Udruženje građana „Stanari Terazijske terase“ koje okuplja vlasnike objekata i zemljišta na prostoru između ulice Gavrila Principa i Kraljice Natalije, najoštrije demantuje navode kojima se naše kuće nazivaju „starim trošnim objektima“. Ovako nekritičko izveštavanje stvara pogrešnu i uvredljivu sliku o našim domovima i građanima koji u njima žive. Takvi navodi predstavljaju oblik javnog poniženja i doprinose narativu kojim se opravdava oduzimanje privatne svojine pod izgovorom „modernizacije“ i „napretka“.
Naši domovi su kulturna baština, a ne ruševine.
Zgrade i dvorišta na Terazisjkoj padini deo su prve urbane celine Beograda, nastale ukazom kneza Miloša Obrenovića. Više objekata na području ima rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda o prethodnoj zaštiti. Među njima je i zgarda u ulici Gvarila Principa br. 41 (rešenje broj 050141 od 14.02.2025. godine), koja pripada celini „Stari Beograd“ i uživa prethodnu zaštitu kao kulturno dobro. Fasada ove zgrade obnovljena je 2010. godine sredstvima vlasnika i svedoči o lepoti arhitekture grada Beograda sa početka 20. veka. Zapuštenost pojedinih parcela u ovom delu grada nije posledica „trošnosti“ objekata, već višedecenijskog nemara gradske uprave iz različitih obasti u vezi sa stanovanjem i gradnjom. Stambene zajednice su u više navrata konkurisale za projekte obnove fasada raspisane od strane lokalne samouprave, međutim uvek su ostajale bez odgovora. Primer da sa malo investicije sve može izgledati bolje i lepše je i Karđorđeva ulica kojom je obnovom fasada vraćen stari sjaj.
Grad je sam izazvao propadanje lokala.
Navodi da su lokali u ulici Gavrila Principa napušteni su netačni i zlonamerni. Grad Beograd je još na početku najavljenog projekta tunela otkazao ugovore o zakupu lokalima u svom vlansištvu, dok su se zakupci iz privatnih objekata povukli zbog stalnih najava rušenja. Time su vlasnici pretrpeli višegodišnju materijlanu štetu, jer su ostali bez prihoda i mogućnosti da izdaju svoje lokale, a istovremeno i dalje uredno plaćaju najviši porez na imovinu u Srbiji, s obzirom na vrednost lokacije.
Ne tražimo milostinju, već pravdu i dostojanstvo.
Već šest godina ćutimo pod pritiskom neizvesnosti i pretnji eksproprijacijom. Tokom postupaka suočili smo se sa ponudama od 1500 evra po kvadratu, što je apsolutno neprihvatljivo i predstavlja uvredu za građane Beograda. Čak i kada su te procene kasnije korigovane na 3000 evra po kvadratu, to je i dalje daleko ispod stvarne tržišne vrednosti. Ako se nekome ponudi 3000 evra po kvadratu, a kvadrat u okolnim zgradama košta 4000 do 5000 evra, jasno je da sa tom naknadom ne može da ostane u svom komšiluku, niti da kupi adekvatnu nekretninu u istom delu grada. Svaki građanin Srbje će razumeti našu želju da nastavimo da živimo u istom kraju u kom su nam deca i preci porasli, gde nas prodavci i komšije znaju i da je DOM životna zajednica, a ne samo lokacija.
Javnost se dovodi u zabludu.
U pojedinim izveštajima se tvrdi da će eksproprijacijom biti obuhvaćeno „oko 50 porodica“. Istina je da samo u jednom dvorištu u ulici Gavrila Principa živi 22 porodice, dok je ukupan broj domačinstava koja bi bila pogođena rušenjem oko 170. Još važnije je da se javnost ne obaveštava da plan za tunel ne postoji kao važeći dokument. Plan iz 2019. godine kojim je bila predviđena „tunelska veza Dunavske i Savske padine“, ukinut je odlukom Skupštine grada Beograda u septembru 2024. godine. Novi plan, o kom gradski funkcioneri govore, još nije prošao na javni uvid. Postupci eksproprijacije se i dalje vode po ukinutom zakonu – Zakon o posebnim postupcima radi realizacije infrastrukturnih projekata, koji je osporavan jer je značajno umanjio prava vlasnika u postupku eskproprijacije, a samim tim i „fer“ naknadu.
Dva plana za istu parcelu - zloupotreba javnog interesa.
Za iste parcele koje su obuhvaćene planom za tunel, usvojen je i plan proširenja projekta „Beograd na vodi“, što znači da postoje dva plana za isto zemljište. Jedan predviđa tunel, a drugi – park iznad tunela u okviru „Beograda na vodi“. Na taj način se javni interes koristi kao izgovor za privatne investicione planove koji će biti finansirani novcem građana Beogarda. U planskoj dokumentaciji je navedeno da će samo za potrebe privođenja zemljišta nameni (rušenje svih objekata od ulice Gavrila Principa do Kraljice Natalije da bi umesto objekata bila zelena površina) građani Beograda platiti 250 milona evra.
Kada sve ovo stavite u narativ uklanjanja trošnih i loših objekata jasno je da ste svojim izveštavanjem učestvovali u narativu koji nešto što je vrlo upitno želi da predstavi kao boljitak za Beograđane.
Naši zahtevi kao udruženja građana „Stanari Terazijske terase“ su: da se prestane sa javnim etiketiranjem naših domova kao „trošnih“ i „neuslovnih“; da portal mondo.rs objavi ovaj demanti u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima; da se obustavi svaka eksproprijacija dok se ne donese novi i zakonit plan uz punu javnu raspravu i učešće građana; kao i da se vlasnicima omogući pravična naknada koja obuhvata punu tržišnu vrednost nekretnina i realne troškove preseljenja.
