Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da na tržištu rada najviše nedostaju zanatska zanimanja.
“Uglavnom u sektoru građevine, mada ne možemo se samo na taj sektor fokusirati pošto imamo i električare i vodoinstalatere. Onda imamo sektor saobraćaja, dosta vozača nedostaje”, poručuje Jevtovićeva.
Kada je reč o IT sektoru, kaže da nedostatak radnika nije više toliko izražen, odnosno da nedostaje određenih kadrova, kao i da se sada traže složenija znanja, ne osnovni IT kursevi.
“U svakom slučaju, zanati, sve što spada u zanate, su nešto što baš jako dugo nedostaje i nedostajaće”, poručuje Jevtovićeva.
Navodi da je situacija na tržištu takva da ko ima znanje i veštine u takvoj je situaciji da može da bira posao.
Turinski: Zanati se iz godinu u godinu sve više traže
Miloš Turinski iz Infostuda napominje da imamo dva polariteta – sa jedne strane imamo zanatlije, a sa druge imamo IT sektor.
“U poslednjih deset godina prevagnuo je taj uslužni sektor gde spadaju i zanatlije i gde su kvalifikovana zanimanja. I to je ono što nam nedostaje u velikoj i značajnoj meri. To je najveći deficit”, dodaje Turinski.
Ukazuje da se zanati iz godine u godinu sve više traže.
“Poslova se sve više i više otvara, a sa druge strane mi ne imamo dovoljno kadrova. I onda ide cela ona priča koju pričamo već godinama o tom velikom uvozu stranih radnika, da nam donekle bar popunjavaju te sve slobodne i otvorene pozicije”, navodi Turinski.
"Nema krize, IT sektor je sazreo"
Govoreći o IT sektoru, kaže da je krajem 2022. godine došlo do optimizacije rada.
“Negde je taj balon koji je do te godine bio prenaduvan, gde su kompanije uzimale kadrove i sa fakulteta i sa kurseva i gde se jako lako zapošljavalo, ali tada je došlo do ekonomske krize, opao je broj projekata, novac je bio u padu i zapravo je moralo da dođe do optimizacije kadrova”, dodao je Tursinski.
Ipak, smatra da nije reč o krizi u IT sektoru, nego da je sazreo.
“Više nema tog brzog zapošljavanja posle kratkog kursa od mesec, dva, tri. Tržište sada traži ono što je činjenica – traži dublje znanje, traži iskustvo i traži specijalizaciju. Jeste da je ulazak znatno teži, ali i dalje za dobre stručnjake ima mnogo prostora”, dodaje Turinski.
Navodi da je 15 odsto manje oglasa za IT poslove nego što je tu bilo 2024. godine, kao i da je najveći pad na juniorskim pozicijama.
Kaže da se do 2022. godine nudilo sve i šakom i kapom i da su svi koji maltene upišu kurs odmah dobijali posao u IT sektoru.
“Upisivao je svako i ko voli IT i ko je samo video dobru priliku za dobru zaradu. Tržište je i naviklo sve te ljude da će mnogo lako doći do posla i da će imati sigurnu i stabilnu zaradu. Međutim, sada se to sve promenilo i mnogo je teže i treba mnogo više ulaganja i znanja i iskustva da imate i da se zaista trudite, a pritom i da volite taj posao kojim želite da se bavite”, dodaje Turinski.
Na pitanje koliko je onda u ovom trenutku IT sektor dobra opcija za mlade koji tek treba da izaberu svoje zanimanje, Jevtovićeva kaže da svakako jeste.
“Generalno gledano, dolazimo do toga da zavisi šta ko želi. Pazite, ja ne mogu da budem balerina, iako bih želela. Gledaš svoje afinitete lične, a sa druge strane gledaš na neke realne okolnosti da li si za to ili nisi. Ali, svakako, mislim da treba da osluškuju tržište. Da posmatraju, odnosno da čitaju analize ozbiljnih istraživanja, gde mogu ustvari da nađu negde svoje mesto pod suncem u zavisnosti od toga šta žele”, napominje Jevtovićeva.
Dodaje i da IT ne može biti loš izbor, ali da su sada neka druga zanimanja možda bolja opcija u smislu zarade i ostalih stvari.
Šta izabrati ako želimo da menjamo posao
Govoreći o tome šta bi savetovao nekome ko danas ima 30 ili 40 godina i razmišlja o promeni karijere, Turinski kaže da tržište sada iziskuje traže kombinaciju.
“To je kombinacija da imate i tehničko znanje i iskustvo i dobra opcija su svakako tehnička zanimanja, logistika, servisi, naravno digitalne veštine, to ne možemo da osporimo nikako, ali digitalne veštine povezane sa postojećim iskustvom. Ukoliko žele da promene karijeru, postoje opcije, ali zahtevaju zaista plan, strpljenje, ali i dodatno učenje”, dodaje Turinski.
Genracije su odrastale sa stavom da je fakultet jedini put ka nekoj sigurnosti i uspehu, a da su zanati znak neuspeha.
“Mi smo tako generalno učeni generacijama unazad i to dosta dugo da treba da upisujemo visoke škole da ne bi ostali bez posla, a onda nas tržište demantuje u poslednjih deset godina sigurno, gde mnogo bolje prolaze ljudi koji imaju određene kvalifikacije i srednju stručnu školu”, poručuje Turinski.
Navodi i da je problem što mladi nisu bili dovoljno zainteresovani za upisivanje stručne škole. To se polako menja i postoji veća potražnja za zanatskim zanimanjima, dodaje Turinski.
Srbija nema zakon o zanatstvu
Jevtovićeva napominje i da smo mi jedina zemlja u regionu koja nema zakon o zanatstvu.
“Ne postoji dovoljna promocija tih zanimanja. Mislim da bi trebalo da se preciznije toj deci objasni koje su prednosti i da to nije dve godine ćeš imati dobru platu, nego ćeš imati i imati. Mislim, to su zanimanja budućnosti. Druga strana, što se zakona tiče, kada bi bio usvojen, kao što nije, definisao bi status zanatlije, jer oni se sada u APR-u registruju kao preduzetnici, ali imaju totalno drugačiji sistem rada”, poručuje Jevtovićeva.
Pored toga, kaže da su to retka zanimanja koja neće moći da zameni veštačka inteligencija.
“Ne možemo napraviti veštačku inteligenciju da okreči kuću ili tome slično. Kada ti nešto znaš rukama, kad imaš neki zanat, nekako sigurnije se čovek oseća”, zaključuje Jevtovićeva.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
