Ove godine učenici prvih razreda srednjih stručnih škola i gimnazija umesto po reformisanim učiće po starim nastavnim planovima i programima.
U Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja kažu da su završili svoj deo posla i inovirali programe, ali da nisu dobili zeleno svetlo Nacionalnog prosvetnog saveta, piše “Blic.”
”Od Ministarstva prosvete dobili smo zahtev da inoviramo nastavni plan i program za srednje stručne škole i gimnazije. Naši timovi su to i uradili, međutim, nisu usvojeni na Nacionalnom prosvetnom savetu, tačnije nisu stavljeni ni na dnevni red. Programi za gimnazije nisu menjani od 1990. godine, a za stručne škole od 1993. godine. Tehnologija se stalno menja, a mi još tapkamo u devedesetim. Svoj deo posla smo završili, a ako su u NPS bili nezadovoljni kako je urađeno, zbog čega nam nisu vratili programe na dorado”, pita se prof. dr Šćepan Ušćumlić, direktor Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.
U Nacionalnom prosvetnom savetu rekli su das u inovirani planovi I program koji su stigli do njih toliko loše urađeni da je manja šteta za učenike da se ništa ne menja, nego da uče ponjima.
Predsednica Saveta prof.Desanka Radunović je kazala za list da je Ministarstvo prosvete dalo kratak rok da se uradi ovaj posao, tako da je od aprila bilo nemoguće uraditi inoviranje plana I programa na pravi način.
Ono što je članovima Nacionalnog prosvetnog saveta najviše zasmetalo jesu izmene programa srpskog jezika I književnosti.
Kako, kažu, potpuno su marginalizovani ili čak izbačeni pojedini autpori koji su svojim delima obeležili čitave epohe. Marginalizovana su dela Kiša, Disa, Miloša Crnjanskog.
“Stalno pričamo da deca malo čitaju, a udarilo se na literature koja se baš čita. Skoro da nema učenika koji nije pročitao Hemingvejevo delo“Starac i more” , a i ono je izbačeno”, reklao je za “Blic” radivoje Stojković, član Nacionalnog prosvetnog saveta.
(MONDO)
”Od Ministarstva prosvete dobili smo zahtev da inoviramo nastavni plan i program za srednje stručne škole i gimnazije. Naši timovi su to i uradili, međutim, nisu usvojeni na Nacionalnom prosvetnom savetu, tačnije nisu stavljeni ni na dnevni red. Programi za gimnazije nisu menjani od 1990. godine, a za stručne škole od 1993. godine. Tehnologija se stalno menja, a mi još tapkamo u devedesetim. Svoj deo posla smo završili, a ako su u NPS bili nezadovoljni kako je urađeno, zbog čega nam nisu vratili programe na dorado”, pita se prof. dr Šćepan Ušćumlić, direktor Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.
U Nacionalnom prosvetnom savetu rekli su das u inovirani planovi I program koji su stigli do njih toliko loše urađeni da je manja šteta za učenike da se ništa ne menja, nego da uče ponjima.
Predsednica Saveta prof.Desanka Radunović je kazala za list da je Ministarstvo prosvete dalo kratak rok da se uradi ovaj posao, tako da je od aprila bilo nemoguće uraditi inoviranje plana I programa na pravi način.
Ono što je članovima Nacionalnog prosvetnog saveta najviše zasmetalo jesu izmene programa srpskog jezika I književnosti.
Kako, kažu, potpuno su marginalizovani ili čak izbačeni pojedini autpori koji su svojim delima obeležili čitave epohe. Marginalizovana su dela Kiša, Disa, Miloša Crnjanskog.
“Stalno pričamo da deca malo čitaju, a udarilo se na literature koja se baš čita. Skoro da nema učenika koji nije pročitao Hemingvejevo delo“Starac i more” , a i ono je izbačeno”, reklao je za “Blic” radivoje Stojković, član Nacionalnog prosvetnog saveta.
(MONDO)
