U ekskluzivnom razgovoru za MONDO, svetski putnik i putopisac Marko Stefanović ispričao nam je detalje uzbudljivog putovanja u Papua Novu Gvineju, gde se susretao sa lokalnim plemenima i njihovom tradicijom i ritualima, koji su mnogima na našim prostorima nezamislivi.
Pored toga, osvrnuo se i na svoju karijeru putopisca i podelio sa nama još neke nezaboravne momente, kao što je poseta brazilskim favelama.
“To traje nekih dvadesetak godina, koliko sam u industriji putovanja, još kao dečak sam maštao o ovim stvarima. Iako sam studirao turizam, tek sa pojavom društvenih mreža i digitalnih portala, počeo sam ozbiljnije da se bavim ovime“, glasio je Markov odgovor na pitanje kako je počela njegova karijera svetskog putnika.
“Teško je izdvojiti jednu mesto ili državu u koju bih se rado vratio, ali definitivno bih Papua Novu Gvineju mogao da svrstam u top tri destinacije“, bio je odgovor našeg sagovornika na pitanje u koju državu, od 70 koliko ih je posetio, bi se rado vratio.
Marka smo pitali i koji tip putovanja mu je najdraži, a njegov odgovor je bio vrlo jasan. “Lepo je videti urbana mesta i neke evropske gradove, ali ja sam u duši prirodnjak, najlepše se osećam kada sam negde u dubini džungle, kada sam okružen divljim životinjama, tišinom, plemenima i netaknutom prirodom“
Glavna tema razgovora sa našim gostom bila je njegovo putovanje u Papua Novu Gvineju, u nastavku vam izdvajamo neke od najzanimljivijih delova tog razgovora.
“Trebalo je godinu dana dobre logistike jer ovo nije destinacija na kojoj možeš da se snalazi usputno, ovde smo morali da nađemo lokalnog vodiča. Tamo živi preko 860 plemena i oni funkcionišu po svom principu. To je značilo da su nam bile potrebne dozvole od svakog plemena koje ćemo posećivati.“
“Ukrcali smo se na čamac i na reci punoj krokodila proveli 15 do 20 sati odlazeći od sela do sela i posećujući plemena“
“Ono što je meni tamo bilo najupečatljivije, bez obzira što je to zabačen deo sveta, oni ipak nisu pobegli od globalizacije, tako sa smo mi u selima kojima nema ni vode ni struje ni kanalizacije, viđali ljude u garderobi poput naše. Nije baš da oni žive goli ili u kostimima i maskama, ali su očuvali svoj identitet i izvode povremeno te ceremonijalne plesove koje zovu Sing-sing“
“Još jedna stvar koja me je fascinirala bile su njihove kuće duhova, odnosno njihova svetilišta, u takve kuće mogu da uđu samo inicirani muškarci. Toj inicijaciji ne pristupaju svi članovi plemena, odnosno klana, zato što je opasna, oni režu njihovu kožu na primitivan način pa im u sveže rane ubacuju neku smesu pepela i palminog ulja, pa im nakon zarastanja koža podseća na kožu krokodila. Krokodil je sveta životinja njihovog plemena, štaviše, oni smatraju da su nastali od krokodila, da je on njihov prapredak.“
“Da bismo uopšte mogli da uđemo u kuće duhova, morali smo da prođemo mini-inicijaciju, odnosno da se kupamo u reci krokodila. Prihvatili smo njihov poziv, nismo želeli da propustimo tu priliku, povkao nas je adrenalin i kupali smo se u reci Sepik nekoliko minuta, dovoljno da zavredimo mesto u publici kuće duhova“
“Papua ima 860 plemena i, samim tim, 860 različitih jezika, ali imaju zajednički univerzalni jezi koji su Australijanci nakon Drugog svetskog rata osmislili kako bi mogli da komuniciraju i kontrolišu većinu teritorije“
“Ušli smo u čamac i dobili baterijske lampe, objašnjavali su nam kako se love krokodili, mi smo imali zadatak da osvetljavamo reku. U jednom momentu, oči krokodila, onako pod reflektorima, pod svetlošću lampe zacakle kao kristali. Mi tada signaliziramo poglavici, ugasimo motor i polako, veslima, krećemo ka njima. Ulovili smo jednog manjeg krokodila, hteli smo većeg da bi selo imalo gozbu.“
U razgovoru sa našim gostom, nismo propustili da ga pitamo nešto o iskustvu posete brazilskim favelama, gde je turistički boravio pre nekoliko godina.
“Slučajno smo došli u kontakt sa članovima bande, pa smo sa njima vozili motore, doveli su nas u hacijendu jednog od njihovih šefova. Vodili su nas na žurku koju organizuju u periodu primirja, kada ljudi iz različitih favela jedni drugima dolaze u goste. Cela favela je bila kao ratna zona, ljudi su bili naoružani do zuba.“, deo je Markovog iskustva sa tog putavanja, koje je podelio sa nama.
“Mnogi narodi i civilizacije su žrtve propagande, pogotovo propagande zapada, najbolje domaćine sam sretao na onim mestima koje stereotipno važe za najnegostoljubivije. Kao primer bih naveo Iran, Šri Lanku i Palestinu“, bio je odgovor našeg gosta na pitanje gde je naišao na najtopliju dobrodošlicu.
Marka smo upitali i koja mesta u Srbiji ili na Balkanu bi preporučio za posetu, deo njegovog odgovora glasio je: “Što više putujem, sve više shvatam da, koliko god neke druge države imale prednosti, ima ih i naša zemlja, pored svih njenih mana. Iz svih tih razloga svako putovanje čini da sve više volim i cenim svoju zemlju. Mi imamo prirodu koja može da srane rame uz rame sa zemljama koje sam do sad pominjao. Kada govorimo o Srbiji, ja volim planina, moja preporuka su Stara planina i Golija.“
Gost nam je otkrio i šte je ono što su njegovi planovi za skorašnji period, odnosno koje destinacije će posetiti: “Za praznike planiram da posetim Jugoistočnu Aziju, posetiću Hong Kong, Singapur, Brunej, Filipine i Vijetnam, to je nešto što ljudi mogu da očekuju.“
Kompletan intervju možete pogledati na youtube kanalu MONDO portala.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
