Sveta Petka je bila rodom iz Rima, poticala je iz hrišćanske porodice i živela je u drugom veku posle Hrista. Nakon smrti roditelja, imanje je razdelila siromašnima i zamonašila se.

Zamonašivši se, propovedala je zabranjenu Hristovu veru i zato je bila optužena caru Antoninu Piju. Iscelivši i samog cara, koji se krstio, nastavila je da misionari u drugim krajevima.

Zbog propovedanja hrišćanske vere zatvarana je, silno mučena i na kraju je posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija oko 140. godine.

Njene mošti kasnije su prenesene u Carigrad.

Praznik Petke Trnove spada u nepokretne, svake godine slavi se 8. avgusta po gregorijanskom ili 26. jula po julijanskom kalendaru.

Taj dan se veoma poštuje u srpskom narodu iako nije "zapovedni praznik" (crveno slovo). Ponegde se proslavljaju i zavetne i manastirske slave.

Praznikom prepodobne mučenice Paraskeve, u narodu poznatije kao Petka Trnova, završava se mali letni "ciklus ženskih praznika", kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija.

Tada se izbegavaju svi teži poslovi u polju i u kući.

Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.

(Srna)