Vesna Vulović, stjuardesa, preminula je pre tačno devet godina i jednog dana - 23. decembra 2016. godine. Imala je životnu priču koja se i dalje prepričava u jednom dahu i verovatno će tako biti zauvek jer je ona jedina osoba u istoriji koja je daleke 1972. godine preživela pad aviona sa 10.000 metara.
Na prvu loptu bi mnogi rekli da je to možda i moguće jer je imala padobran. Istina je drugačije jer nije imala ništa kod sebe kada je eksplodirao avion JAT-a koji je poleteo iz Stokholma ka Beogradu, a nesreća se dogodila u vazdušnom prostoru tadašnje Čehoslovačke.
Kako je Vesna Vulović preživela pad aviona?
Stradala je cela posada kao i svi putnici. Svi osim nje kobnog 26. januara 1972. godine.
Njeno telo pronađeno je u olupini repa aviona u šumi koja se bila potpuno zabelela od snega. Imala je teške povrede i mnogo je krvarila, ali je uspela da preživi što su lekari tada proglasili medicinskim čudom.
Kako je pao avion?
Svojevremeno je tokom jednog intervjua ispričala da ima osećaj da su svi drugi članovi posade predosetili nesreću osim nje, a da ona jednostavno ništa nije primećivala. Prema zvaničnoj istrazi, do nesreće je 1972. godine došlo usled eksplozije pošto je u prtljažnik pre poletanja iz Švedske postavljen kofer sa eksplozivom za šta su okrivljeni hrvatski nacionalisti.
Bomba sa satnim mehanizmom bila je u koferu u prtljažniku. Eksplozija je presekla komande ispod poda letelice, pa je avion krenuo u nekontrolisani spiralni pad.
Međutim, pad je i dalje misterija. Postoji više verzija, jedna glasi da se avion sam prelomio u vazduhu, a druga da ga je greškom oborila češka armija.
Posada i putnici ostali su živi posle eksplozije, na snimku crne kutije čuju se njihovi povici i glas jednog člana posade koji viče: “Mama, zdravo, mama...”. Do raspadanja aviona došlo je usled preopterećenja materijala tek na visini od 600 do 900 metara iznad tla i time se objašnjava i čudesno preživljavanje Vesne Vulović.
Provela je 27 dana u komi i 16 meseci na rehabilitaciji. Nakon toga je nastavila da radi za "JAT", ali ne kao stjuardesa.
"Ja sam slomila levu ruku i nogu, tri desna rebra, dva lumbalna pršljena u kičmi, nekoliko prstiju desne ruke. I nikad me ništa ne boli. Još se ničeg ne sećam. Imam retrogradnu amneziju. Ne sećam se šta je bilo tren pre nesreće i više od 20 dana posle.
Kažu da ću se jednog dana možda setiti. Sad ću to, naravno, mnogo lakše podneti. Kad čitam o nekoj avionskoj nesreći, pomislim: Jesam li ja zaista bila u tom avionu", prisetila se Vulovićeva u jednom intervjuu 1979. godine za "RTV Reviju".
Avion se srušio u Srpskoj Kamenici. Šumar Bruno Henke je cepao drva kada je čuo eksploziju, a ubrzo je čuo ženski glas koji ga je dozivao.
"Potrčao sam još brže vođen tim glasom. Počeo je sumrak, sneg je padao i teren je bio klizav. Ispod jednog dela aviona, kao iz oklopa, virile su ženske noge.
Nagnuo sam se i vidio plavokosu devojku koja ne samo da je bila živa već je imala snage i da viče. U vojsci sam naučio šta znači prva pomoć unesrećenima i koliko ona može i odmoći ako se ne ukaže kako treba. Stigla su i kola Hitne pomoći", ispričao je on.
Vesna Vulović je preminula 23. decembra 2016. godine u svom domu u Beogradu. Bila je sama u poslednjim trenucima, a nagradu za Ginisov rekord dobila je od Pola Makartnija.
Za "Kurir" je svojevremeno o tome govorila Silvija Marković, Vesnina komšinica i profesorka u penziji. Vesna je živela sa penzijom od 30.000 dinara i jedva je sastavljala kraj sa krajem.
"U nedelju ujutru me je pozvala telefonom i zamolila me da joj dam broj veterinara. Mačke su joj se poklale, kako je sama rekla, pa su i nju izgrebale i izujedale dok je pokušavala da ih razdvoji.
Rekla mi je da joj je cela kuća puna krvi. Dala sam joj broj, a od tada se više nije javljala na telefon. Niko nije znao šta je s njom jer je živela u svom svetu i izbegavala je komšije", ispričala je tada Silvija.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
