Slobodan Mitrić, poznatiji kao Karate Bob, ostao je upamćen kao jedna od najkontroverznijih figura iz senke bivše Jugoslavije. Tajni agent, majstor borilačkih veština, pisac i čovek tragične sudbine, decenijama je izazivao polemike – kako svojim tvrdnjama o radu za državu, tako i nasilnim događajima koji su obeležili njegov život.
Rođen u bivšoj Jugoslaviji, Mitrić je karijeru započeo kao pripadnik državne bezbednosti. Prema sopstvenim tvrdnjama, obavljao je poverljive zadatke širom Evrope, delujući u interesu države i njenih bezbednosnih struktura. Njegov život se, kako je govorio, nepovratno promenio kada je odbio da izvrši naredbu o likvidaciji jedne mete u Jugoslaviji. Zbog toga je, tvrdio je, bio prinuđen da pobegne iz zemlje.
Likvidirao trojicu u samoodbrani
Bežeći od progona, 1973. godine stigao je u Holandiju. Umesto sigurnosti, tamo ga je dočekao događaj koji je zauvek obeležio njegovu sudbinu. Na Božić iste godine, u Amsterdamu je ubio trojicu jugoslovenskih državljana, tvrdeći da su bili agenti poslati da ga likvidiraju. Policija je slučaj tretirala kao mafijaški obračun, dok je Mitrić uporno isticao da je reč o samoodbrani i profesionalnom zadatku tajnog agenta koji je delovao pod pokrićem. Sud ga je zbog tog događaja osudio na 13 godina zatvora.
Boravak u zatvoru Mitrić je iskoristio za učenje holandskog jezika i pisanje. Tokom robije nastala su njegova sećanja na tajni svet jugoslovenske obaveštajne službe, kasnije objavljena pod naslovom "Titov tajni agent" (holandsko izdanje: Geheim agent van Tito). U knjizi se predstavio kao svojevrsni "jugoslovenski Džejms Bond", čovek koji je po nalogu države izvršavao zadatke u Francuskoj, Švedskoj, Belgiji i zemljama Istočnog bloka. Tvrdio je da su njegove misije bile usmerene protiv neprijatelja države i kriminalnih struktura. Preminuo je u novembru 2016. godine.
Nakon izdržane kazne, povratak u Jugoslaviju nije dolazio u obzir. Bio je uveren da bi ga tamo čekala smrt. Holandske vlasti su ga, međutim, proglasile "nepoželjnim strancem", čime je ostao bez prava na posao, socijalnu pomoć, zdravstvenu zaštitu i stalni boravak. Uprkos tome, u Amsterdamu je proveo 43 godine, često na ivici egzistencije, ali, prema svedočenjima retkih poznanika, sa osećajem dostojanstva i upornosti.
Smrt dočekao u najvećoj bedi
Njegov privatni život obeležila je velika ljubav prema partnerki, koja mu je bila i najveća podrška. Venčali su se u gradskoj opštini u ponedeljak – dan kada su venčanja besplatna – jer nisu imali novca. Nakon njene smrti 2006. godine, Mitrićev život se potpuno raspao. Ostao je bez ikakve pomoći holandskih vlasti i preživljavao je od pisanja knjiga, drama i eseja, prenosi Dnevno.hr. Među delima koja je objavio bila su i "Boj na Kosovu" i "Srpski ratnik", kroz koja je izražavao patriotizam i duboku bol zbog raspada Jugoslavije.
Tokom 1992. godine, u jeku ratova na Balkanu, ozbiljno je razmišljao o povratku i priključenju srpskim paravojnim jedinicama, ali se na kraju nije usudio da se vrati. Umesto toga, iz Amsterdama je slao pamflete i letke u kojima je pozivao na osvetu protiv neprijatelja Srbije.
Poslednja godina njegovog života bila je posebno teška. Teško bolestan, bez doma i bez ikakve pomoći, živeo je na tavanu napuštene školske zgrade u istočnom delu Amsterdama. Kada su ga slučajno pronašli, bio je u veoma lošem stanju. Prebačen je u bolnicu, gde je preminuo u novembru 2016. godine.
Na pitanje o svom krvavom životnom putu, jednom prilikom je izjavio:
"Nisam ubio nikoga. Samo sam likvidirao neprijatelje države i kriminalce".
Vaše mišlenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
