Božićni mir bio je događaj u Prvom svetskom ratu kada su različite grupe vojnika duž Zapadnog fronta nakratko prekinule paljbu kako bi se pobrinule za svoje ranjene i poginule, ali i predahnule od užasa rata. Božićni mir trajao je tri dana, od 24. do 26. decembra 1914. godine. U narednim godinama rata taj događaj je ponovljen u znatno manjoj meri, uglavnom zbog pritiska komandanata i politike usled sve iscrpljujućeg rata.
Mir se dogodio spontano
Prvi svetski rat tada je trajao nešto manje od pola godine. Od Severnog mora do podnožja Alpa nemački, francuski i britanski vojnici prekinuli su paljbu u nezvaničnim dogovorima sa protivničkim komandantima. Za većinu slučajeva mira nisu ni znali političari koji su vodili rat iz svojih udobnih kancelarija u Londonu, Parizu i Berlinu.
Ne zna se gde je na Zapadnom frontu postignut prvi dogovor o trodnevnom miru, ali kada su komandanti drugih jedinica čuli šta se dešava, i oni su počeli da komuniciraju sa protivnicima i dogovorili slične prekide borbi.
Šta su vojnici radili za Božić?
Vojnici su te dane prvenstveno iskoristili kako bi pristupili ratištu i odneli tela svojih saboraca. Dok su obavljali taj posao, susretali su se s protivnicima koji su činili isto. U tim trenucima započela je komunikacija među vojnicima, a na Božić su neki čak i slavili zajedno uz vatru i razmenjivali poklone. Negde je mir trajao samo na Božić, dok je u drugim delovima potrajao više dana.
Najobrazovaniji među vojnicima, koji su znali strane jezike, odlazili su sa svojim komandantom na sastanke sa protivnicima kako bi dogovorili razmenu zarobljenika. Nakon tih sastanaka zajedno su pevali božićne pesme, svako na svom jeziku. Prekidali su ratovanje, a da o tome nisu obavestili pretpostavljene.
Iako je informacija o Božićnom miru relativno poznata i često se navodi kao zanimljiv detalj iz Prvog svetskog rata, treba napomenuti da se takva vrsta lokalnog mira nije dešavala isključivo za Božić.
Na mnogim delovima fronta postojali su periodi prekida paljbe, uglavnom organizovani kako bi se pokupila tela poginulih vojnika sa bojišta. Božićni mir se izdvaja kao period kada su takve akcije bile najbrojnije.
Božićni mir dogodio se i 1915. godine, ali u znatno manjoj meri, prenosi Index. Tokom 1916. godine to više nije bio slučaj - rat je tada već postao nepodnošljiv za obe strane, a pritisak se osećao svakodnevno.
Nedostatak hrane i opreme dodatno je uznemirio vojnike koji su već umirali od različitih bolesti ili metaka. Ipak, priča o Božićnom miru potvrđuje postojanje humanosti i želje za solidarnošću kod čoveka, čak i u vreme oružanih sukoba.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
