoje video-snimke pokušavam da prikažem realnu priču, uglavnom stradaju nevini ljudi.

Među običnim ljudima uvek postoji komunikacija i razumevanje, ali politika i mediji razdvajaju ljude. Ljudi bi možda i pružili ruku pomirenja, ali se plaše osude svojih zajednica.

Ljudi su svuda ljudi, imaju iste potrebe, želju za boljom platom, da mogu više da priušte svojoj porodici, da budu sa svojima. Sreća je ista na svim kontinentima, kao i nesreća. Većina ljudi je dobra. Zato su moja iskustva jednostavna: samo putujte, to je najveće blago."

Utisci iz Avganistana kao najopasnije zemlje sveta

"Avganistan je zvanično najopasnija zemlja na svetu, ali to je relativno, situacija se menja s vremenom. Mediji su poslednjih godina mnogo izveštavali o Avganistanu, pa sam želeo da vidim kako ljudi tamo zaista žive. Ali to je nešto što pokušavam ljudima da objasnim, jedno je kad putuješ kao običan turista, a drugo kad dokumentuješ.

Kada ti i ja putujemo, ne primećuju nas. Ali kada izvadimo kameru, telefon, kada snimamo, odmah se postavlja pitanje - za koga mi radimo? To može da stvori ozbiljan problem.

U Avganistanu ne smeš da snimaš talibane, žene, vojne punktove… a ti možda želiš da snimiš nešto kako bi sadržaj bio potpuniji. U tom smislu, bilo je vrlo stresno. Ima dosta istine u onome što mediji prikazuju, ali ima i mnogo preterivanja. Jer 98% ljudi u Avganistanu su zaista divni."

Utisci iz najhladnijeg (Jakutsk) i najtoplijeg (Kuvajt) mesta na svetu

"To je razlika od 104 stepena, jako teško pitanje. Prednost hladnih mesta je što možeš da obučeš milion slojeva, dok na vrućini ne možeš da skineš kožu s leđa. Ne znaš kako da se ohladiš. U hladnim mestima možeš da nađeš način da se zagreješ. Najbolje je – ne živeti ni na jednom ekstremu.

Zanimljivo je da je u najhladnijem gradu sveta leti toplo, ali ljudi koji tamo žive teško podnose vrućinu, tada uglavnom borave u zatvorenom."

Putovanje vozom od Singapura do Portugala

"Prešao sam oko 19.000 kilometara vozom, avantura kroz 15 zemalja. Najzanimljiviji deo bila mi je Transsibirska železnica, Sibir i Bajkalsko jezero, koje je po meni najlepše jezero na svetu. Trenuci u Rusiji i Mongoliji su mi najlepši.

Putovanje je bilo naporno, pa ga verovatno uskoro ne bih ponavljao, ali sama činjenica da si prošao kroz toliko zemalja, to je neverovatno."

Najzanimljivije kulture i tradicije

"Poštujem sve ljude sveta, ali najviše volim ljude s istoka, od Kavkaza ka Centralnoj Aziji. Tamo su ljudi jako gostoljubivi. Opet bih pomenuo Filipince, imaju flašu piva i podele je s tobom. Jako su siromašni, ali i ako imaju samo jedno pile, pozvaće te da ga s njima podeliš.

Zvali su me na rođendane, zabave, pa i sahrane. Toliko su srdačni da sam morao da im se više ne javljam na telefon. Jedan narod koji nema ništa, a daje sve - to je za mene veličina. Zato su Filipini visoko na mojoj listi gostoljubivih naroda.

Nisam bio u Iranu, ali sam od mnogih putnika čuo da su ljudi tamo najgostoljubiviji na svetu, da bi sve učinili za tebe, da ti treba litar krvi, izvadili bi ga."

Koja mesta bi preporučio u Srbiji?

"Preporučujem Peštersku visoravan bio sam tamo leti, ali to je najhladnija tačka Balkana. Ljudi su autentični, kao i hrana, sjenički sir, dobar kajmak, jagnjetina. Nema masovnog turizma kao na Zlatiboru, pa je pravo mesto za ljubitelje prirode."

"Istočna Srbija je po meni najlepši deo naše zemlje, sva mesta oko Dunava: Donji Milanovac, Tekija… Za mene je to Boka Kotorska Srbije. Dunav je tamo i najširi i najuži, pa deluje kao more. Hrana je zanimljiva - na primer, Miročki sir koji se griluje. Posebno mi je interesantna i vlaška kultura. Sledeći izazov mi je da snimam o vlaškoj magiji."

Koja putovanja su dalje u planu?

"Sada je na redu ona polovina sveta koju nisam obišao, krizna područja. Na primer, Sirija i Somalija su mi visoko na listi. Takođe, Severna Koreja mi je jedna od najvećih želja, ali su i dalje zvanično zatvoreni zbog korone. Ipak, postoji opcija da se uđe u zemlju preko maratona u Pjongjangu, to mi je dobra prilika i da smršam, i da uđem u tu zemlju".

BONUS VIDEO: