Ministarstvo ekonomije Srbije navodi u saopštenju da dok traju pregovori svaka članica te organizacije može da zahteva prilagođavanje bilo kog zakona.
"Promena tog zakona, nije zahtev samo Sjedinjenih Američkih Država, već je reč o sistemskom pitanju koje svaka zemlja u pristupanju mora da reši pre ulaska u STO i tu svakako nije reč o blanko dozvoli proizvodnje i prometa genetski modifikovanim organizmima (GMO)", rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu ekonomije, koje je zaduženo za pregovore o ulasku Srbije u STO.
Kako se ističe, neophodno je da Srbija u okviru EU integracija i procesa pristupanja STO uskladi domaću regulativu u vezi trgovine genetski modifikovanim proizvodima sa zakonodavstvom EU, kao i Sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera STO koji primenjuju sve 153 članice STO.
Na pitanje da li novi zakon o GMO hrani urađen i ukoliko jeste da li će se izmena odnositi samo na dozvolu prometa, odnosno uvoza GMO hrane na srpsko tržište ili i na njeno gajenje, u Ministarstva ekonomije je rečeno da Ministarstvo poljoprivrede kao nadležno za tu oblast, "sve to ima u vidu pri izradi izmena postojećeg Zakona o GMO o tome se redovno izveštavaju i članice Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO".
Vlada Srbije do sada nije nagovestila da će menjati postojeći zakon i još uvek tvrdi da je njena politika očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana.
Prema pisanju beogradskih medija, zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet GMO u komercijalne svrhe u Srbiji, a koji je na snazi od juna 2009. godine, neće biti uskoro menjan, niti je to bilo u planu prethodne administracije, niti će to učiniti sadašnji ministar poljoprivrede Dušan Petrović.
Istovremeno, navodi se i da je novi zakon urađen i da se čeka politički povoljan trenutak za njegovo usvajanje.
Srbija u STO trenutno ima status posmatrača, ali je u martu pozdravljeno intenziviranje njenih napora u prilagođavanju svojih pravnih odredbi pravilima STO, bez preciziranja o čemu se radi.
U Evropskoj uniji (EU) je odobreno 35 genetskih modifikacija pojedinih biljnih vrsta. One se mogu puštati u promet kao genetski modifikovana hrana za ljude i životinje, kao i sirovina za dalju preradu, a radi se pored ostalog o soji, šećernoj repi, pamuku, duvanu, kukuruzu.
Među zemljama koje zabranjuju sve ili pojedine GM proizvode su Poljska, Austrija, Bugarska, Grčka, Luksemburg, Francuska, Nemačka i Mađarska.
Srbija već nekoliko godina sprovodi uništavanje genetski modifikovanih zasada, a najviše soje.
Prošle godine je Ministarstvo poljoprivrede obavilo 1.100 kontrola parcela ukupne površine 3.000 hektara, kako bi se utvrdilo ima li u Srbiji genetski modifikovane soje.
Na 98 parcela, površine 122 hektara, nađeni su GMO usevi soje, a podneto je 98 prekršajnih i krivičnih prijava.
Među stručnjacima postoje velika neslaganja kada je reč o posledicama po zdravlje ljudi genetski modifikovane hrane.
Tehnologija uzgoja biljaka je olakšana, ali se sumnja da takvi organizmi u pojedinim slučajevima mogu biti štetni po ljude.
(Beta)
"Promena tog zakona, nije zahtev samo Sjedinjenih Američkih Država, već je reč o sistemskom pitanju koje svaka zemlja u pristupanju mora da reši pre ulaska u STO i tu svakako nije reč o blanko dozvoli proizvodnje i prometa genetski modifikovanim organizmima (GMO)", rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu ekonomije, koje je zaduženo za pregovore o ulasku Srbije u STO.
Kako se ističe, neophodno je da Srbija u okviru EU integracija i procesa pristupanja STO uskladi domaću regulativu u vezi trgovine genetski modifikovanim proizvodima sa zakonodavstvom EU, kao i Sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera STO koji primenjuju sve 153 članice STO.
Na pitanje da li novi zakon o GMO hrani urađen i ukoliko jeste da li će se izmena odnositi samo na dozvolu prometa, odnosno uvoza GMO hrane na srpsko tržište ili i na njeno gajenje, u Ministarstva ekonomije je rečeno da Ministarstvo poljoprivrede kao nadležno za tu oblast, "sve to ima u vidu pri izradi izmena postojećeg Zakona o GMO o tome se redovno izveštavaju i članice Radne grupe za pristupanje Republike Srbije STO".
Vlada Srbije do sada nije nagovestila da će menjati postojeći zakon i još uvek tvrdi da je njena politika očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana.
Prema pisanju beogradskih medija, zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet GMO u komercijalne svrhe u Srbiji, a koji je na snazi od juna 2009. godine, neće biti uskoro menjan, niti je to bilo u planu prethodne administracije, niti će to učiniti sadašnji ministar poljoprivrede Dušan Petrović.
Istovremeno, navodi se i da je novi zakon urađen i da se čeka politički povoljan trenutak za njegovo usvajanje.
Srbija u STO trenutno ima status posmatrača, ali je u martu pozdravljeno intenziviranje njenih napora u prilagođavanju svojih pravnih odredbi pravilima STO, bez preciziranja o čemu se radi.
U Evropskoj uniji (EU) je odobreno 35 genetskih modifikacija pojedinih biljnih vrsta. One se mogu puštati u promet kao genetski modifikovana hrana za ljude i životinje, kao i sirovina za dalju preradu, a radi se pored ostalog o soji, šećernoj repi, pamuku, duvanu, kukuruzu.
Među zemljama koje zabranjuju sve ili pojedine GM proizvode su Poljska, Austrija, Bugarska, Grčka, Luksemburg, Francuska, Nemačka i Mađarska.
Srbija već nekoliko godina sprovodi uništavanje genetski modifikovanih zasada, a najviše soje.
Prošle godine je Ministarstvo poljoprivrede obavilo 1.100 kontrola parcela ukupne površine 3.000 hektara, kako bi se utvrdilo ima li u Srbiji genetski modifikovane soje.
Na 98 parcela, površine 122 hektara, nađeni su GMO usevi soje, a podneto je 98 prekršajnih i krivičnih prijava.
Među stručnjacima postoje velika neslaganja kada je reč o posledicama po zdravlje ljudi genetski modifikovane hrane.
Tehnologija uzgoja biljaka je olakšana, ali se sumnja da takvi organizmi u pojedinim slučajevima mogu biti štetni po ljude.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
