Možete pasti na alko-testu i bez alkohola: Ovo mnogi vozači ne proveravaju

Saobraćajna policija u Srbiji od 15. decembra sprovodi međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja, usmerenu na otkrivanje vozača koji upravljaju vozilima pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci. Akcija se dešava u trenutku kada je bezbednost na putevima ozbiljno narušena, na šta nas podseća i poražavajuća statistika - od početka 2025. godine u saobraćajnim nezgodama poginulo je 455 ljudi, dok je zabeleženo više od 30.000 udesa.

Ako uzmemo sve ovo u obzir, potpuno je jasno zašto se među građanima pojavila zabrinutost i zašto se postavljaju pitanja - da li i određeni lekovi mogu da utiču na rezultate alkotesta prilikom kontrole saobraćaja i da li je uopšte bezbedno sesti za volan tokom terapije?

Mogu li lekovi dati lažno pozitivan rezultat na alkotestu

Jedno od najčešćih pitanja odnosi se na preparate koji u sebi sadrže alkohol, poput kapi za nos ili sirupa. O tome je za Prvu televiziju govorila farmaceut Jovana Simić.

"Da, ukoliko se koriste sirupi koji su na bazi alkohola, sirupi, kapi za nos ili kapi za grlo, ili eventualno ukoliko se ispira grlo nekom od vodica koje sadrže alkohol, neposredno pre alkotesta, može dati lažno pozitivni rezultat. U ovom slučaju je bitno da se sačeka 15-20 minuta da se usta isperu, pa da se eventualno ili ponovi alkotest ili da se uradi test iz krvi da bi bilo preciznije", objašnjava farmaceut detaljno.

Dakle, savetuje se da vozači, ukoliko su koristili ovakve preparate neposredno pre kontrole, naglase to policijskim službenicima i sačekaju preporučeni vremenski razmak.

Terapije koje se ne očitavaju, ali zahtevaju oprez

Građane dodatno brine da li lekovi za hronične bolesti, poput visokog pritiska, epilepsije ili depresije, mogu da se registruju tokom kontrole. Prema rečima farmaceuta, ti lekovi se ne očitavaju na alkotestu, ali mogu da utiču na sposobnost vožnje.

"Antidepresivi svakako nisu preporučljivi, odnosno savetuju se mere opreza, kao i lekovi koji se koriste za smirenje, lekovi koji se koriste za spavanje iz grupe benzodiazepina", kaže Simić.

Kako ističe, važno je da se pacijenti uvek konsultuju sa lekarom ili farmaceutom, jer su upozorenja jasno naznačena i na samim pakovanjima lekova.

Crveni trougao kao upozorenje za vozače

Posebnu pažnju vozači bi trebalo da obrate na oznake na kutijama lekova. Jedna od njih je i crveni trougao, koji ukazuje na to da lek može da utiče na psihomotorne sposobnosti.

"Ukoliko postoji trougao na samoj kutiji, znači da se ili savetuju mere opreza, ili da je potpuno zabranjeno u stvari upotreba motornih vozila prilikom korišćenja ove terapije, jer mogu da izazovu i pad koncentracije, i vrtoglavicu, tako da nekad i lekovi koji se koriste i za alergije, antihistaminici iz prve grupe, koji mogu da prođu krvno-moždanu barijeru, čak i oni mogu da izazovu probleme prilikom upotrebe motornog vozila

Lekovi za pritisak i dodatni rizik na početku terapije

Kada su u pitanju lekovi za povišen krvni pritisak, koji se često koriste dugoročno, rizik ipak postoji, naročito u prvim danima terapije.

"Posebno savetujemo ukoliko su pacijenti na početku terapije, dok se još uvek titriraju doze, zna da se javi i vrtoglavica, i ta neka pospanost, tako da u početku terapije za povišeni krvni pritisak svakako savetujemo mere opreza prilikom upotrebe motornog vozila", savet je farmaceuta.

Šta znači pun, a šta prazan crveni trougao?

Na kraju, farmaceut pojašnjava razliku između oznaka koje mnogi vozači ne prepoznaju dovoljno ozbiljno.

"Da, ukoliko je prazan crveni trougao, savetuju se mere opreza prilikom upotrebe motornog vozila, dok ukoliko je on potpuno pun, savetujemo zabranu upotrebe motornog vozila prilikom korišćenja terapije", zaključila je Jovana Simić za Prvu televiziju.

U vreme pojačanih kontrola, stručnjaci poručuju da odgovornost vozača ne podrazumeva samo izbegavanje alkohola i droga, već i pažljivo čitanje uputstava o lekovima, jer i terapija, ako se ne koristi pravilno, može predstavljati ozbiljan rizik u saobraćaju.

BONUS VIDEO: 

 (Blic/Mondo)