Ako postoji generacija koja je najviše upućena u pravila ishrane, to je Gen Z. Kortizol i glikemijski indeks su pojmovi koji su već ušli u svakodnevni rečnik mladih, a razlika između čiste i procesuirane hrane, kao i pravila šta jesti pre, a šta posle treninga – predstavljaju teme kojima se oni bave na dnevnom nivou. Informacija nikada nije bilo više, a mira nikada manje. Preinformisanost, koja treba da olakša život, često ga samo dodatno komplikuje. Umesto osećaja kontrole, sve češće se javlja konfuzija. Hrana gubi svoju osnovnu ulogu, a svaki obrok postaje test karaktera, svaki zalogaj – povod za grižu savesti.
Početkom godine platforma Zdravo dvadesete sprovela je istraživanje o životnim navikama dvadesetogodišnjaka na uzorku od 600 ispitanika. Istraživanje je obuhvatilo mlade u Srbiji starosti od 19 do 25 i od 26 do 30 godina, iz urbanih i ruralnih sredina širom zemlje. U okviru istraživanja obrađene su različite teme, a između ostalih platforma je obradila i temu ishrane među dvadesetogodišnjacima.
Rezultati potvrđuju ono što mnogi osećaju, ali retko javno izgovaraju: fizički izgled direktno utiče na unutrašnji život mladih. Za 18% njih raspoloženje i mentalno stanje u velikoj meri zavise od izgleda, 36% mladih kaže da utiče donekle, dok 46% navodi da nema uticaja iako se u razgovoru o navikama često ispostavi da se i kod te grupe ispitanika javljaju skrivene nesigurnosti.
Slična dinamika primećena je i u društvenim situacijama. Samo 11% mladih smatra da im izgled znatno utiče na to kako se osećaju među ljudima, 22% misli da delimično utiče, dok 67% veruje da izgled nema nikakav uticaj. Ipak, fizički izgled ostaje važan izvor samovrednovanja, naročito kod žena, koje sebe često procenjuju prema tome kako im stoji odeća. Muškarci, s druge strane, češće uspevaju da racionalizuju svoju (prekomernu) težinu.
Prejedanje: kada telo kroz hranu traži utehu
Prejedanje je i dalje tabu tema, o kojoj mali broj mladih govori otvoreno. Ipak, podaci jasno pokazuju da je problem rasprostranjen: 18% ispitanika često oseća da se prejeda, 44% ponekad, dok 38% navodi da im se to ne dešava.
Najveći procenat (61%) priznaje da se prejeda zato što jednostavno voli hranu. Nema posebnog povoda, nije trauma ni loš dan, već je hrana prosto njihov izvor zadovoljstva. Ipak, emocije često komplikuju situaciju: pod stresom jede 60% mladih, 45% žena tokom PMS-a, a 36% njih kada je u tužnoj ili depresivnoj fazi. Kod muškaraca se često primećuje kontradiktorna reakcija na emocije: tuga može povećati apetit, dok anksioznost smanjuje želju za hranom. Istovremeno se mogu javiti i epizode prejedanja i gubitka apetita.
Internet i influenseri: konstantna buka od informacija
Iako samo 30% mladih prati influensere koji promovišu zdrav život, gotovo svi se svakodnevno susreću sa savetima, trendovima i izazovima. Algoritam ih pronađe, čak i kada oni ne traže sadržaj. U toj konstantnoj buci, kada kontradiktorne informacije prosto vrište sa svih strana, čini se da je sve pogrešno. Mladi danas veruju da je normalno preskakati obroke, osećati krivicu posle deserta i plašiti se hleba, mleka, glutena, šećera, pa čak i odraza u ogledalu. Poruke koje deluju zdravo neretko stvaraju pritisak koji je sve, samo ne zdrav.
Iako pod stalnim pritiskom da sve rade ispravno, da budu zdravi, produktivni, uspešni i uvek u toku sa trendovima – ova generacija samo pokušava da pronađe balans u svetu punom očekivanja. Platforma Zdravo dvadesete, pod pokroviteljstvom kompanije Galenika, želi da bude saveznik mladima kroz pružanje relevantnih informacija i sadržaja koji podržava umesto da pritiska. Mladi zaslužuju razumevanje i podršku dok traže svoj balans, bez osećaja krivice.
