Most preko Save kod Ade Ciganlije, koji urbanističkim, saobraćajnim, ekološkim i estetskim kvalitetima predstavlja najnovija dostignuća u oblasti mostogradnje, spojiće danas čukaričku i novobeogradsku obalu reke.
Podizanju poslednjeg segmenta čeličnog elementa glavnog raspona mosta kod Ade prisustvovaće, kako je najavljeno, predsednik Srbije Boris Tadić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.
Očekuje se da će mostom prošetati i mnogobrojni predstavnici "sedme sile", koji su "budno pratili" sve priče o njegovoj izgradnji, pa su i dame upozorene da "ne obuvaju visoke potpetice, koje bi mogle oštetiti hidroizolaciju na mostu".
Most će, prvog vikenda nakon zvaničnog otvaranja, biti otvoren za građane koji žele da prošetaju od čukaričke do novobeogradske strane Save, a prva vozila prećiće preko njega 15. decembra, kada će biti završen i deo pristupnih saobraćajnica, najavio je gradonačelnik, dodajući da će most kompletno biti završen tokom 2013. godine.
Most preko Save omogućiće građanima da sa jedne na drugu stranu reke pređu bez velikih saobraćajnih gužvi i da uštede oko 30 minuta, dok će intenzitet saobraćaja preko sadašnjih mostova i Bulevarom vojvode Mišića biti smanjen za 40 odsto.
Dosadašnje studije pokazale su i da će vožnjom preko novog mosta, umesto kroz centar grada, putnička vozila dnevno uštedeti 11 tona goriva i preći 100.000 kilometara manje.
Most kod Ade Ciganlije, kao sastavni deo unutrašnjeg magistarlnog prstena, imaće šest saobraćajnih traka, dva koloseka za metro i dve pešačko-biciklističke staze.
Gradonačelnik Đilas više puta je isticao da je taj most najvažniji projekat u Beogradu, mada je bilo i onih koji su tvrdili da cena izgradnje previsoka.
Predsednik SANU akademik Nikola Hajdin je, kada je izgradnja počela, poručio da su priče o skupom mostu bez ikakvog tehničkog osnova i da je to most 21. veka, koji će u konstruktivnom i vizuelnom smislu biti ponos Beograda.
Most dugačak 969 metara i širok 45 metara, sa pilonom visokim 200 metara, ne može da se izgraditi, a da kvadratni metar ne bude oko 2.500 evra, rekao je tada Hajdin.
Sredstva za izgradnju mosta grad je uzeo iz kredita, od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, na grejs period od tri do pet godina i uz kamatu od dva odsto, dok je drugi deo novca obezbeđen iz domaćih izvora.
Prema Đilsovim rečima, most, bez pristupnih saobraćajnica, košta oko 120 miliona evra.
Za razliku od domaće javnosti, svetski mediji se nisu bavili cenom mosta, već su ga predstavili kao graditeljsko čudo i jedan od najvećih mostova na svetu s jednim pilonom.
O novom beogradskom mostu snimljen je i dokumentarni film, koji je u julu premijerno prikazan na američkom kanalu Diskaveri u okviru nove sezone popularnog serijala "Vrhunsko graditeljstvo".
Jednosatni dokumentarni film snimljen je u Beogradu u decembru 2010. godine, a na Diskaveriju su istakli da je taj most najveći projekat mostogradnje u Evropi i prvi mega projekat u Beogradu posle 1990-ih.
(Tanjug)
Očekuje se da će mostom prošetati i mnogobrojni predstavnici "sedme sile", koji su "budno pratili" sve priče o njegovoj izgradnji, pa su i dame upozorene da "ne obuvaju visoke potpetice, koje bi mogle oštetiti hidroizolaciju na mostu".
Most će, prvog vikenda nakon zvaničnog otvaranja, biti otvoren za građane koji žele da prošetaju od čukaričke do novobeogradske strane Save, a prva vozila prećiće preko njega 15. decembra, kada će biti završen i deo pristupnih saobraćajnica, najavio je gradonačelnik, dodajući da će most kompletno biti završen tokom 2013. godine.
Most preko Save omogućiće građanima da sa jedne na drugu stranu reke pređu bez velikih saobraćajnih gužvi i da uštede oko 30 minuta, dok će intenzitet saobraćaja preko sadašnjih mostova i Bulevarom vojvode Mišića biti smanjen za 40 odsto.
Dosadašnje studije pokazale su i da će vožnjom preko novog mosta, umesto kroz centar grada, putnička vozila dnevno uštedeti 11 tona goriva i preći 100.000 kilometara manje.
Most kod Ade Ciganlije, kao sastavni deo unutrašnjeg magistarlnog prstena, imaće šest saobraćajnih traka, dva koloseka za metro i dve pešačko-biciklističke staze.
Gradonačelnik Đilas više puta je isticao da je taj most najvažniji projekat u Beogradu, mada je bilo i onih koji su tvrdili da cena izgradnje previsoka.
Predsednik SANU akademik Nikola Hajdin je, kada je izgradnja počela, poručio da su priče o skupom mostu bez ikakvog tehničkog osnova i da je to most 21. veka, koji će u konstruktivnom i vizuelnom smislu biti ponos Beograda.
Most dugačak 969 metara i širok 45 metara, sa pilonom visokim 200 metara, ne može da se izgraditi, a da kvadratni metar ne bude oko 2.500 evra, rekao je tada Hajdin.
Sredstva za izgradnju mosta grad je uzeo iz kredita, od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, na grejs period od tri do pet godina i uz kamatu od dva odsto, dok je drugi deo novca obezbeđen iz domaćih izvora.
Prema Đilsovim rečima, most, bez pristupnih saobraćajnica, košta oko 120 miliona evra.
Za razliku od domaće javnosti, svetski mediji se nisu bavili cenom mosta, već su ga predstavili kao graditeljsko čudo i jedan od najvećih mostova na svetu s jednim pilonom.
O novom beogradskom mostu snimljen je i dokumentarni film, koji je u julu premijerno prikazan na američkom kanalu Diskaveri u okviru nove sezone popularnog serijala "Vrhunsko graditeljstvo".
Jednosatni dokumentarni film snimljen je u Beogradu u decembru 2010. godine, a na Diskaveriju su istakli da je taj most najveći projekat mostogradnje u Evropi i prvi mega projekat u Beogradu posle 1990-ih.
(Tanjug)
