Zavesa samo što nije podignuta na prestižnoj HLTV Award ceremoniji, svojevrsnom „Oskaru“ u svetu Counter-Strike, na kojoj će biti proglašeni pobednici u kategorijama IGL, AWP, Opener, Closer, Anchor, Coach i Highlight of the Year. Treći put zaredom Beograd ima čast da bude domaćin ovog ekskluzivnog događaja, koji se održava uz podršku međunarodne betting kompanije 1XBET kao ekskluzivnog partnera i domaćeg produkcijskog partnera Relog, a koji će okupiti više od 1.000 uglednih zvanica iz CS sveta, igrače, trenere, komentatore, analitičare i strimere.
Svečanost će biti održana 10. januara u Plavoj dvorani Sava centra, a jedno od najzapaženijih lica večeri biće i Srbin Janko „YNk“ Paunović, jedan od najvećih CS:GO stručnjaka sa ovih prostora. Njegov profesionalni put vodio ga je od igrača, preko analitičara i komentatora, do trenera nekih od najboljih svetskih ekipa.
U razgovoru za srpske medije, YNk otvoreno govori o značaju HLTV Awards ceremonije za Beograd, stanju esports scene u Srbiji i regionu, kao i o svom profesionalnom razvoju i savetima za mlade koji žele da se probiju u ovom svetu.
Kako gledaš na činjenicu da se HLTV Awards powered by 1XBET održava u Beogradu i šta to znači za region, publiku, igrače i komentatore?
Velika je čast što se ovako prestižan događaj treći put zaredom održava u Beogradu, i zaista sam impresioniran organizacijom. Odaziv je neverovatan i sjajno je videti toliki broj ljudi iz industrije u Srbiji. Imamo mnogo sjajnih igrača i timova i prirodno je da postoji događaj koji slavi godinu iza nas. A pritom je i izuzetno zabavno! To je prilika da se svi opuste i međusobno povežu.
Kako izgleda esports scena u Srbiji? Kako generalno vidiš trenutno stanje domaće i regionalne CS ili esports scene - ima li prostora za rast, da li se publika menja i da li su igrači i organizacije svesni potencijala?
Mislim da je esports scena u Srbiji u veoma lošem stanju, praktično nepostojeća. Slično je i u regionu. Glavni razlog za to je nedostatak LAN turnira. Upravo oni podstiču ljude da formiraju timove, treniraju, napreduju i „navuku se“ na takmičarski CS. Ne možete odmah biti najbolji, morate da se probijate, učite o timskoj dinamici i tako stvarate neku vrstu razvojnog sistema za igrače. Trenutno imamo nekoliko dobrih individualnih igrača iz regiona, ali to je uglavnom sve. Većina njih je napredovala kroz online ladder sisteme i igranje u internacionalnim timovima. Imali smo i neke velike Tier 1 događaje u Beogradu tokom prošle godine, iako su neki, nažalost, otkazani. Srbija je pogodna lokacija za timove iz celog sveta jer nismo u Šengen zoni i nisu potrebne vize, zbog čega smo 2023. godine otvorili eNat, najsavremeniji trening centar u Beogradu.
Koje su najveće prepreke da esports u Srbiji i regionu dostigne globalni nivo i u čemu imamo šansu da se istaknemo?
Imamo individualni talenat, ali ne postoji infrastruktura koja bi omogućila formiranje timova i dugoročnu sigurnost za igrače. Dok sam ja bio igrač, postojao je LAN turnir skoro svakog meseca. Bili su to manji turniri sa simboličnim nagradama, ali su davali motiv za trening. Bez toga, jedini način napretka je FACEIT ladder, eventualno FPL, koji više nema isti značaj kao ranije, ili ulazak u internacionalni ili akademski tim. Ipak, verujem da, iako nemamo jaku lokalnu scenu, Srbija može biti atraktivna destinacija za velike međunarodne turnire, što bi potencijalno moglo da pokrene i domaću scenu.
Kako je izgledao tvoj prelazak iz uloge igrača u analitičara i komentatora i koji je bio najveći izazov?
U početku sam radio u produkciji, a moj prvi događaj bilo je Evropsko prvenstvo u Beogradu 2014. godine. Počeo sam da radim sa ESL na Majoru u Katovicama 2015. godine i do kraja te godine uspeo sam da dobijem šansu na događajima poput DreamHack Stockholma i FACEIT finala. Najveći izazov svakako je bila moja prezentacija, u početku je bila prilično monotona, a nisam bio siguran ni kako će me publika prihvatiti. Bio sam siguran u svoje poznavanje igre, ali nisam bio svetska klasa kao igrač.
Kako je tvoje igračko iskustvo promenilo tvoj pogled na igru i na analizu mečeva?
Mislim da mi je omogućilo da donesem jedinstvenu perspektivu u prenos. U to vreme nije bilo mnogo bivših igrača u toj ulozi, uglavnom su to bili komentatori ili novinari, pa sam mogao da govorim o nekim dubljim, taktičkim stvarima koje su se dešavale u mečevima.
Da li misliš da su tvoje analize danas bogatije jer si kao igrač „video stvari iznutra“?
Apsolutno, a još više nakon mog trenerskog angažmana od 2018. do 2020. godine. Dobijete iskustvo iz prve ruke o tome kako funkcionišu timovi i igrači svetske klase, kakav im je način razmišljanja, sa kojim se izazovima suočavaju i slično. To je neprocenjivo kada je u pitanju analiza mečeva i građenje priča tokom turnira.
Koji ti je omiljeni deo komentatorskog posla, druženje sa ekipom, putovanja, praćenje mečeva iz prvog reda ili nešto sasvim drugo?
Sve navedeno! Putujem svetom sa prijateljima i pričam o Counter-Strike. Teško je to nadmašiti. Takođe, uvek je sjajno videti kako ljudi iz celog sveta pune arene i kakvo uzbuđenje Counter-Strike donosi publici.
Kako se, po tvom iskustvu, desk analiza i komentarisanje mečeva razvijalo od 2015. godine do danas? Šta se promenilo nabolje, a šta, po tvom mišljenju, ide u pogrešnom pravcu?
Mislim da je kvalitet znatno porastao u odnosu na rane dane. Produkcijska vrednost je mnogo veća, što omogućava talentima da bolje prenesu poentu i uključe publiku. I sami komentatori su mnogo napredovali. Danas imamo neverovatne komentatorske tandeme. Ono što mi se ne dopada jeste činjenica da su emisije postale previše rigidne i da često nema dovoljno prostora da se neka tema detaljno razradi i da se vodi prava diskusija za stolom, a upravo tu, po mom mišljenju, nastaju najzabavniji momenti.
Šta te danas najviše motiviše u poslu analitičara?
Najviše me motiviše izazov da ostanem u vrhu. Imamo novu igru, meta se stalno menja, pojavljuju se nova imena na sceni, i mogućnost da sve to ispratim, donesem jedinstvene analize i na pravi način predstavim igrače i timove je ono što me pokreće.
Koji savet bi dao mladim igračima, komentatorima i analitičarima koji žele da uđu u esports, na osnovu svog iskustva?
Za igrače to je da napredak zahteva mnogo više od grindovanja DM. Analiza demoa, gledanje POV snimaka profesionalaca i vežbanje utility su daleko korisniji. Takođe, morate razmišljati i o tome kakav ste saigrač, ovo je timska igra i ako niste dobar timski igrač, šanse za uspeh su znatno manje. Za analitičare bitno je da pronađu nišu i fokusiraju se na nju, kreiraju sadržaj i pokušaju da se tako istaknu. Ovo je najteža uloga za proboj ako nemate iskustvo igranja na visokom nivou. Za komentatore bi savet bio sledeći: Recastujte mečeve i objavljujte ih na YouTube, javljajte se organizatorima turnira, online mečeva ima mnogo i šansa će se pojaviti. Nakon toga, konstantan rad na sebi, jer je to neprekidan grind – zaključuje Paunović.
