Usled snežnih oluja koje su tokom prethodnih dana zahvatile veliki deo Evrope, pa i našu zemlju, došlo je do ozbiljnih i široko rasprostranjenih poremećaja u avio-saobraćaju, koji su se odrazili na hiljade putnika u više zemalja istovremeno.
Nepovoljne vremenske prilike nisu pogodile samo jednu destinaciju ili jedan aerodrom, već su istovremeno zahvatile ključna evropska čvorišta, stvarajući lančani efekat kašnjenja i otkazivanja letova širom kontinenta.
Jedan od epicentara je aerodrom u Amsterdamu, kroz koji svakodnevno prolazi veliki broj međunarodnih i tranzitnih putnika. Tokom jednog od najintenzivnijih dana putovanja, snažna snežna oluja dovela je do otkazivanja ukupno 344 leta, dok je dodatnih 55 letova zabeležilo značajna kašnjenja. Ovakva situacija imala je direktan uticaj ne samo na saobraćaj u Holandiji, već i na povezanost sa drugim evropskim državama, uključujući Nemačku, Švajcarsku, Luksemburg, Veliku Britaniju i Španiju.
Poremećaji su istovremeno zabeleženi i u Velikoj Britaniji, gde su loši vremenski uslovi i ograničenja u radu aerodroma dodatno opteretili već kompleksnu evropsku avio-mrežu. Na aerodromima u Londonu, Mančesteru, Bristolu i Edinburgu zabeleženo je 139 otkazanih letova, dok je čak 1.531 letova kasnilo, što je dovelo do toga da se veliki broj putnika nađe u situaciji produženog čekanja i neizvesnosti u aerodromskim terminalima.
Ovi poremećaji pogodili su veliki broj evropskih i međunarodnih avio-kompanija, među kojima su KLM, Lufthansa, Air France, British Airways, Iberia, easyJet i drugi prevoznici koji saobraćaju kroz glavna evropska čvorišta. Važno je naglasiti da u ovakvim okolnostima avio-kompanije ne donose odluke o otkazivanju ili kašnjenju letova samostalno i proizvoljno, već u skladu sa ograničenjima koje uvode aerodromi i službe kontrole letenja, a sve u cilju očuvanja bezbednosti putnika i posada.
Situacija je dodatno otežana činjenicom da se vremenski poremećaj dogodio u periodu pojačane potražnje za putovanjima, kada su kapaciteti aerodroma, aviona i posada već maksimalno angažovani. U takvim okolnostima, čak i kratkotrajna obustava ili smanjenje kapaciteta na jednom aerodromu može izazvati domino-efekat koji se oseća širom Evrope i traje i nakon što se vremenski uslovi postepeno stabilizuju.
Bezbednost u vazdušnom saobraćaju ostaje apsolutni prioritet, zbog čega su privremena kašnjenja i otkazivanja, iako neprijatna za putnike, često neizbežna kako bi se izbegli veći rizici u uslovima smanjene vidljivosti, zaleđenih pista i otežanih operativnih uslova. U takvim situacijama, avio-kompanije koje saobraćaju na evropskom tržištu, u saradnji sa aerodromima i službama kontrole letenja, usmerene su pre svega na očuvanje bezbednosti putnika i posada, ali i na što bržu stabilizaciju reda letenja kroz pravovremeno informisanje i ponuđene alternativne opcije.
Posebnu ulogu u ovakvim okolnostima imaju nacionalni avio-prevoznici, koji za razliku od low-cost kompanija imaju širi spektar operativnih, logističkih i društvenih obaveza prema tržištu na kojem posluju. Njihova odgovornost ne ogleda se samo u prevozu putnika, već i u održavanju kontinuiteta saobraćaja, povezanosti zemlje sa ključnim destinacijama i pružanju podrške putnicima u vanrednim situacijama.
U tom kontekstu, avio-kompanije koje lete ka i iz Srbije, uključujući i nacionalnog prevoznika poput Er Srbije, postupaju u skladu sa odlukama i smernicama nadležnih institucija za bezbednost letenja. Kroz stalnu koordinaciju sa partnerima i nadležnim službama, cilj je da se obezbede odgovarajuća rešenja u slučajevima kašnjenja ili otkazivanja letova, uz zadržavanje najviših bezbednosnih standarda kao apsolutnog prioriteta.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)
