U Skupštinu Srbije stigao je predlog zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, njihovim zadužbinama i društvima, koja je svojevremeno bila oduzeta agrarnom reformom, nacionalizacijom i drugim propisima.
U Skupštinu Srbije stigao je predlog zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, njihovim zadužbinama i društvima, koja je svojevremeno bila oduzeta agrarnom reformom, nacionalizacijom i drugim propisima.Radi se o imovini koja je oduzeta bez tržišne naknade i po propisima koji su doneti i primenjivani od raznih organa posle Drugog svetskog rata.
Predmet vraćanja su poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, gradjevinsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije, pokretne stvari od kulturnog, istorijskog ili umetničkog značaja.
Obveznici vraćanja su Republika Srbija, privredna društva i druga pravna lica koja su sada vlasnici te imovine, a zakon se odnosi na celu teritoriju Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju.
Predloženo je da se imovina vraća u naturalnom obliku, u vidu iste ili druge odgovarajuće imovine, ili preko tržišne novčane naknade, ako vraćanje u naturalnom obliku nije moguće.
Ako, medjutim, pravno lice dokaže da je nekadašnju crkvenu imovinu steklo po tržišnoj ceni u vreme prenosa prava svojine, ono ostaje vlasnik nepokretnosti, a obavezu preuzima država koje obveznicama isplaćuje novčanu naknadu.
Ukoliko pravno lice nije u vreme prenosa svojine platilo tržišnu cenu dužno je da vrati nepokretnost crkvi ili verskoj zajednici.
Fizička lica, savesni držaoci, koja su zakonitim pravnim poslom stekla pravo svojine nad ovom imovinom, nisu u obavezi da je vrate, niti da plate novčanu naknadu.
Nepokretnost se crkvama ne vraća ni ako bi time došlo do bitnijeg ometanja rada državnih organa, javnih službi ili ako bi bila narušena ekonomska održivost nekog privrednog subjekta.
Kada su u pitanju pokretne stvari od kulturnog, istorijskog ili umetničkog značaja, one se vraćaju crkvi, odnosno verskoj zajednici, a ako su takvi predmeti sastavni deo zbirki javnih muzeja i galerija, odnosi crkve i držaoca tih dobara uredjuju se ugovorom.
Visina obeštećenja utvrdjuje se prema vrednosti imovine u momentu oduzimanja, a metodologiju određivanja vrednosti urediće Direkcija za restituciju, koja se ustanovljava ovim zakonom.
Direkcija će voditi postupke i odlučivati o zahtevima za vraćanje imovine ili isplatu novčane naknade i tromesečno će izveštavati Vladu o obavljenim poslovima.
Crkve i verske zajednice mogu svoje zahteve za povraćaj imovine ili isplatu naknade podneti do 30. septembra 2008. godine, a Direkciji je dužna da u roku od šest meseci odluči po zahtevu.
(Tanjug)
