Meteorolog Nedeljko Todorović objasnio je kako se pravi vremenska prognoza i kako na ceo proces utiče veštačka inteligencija. Njena uloga je, prema njegovim rečima, u brzini kreiranja, a ljudski faktor na kraju dana ipak ima presudnu ulogu.
"Veštačka inteligencija, nije samostalna da može da pravi prognozu, to je tehnika koja prikuplja sve izvore informacija o budućem stanju vremena na izvorima koji su umreženi u digitalni svetski sistem. Veštačka inteligencija brzo, u par sekundi, sagleda to i izvuče najfrekventniji događaj koji je najverovatniji po tim izvornim podacima", započeo je Todorović, a "Novosti" prenose pisanje "Tanjuga".
Kako se pravi vremenska prognoza?
Prvi korak je prikupljanje podataka o vremenskim parametrima. To su merenje temperature, pritisak, vlažnost i sondiranje atmosfere do visine od 35 kilometara.
"Svi ti podaci unose se u model uz korišćenje sistema jednačina kretanja, termodinamike, zračenja. Onda se tehnikom korak-po-korak računa za budući trenutak, što može biti naredni minut, sat ili dva, dan ili dva i tako dalje. I onda za određeni trenutak kažemo model je sa tim ulaznim podacima dao svoj rezultat", nastavlja Todorović.
Zašto vremenske prognoze nisu uvek precizne i za koliko dana unapred možemo da joj verujemo?
Otkrio je da moderni superkompjuteri i sateliti omogućavanju prikupljanje i analizu ovih podataka u realnom vremenu. To omogućava meteorolozima, kako kaže, detaljnije prognoze nego ikada ranije.
"Ritam prirode je takav da se promena vremenskih uslova dešava vrlo brzo. Jedan meteorološki podatak koji zabeleži automatska stanica može biti netačan već za nekoliko sekundi.
Zato je modeliranje atmosferskih procesa, uprkos ogromnoj količini podataka, i dalje izazov. Na primer, u Hidrometeorološkom zavodu Srbije radila se redovno verifikacija prognoze, dakle prognoze koju ide ujutru za taj dan, pa od sredine dana za sutradan i još za dva, tri dana i tako dalje.
Tu se videlo da pouzdanost već prvog sledećeg dana iznosi od 90 do 95 odsto. Drugog i trećeg već opada po pet odsto. Do sedmog dana, pouzdanost odnosno verovatnoća ostvarenja prognoze je između 60 i 70 odsto", pojašnjava Todorović.
Za kraj je govorio o dugoročnoj vremenskoj prognozi. Objasnio je da se ona ne bazira na direktnim merenjima, već na statističkim prosečnim vrednostima i predviđanjima.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Novosti/MONDO)
