Tokom proteklih godina hiljade Balkanaca napustilo je svoje zemlje u potrazi za boljim životom, sigurnijim radnim mestima i stabilnijom budućnošću. Talas iseljavanja ne jenjava ni danas, mnogi odlaze zbog viših plata, boljih radnih uslova i osećaja društvene pravednosti.
Najčešće destinacije su Nemačka, Irska i Austrija, a u poslednje vreme sve više Balkanaca odlučuje se i za Švajcarsku, Holandiju i skandinavske zemlje, gde rade u zdravstvu, građevini, ugostiteljstvu i IT sektoru.
Iako mnogi u početku iseljavanje vide kao privremeno rešenje, sve je više onih koji se ne planiraju vratiti, razočarani situacijom u zemlji i nedostatkom perspektive.
Rasprava o selidbi u Sloveniju
Na hrvatskom Reditu pokrenuta je zanimljiva rasprava o odlasku u Sloveniju. Jedna korisnica je otvorila temu pitanjem:
"Želela bih da čujem iskustva ljudi koji su se preselili u Sloveniju. Partner i ja razmišljamo o odlasku. Oboje smo visoko obrazovani, radimo u kreativnim profesijama. Mladi smo (30 i 24 godine). Bili smo više puta u Sloveniji, znamo cene i osnovne izraze. Da li ste lako našli posao u struci? U kom gradu živite? Koliko se razlikuje Ljubljana od Zagreba? Da li je moguće naći posao bez tečnog znanja slovenskog, ako dobro govorimo engleski? Kakve su plate u poređenju s Hrvatskom? Da li je teško naći stan bez agencije? Kakav je balans između posla i privatnog života? Šta vam je bolje, a šta gore nego u Hrvatskoj?", pitala je.
U komentarima su se javili brojni Hrvati. Jedan je kratko poručio: "Nemoj u Novo Mesto, pobogu"
Drugi je dodao: "Pa ne seliš se na Tasmaniju, nego 30 minuta od Hrvatske".
Jedna Hrvatica napisala je: "Preselila sam se pre osam godina iz Zagreba, najbolja odluka u životu".
"Živeo sam tamo sedam godina".
Jedan korisnik istakao je:
"Ne znam zašto svi idu u Nemačku i Irsku, a Slovenija nam je pred nosom, a super je država".
Drugi je dodao:
"Uvek kažem da je Slovenija balkanska Švajcarska".
Ipak, jedan Hrvat koji je proveo sedam godina u Ljubljani imao je potpuno drugačije iskustvo:
"Vratio sam se iz Ljubljane posle sedam godina u Zagreb. Osim čistoće, Ljubljana ne nudi ništa posebno. Plate su možda 10% veće, ali su troškovi života bar 20–30% viši. Zagreb ima više sadržaja, ljudi su otvoreniji, u Ljubljani se sve zatvara oko 22 - 23 sata. Ima samo jedan klub i tamo dolaze uglavnom maloletnici iz bivše Jugoslavije. Nisam imao osećaj da sam dobrodošao, Slovenci su zatvoreniji, muškarci prilično ljubomorni, žene okej, ali ne mnogo bolje", istakao je, pa dodao:
"Plate su slične kao u Zagrebu, možda 100 - 150 evra više, ali su i cene stanova drastično više. Pristojan stan ispod 1000 evra praktično ne postoji", zaključio je.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite koementar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Telegraf/MONDO)
· Reaguj