Kada se reflektori ugase, kreće borba sa mrakom. Kada aplauzi utihnu, ostanu unutrašnji nemiri. A na daskama koje život znače ostaje samo – humanost. Komad koji su na of-Brodveju godinama izvodile slavne Džoan Kolins i Linda Evans tiho se ušunjao među beogradsku publiku, u intiman prostor Fondacije Mozzart. Bez pompe i glamura, ali sa mnogo brodvejskog stila, nad srpskom scenom ponovo su zasijale Katarina Radivojević i Marijana Mićić, a premijera predstave „Pale zvezde“, rađena po motivima hit komedije „Legende” Džejmsa Kirkvuda, donela je jednu sasvim novu emociju u teatar humanosti na Dorćolu.
„Komad govori o tome koliko postaje mračno kada se na sceni ugasi svetlo. Kad nas niko neće. Ovo je priča o rivalistvu Olivere i Mire, ali o tome koliko je na kraju najvažnije da budemo jedni uz druge. Predstava se sa velikim uspehom izvodila na of-brodveju, a Ana Rodić ju je prilagodila našim uslovima i donela srpski tvist. Zato je scena Fondacije Mozzart, koja produkciono stoji iza ovog projekta, bila idealna za pretpremijeru i premijeru. Jer se i ovde mnogo govori o podršci, humanosti“, naglasila je Katarina Radivojević, legendarna glumica i producent koja je okupila sjajnu ekipu oko ove ideje.
U predstavi igra i Miloš Vlalukin, reditelj je Dejan Janković, koreograf Renata Škobo iz Njujorka, a kostimograf Marija Tarlać. Muziku je radio Bojan Perić iz Amsterdama.
„Ekipa je internacionalna, a u prostoru Fondacije Mozzart smo se osećali kao kod kuće. Imali smo rasvetu koja ne postoji u drugim pozorištima i veliku podršku. Meni je bilo predivno, susret sa beogradskom publikom je zaista bio emotivan“, istakla je naša proslavljena glumica.
Posle pet godina pauze, na scenu se u velikom stilu vratila Marijana Mićić, koja je sjajno iznela ulogu pozorišne dive Mire.
„Mnogo sam uzbuđena i srećna, nedostajalo mi je pozorište. Uživala sam u liku Mire, dobila sam komentare da podseća na Tanju Bošković, Danu Maksimović i Snežanu Savić, ja njih zaista vidim kao te gospođe u bundama, sa cigaretama. Ovo je jedna emotivna priča o tome šta nas sve čeka kad se ugase svetla, jer mnogo je teže otići u penziju kao glumac nego kao pekar. Faliće nam reflektori, scena... I baš u tim trenucima je najvažnije da smo tu jedni za druge, da zaboravimo na rivalstvo i svađe. Da se ujedinimo i budemo ljudi. Baš zato je sjajno što smo komad premijerno izveli na sceni Fondacije Mozzart, koja neguje kulturu humanosti – ulaznice se ne naplaćuju, nego je dovoljno poslati jedan humanitarni SMS. Sve nam je to dalo dodatni elan, a prostor je zaista sjajan, očekujem da se ovde igra i po 25 predstava mesečno“, istakla je Marijana.
Između dve „pale zvezde“ zasijao je i Aranđel - Arči, urbani gradski tip koji svim silama pokušava da spoji dve dive na sceni.
„Uvek može u gradu da se sretne takav lik – ide na premijere, završio režiju, hoće da snima ali mu ne polazi za rukom i tako mu prođe ceo život“, kroz osmeh je rekao sjajni Miloš Vlalukin, koji je zablistao pod reflektorima teatra humanosti. „Ovo je pre svega jedna ljudska priča, na kraju se sve svodi na tu toplinu koju imaju naši likovi. Po reakcijama publike bih rekao da će ova predstava zaživeti, baš kao što je zaživela i ova nova scena. Još pet ovakvih prostora bi bilo malo, jer Beograd nema dovoljno pozorišta. Sjajno je što se ulaže u kulturu i što postoji ceo jedan humanitarni koncept. Radujemo se novom izvođenju u Fondaciji Mozzart“.
VIŠE OD 300 PORUKA I 300.000 DINARA ZA LEČENJE MILOŠA CELNERA
Tokom oba dana publika je bila deo velike humanitarne akcije za pomoć Milošu Celneru (1904 na 3030), a poslato je više od 300 SMS poruka. Fondacija Mozzart dodatno je izdvojila 300.000 dinara i nastavila da neguje umetnost humanosti u ovom teatru. Odmah posle aplauza, glumci su se zahvalili svima na ovom činu dobrote.
