Na današnji dan 1972. godine, iznad tadašnje Čehoslovačke srušio se putnički avion JAT-a na letu iz Stokholma za Beograd. U nesreći u kojoj je stradalo 28 osoba, 23 putnika i 5 članova posade, Vesna Vulović, tada 23-godišnja stjuardesa, postala je medicinski fenomen i svetska senzacija.
Vesna je bila član posade na letu JAT 367, kada je oko sat vremena nakon poletanja u prtljažnom delu aviona DC-9 eksplodirala bomba, raznevši letelicu u vazduhu iznad Srbske Kamenice. Prema zvaničnom izveštaju, ostala je zarobljena u zadnjem delu repa koji je, nakon eksplozije, pao na snegom prekrivenu planinu pod povoljnim uglom.
Sedam godina kasnije u emisiji "Dosije našeg vremena", Vesna je izjavila da se ničega ne seća.
"Ja se ničega ne sećam i ne mogu da budem svedok te tragedije", rekla je ona i navela da pamti samo da su tog dana bili u Kopenhagenu, gde su preuzeli avion, kao i da je let do Češke trajao oko sat vremena. Ceo period nakon eksplozije, kako je isticala, potpuno joj je izbrisan iz pamćenja.
U padu je zadobila frakturu lobanje, obe slomljene noge, tri slomljena pršljena, prelom karlice i više polomljenih rebara, zbog čega je ostala privremeno paralizovana od struka naniže. Bila je u komi 27 dana, a u bolnici je provela ukupno 16 meseci. Ponovo je prohodala nakon više operacija, ali je do kraja života imala trajni hram.
Redakcija MONDO kontaktirala je Ginisovu knjigu rekorda sa upitom o statusu rekorda koji se vezuje za Vesna Vulović. Potvrđeno nam je da je Vesna Vulović i dalje zvanična nositeljka tog rekorda, uz napomenu da se ovo priznanje više neće dodeljivati drugim osobama.
"Rekord ‘Highest fall survived without parachute’ više se ne prati, što znači da će Vesna Vulović zauvek ostati njegov nosilac", potvrdili su iz Ginisove knjige u odgovoru za MONDO.
Kako su nam objasnili, Vesna Vulović je 26. januara 1972. godine, u 23. godini života, kao stjuardesa tadašnjeg Jugoslovenskog aerotransporta (JAT) preživela pad sa 10.160 metara, nakon što je avion DC-9, na kojem je radila, raznet u vazduhu iznad Srbske Kamenice u tadašnjoj Čehoslovačkoj.
“Prema zvaničnom izveštaju o nesreći, došlo je do eksplozije u vazduhu koja je razorila avion, a Vesna Vulović je bila jedina preživela", navodi se u odgovoru Ginisa.
Iz Ginisa su se osvrnuli i na tvrdnje koje su se pojavile u javnosti
"Godine 2009. pojavila se novinarska istraga koja je tvrdila da se avion raspao na znatno manjoj visini nego što je navedeno u zvaničnom izveštaju, nakon navodnog prinudnog spuštanja. Međutim, jedan od autora te istrage kasnije je priznao da su dokazi isključivo posredni”, istakli su.
Posebno naglašavaju i medicinski aspekt preživljavanja:
Prema podacima koji su navedeni u okviru tehničkog objašnjenja fenomena slobodnog pada, ljudsko telo dostiže oko 99 odsto terminalne brzine već nakon pada od nekoliko stotina metara
"Ljudsko telo dostiže oko 99 odsto svoje terminalne brzine već nakon pada od oko 573 metra, što traje približno 13 do 14 sekundi. Pri normalnom atmosferskom pritisku to iznosi između 188 i 201 kilometar na sat, a u vertikalnom položaju i do 298 kilometara na sat", navode iz Ginisa, ukazujući na to koliko je preživljavanje sa visine od preko 10 kilometara ekstremno retko.
Na kraju dodaju su dodali da je ovaj rekord u Ginisovoj evidenciji vođen kao "consultant record" (ona je jedina nositeljka ovog rekorda), kao i da arhivska dokumentacija iz 1972. godine više nije dostupna, ali da status Vesne Vulović kao rekorderke nikada nije doveden u pitanje.
O Vesni su nam rekli..
O Vesni Vulović, iako svetski poznatoj, komšije sa Novog Beograda su ukratko za MONDO ispričale da je pamte kao skromnu i nenametlju osobu.
"Vesna je bila naša komšinica u Bloku 29 na Novom Beogradu. Ja je lično nisam poznavala i ne sećam je se, ali se u zgradi pričalo da je bila fina, kulturna i skromna devojka i da je obožavala svoj posao. Živela je na trećem spratu, ali mislim da su se odselili krajem sedamdesetih. Ja sam rođena 1975. godine, tako da vam nisam od velike pomoći, a oni koji su je poznavali u zgradi su u međuvremenu preminuli ili su se doselili novi ljudi", ispričala je za MONDO njena bivša komšinica.
Druga komšinica podelila je sećanje koje se u zgradi godinama prepričavalo:
"Moja majka, koja je sada pokojna, pričala je da je tog dana, kada se desila avionska nesreća, njen pas neprestano zavijao", rekla je ona za MONDO.
Dugogodišnji novinar Marjan Kasabašić ispričao je za MONDO da je imao priliku da upozna Vesnu Vulović nekoliko godina nakon tragedije, u periodu njenog oporavka.
"Pratio sam njeno lečenje i znao sam kroz kakvu borbu prolazi. Moja snaja, dr Slobodanka Kasabašić, radila je u JAT-u i pratila je Vesnino zdravstveno stanje, zbog čega sam imao stalne informacije o njenom oporavku", rekao je Kasabašić.
Kako navodi, prvi susret sa Vesnom mu je ostao duboko urezan u sećanje.
"Kada je čula moje ime i prezime, odmah se setila moje snahe. Rekla mi je da je dr Slobodanka Kasabašić u JAT-u pratila njen oporavak i da je mnogo učinila da što pre stane na noge. Tada me je zagrlila i više puta mi se zahvalila, jer je znala da se neko iskreno brinuo o njenom zdravlju", kaže on.
Oporavak nakon pada
"Pričali smo o njenoj borbi da ostane svesna do dolaska spasilaca. Bila je hrabra, pribrana i svesna svega. Pitao sam je o detaljima samog pada i objasnila mi je koliko je mogla, ali kada bi se pomenuli oni koji su odgovorni za nesreću, nije želela da govori o njima.“
Kako ističe, posebno pamti njen pogled.
"Njene oči su zračile svešću i snagom. To mi je ostalo u sećanju i danas. Sećam se svake njene reči", tvrdi on.
Kasabašić dodaje da su njihov razgovor tada snimili tonski.
"Kada sam kasnije pronašao tu traku i pustio je, suze su same krenule. Bio je to veliki poduhvat tadašnjeg JAT-a , njen povratak i angažman u zemaljskoj operativi, u kontaktu sa putnicima, u predstavništvu kod Patrijaršije u Beogradu."
Vesnu pamti kao osobu punu života.
"Bila je vesela, lepršava i željna života. Kada sam u tom periodu dobio ćerku, poželela mi je sreću i poklonila mi model aviona u kome je sudbinski bila."
Njihov poslednji susret, kako kaže, bio je posebno emotivan.
"Na rastanku je plakala. Taj oproštaj mi je bio nekako težak. Njena hrabrost i volja za životom ostali su mi trajna snaga."
Bivši pilot JAT-a o padu aviona 1972.
O slučaju Vesne Vulović razgovarali smo i sa StevanomIgnjatovićem, bivšim pilotom JAT-a, koji je izneo stručno viđenje događaja, zasnovano na onome što je, kako kaže, godinama slušao od kolega pilota i stjuardesa.
"Prema onome što se pričalo u stručnim krugovima, avion je ušao u vazdušni prostor Čehoslovačke ranije nego što je bilo predviđeno. Neko je u lancu komande dao naredbu da se ispali raketa. Rakete nikada ne pogađaju avion direktno - one eksplodiraju u njegovoj blizini, a fragmenti prave ogromna oštećenja", objašnjava Ignjatović.
Kako navodi, došlo je do strukturnog oštećenja aviona i nagle dekompresije, odnosno gubitka vazduha iz putničke kabine.
"Avion je zbog tog oštećenja počeo da se spušta mnogo većom brzinom nego što je dozvoljeno. Kada je došao na visinu od oko 3.000 metara, što se u avijaciji smatra bezbednom visinom, napravljena je još jedna profesionalna greška - izvučene su vazdušne kočnice. To naglo usporenje dovelo je do toga da se avion na maloj visini raspadne na više delova.“
Prema njegovim rečima, Vesna Vulović je imala izuzetnu sreću.
"Ona je prema mojim saznanjima bila je u zadnjem delu aviona, u repu. Taj deo se odvojio od trupa, pao niz padinu planine, kotrljao se po snegu i zaustavio u šumi. Sneg je odigrao ulogu amortizera. Ostali nisu imali tu sreću", kaže Ignjatović.
Ignjatović ističe da je, sa stanovišta medicine i avijacije, njeno preživljavanje gotovo neobjašnjivo.
"Sa te visine, bez ikakve opreme, ljudsko telo ne bi smelo da preživi. Nagla promena pritiska, ekstremna hladnoća, manjak kiseonika - biološki gledano, ona je u tom padu trebalo više puta da strada. Kada pogledate vojne pilote, svi imaju specijalna odela i kiseoničke sisteme. Čak i mi, u civilnom letenju, morali smo periodično da udišemo čisti kiseonik. Zato je njen opstanak nešto što se graniči sa nemogućim", priča bivši pilot JAT-a.
Na kraju zaključuje:
"Ovo što sam rekao je ono što znam i ono što sam godinama slušao od kolega pilota i stjuardesa. Kao pilot, mogu samo da kažem - takav slučaj se više nikada nije dogodio."
BONUS VIDEO:
(MONDO)
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
