Na početku ponovljenog suđenja u Specijalnom sudu u Beogradu, Simović (32) je rekao da se gorko kaje zbog svog učešća u atentatu i izjavio saučešće Đinđićevoj majci i porodici, navodeći da se ne radi o frazi, "već da govori sa ljudskog aspekta, jer i on ima majku, suprugu porodicu i decu".

U kratkom izlaganju svoje odbrane Simović, koji je danas, kako je rekao, prvi put izašao pred sud u životu, rekao je da o detaljima atentata ne želi za sada da govori, jer bi sudsko veće uskratio za niz odgovora o političkoj pozadini atentata s kojom je detaljno upoznat i želi da to ispriča u nekom drugom postupku.

"Razotkriće se prava istina i razrešiti tajna", izjavio je Simović i dodao da je dobio zadatak koji je morao da izvrši, kao i svi ostali.

On je izričito tražio suočenje sa svedocima saradnicima koji su ga predstavljali "kao jednog od šefova klana", ističući da "oni lažu".

U kratkom izlaganju svoje odbrane, Simović koji je proveo više od sedam godina u bekstvu do hapšenja prošle godine na hrvatsko-srpskoj granici, podsetio je sud da je u vreme atentata imao 23 godine i da se družio sa ljudima koji su vršili ubistva i kojima su ubistva naručivali.

"S obzirom na sve to, za mene je tada ubistvo premijera bilo obično", rekao je optuženi Simović.

Prema njegovim rečima, on njegov brat Aleksandar Simović, Milorad Ulemek Legija i ubijeni Dušan Spasojević i Mile Luković jedini imaju saznanja o tome ko stoji iza atentata.

"Na temu atentata sam obavio razgovor kada sam došao na izdržavanje kazne sa tužilaštvom. Sada je na njima da se suoče sa istinom, a nadam se da će sada istina da ispliva na površinu. Pouzdano znam da je bilo političke opstrukcije da se obustavi istraga o ubistvu premijera. Mislim da se sada to teško može sakriti", poručio je Simović.

On je kazao da je tužilaštvo njega i njegovog brata 2003. i 2006. pozvalo preko roditelja da pomognu rasvetljavanju atentata i pozadini ubistva, ali da se nisu javili.

"Nismo se javili iz više razloga, o većini ne želim da govorim za sad. Moj ljudski razlog što tada nisam želeo da pričam o ljudima sa kojima sam se do juče družio i da ja budem taj koji će da menja sudbinu njih i njihovih porodica. Nisam želeo da budem cinkaroš", rekao je Simović.

"Nikog nisam iscinkario ni namestio kao što smatram da ni mene niko nije izdao, mada su svedoci saradnici malo više pričali u mom smeru. Setio sam se i Dušanove 'Miloš je najmlađi, on će da robija i on će da izađe još je mlad'", pravdao se bivši pripadnik "zemunskog klana".

Simović je rekao da je, kada je atentat naručen, imajući u vidu od koga potiče, znao da mora da ga izvrši, navodeći da je zaduženje dobio od Spasojevića.

"Zadatak mi je bio da pratim kretanje Đinđića i da ga izveštavam o tome. Trebalo je da budem kurir između Spasojevića i još nekih ljudi i da njegova naređenja prenosim drugima u ovoj grupi. Sve što sam radio, radio sam po nahođenju Spasojevića, kako je on hteo i želeo, a ne iz svoje svesti i ideologije. Žao mi je što sam učesnik tog događaja i što sam poznavao sve te ljude", rekao je Simović, koji nije želeo da odgovara na pitanja.

"Besmisleno je da opštirnije govorim o ovom slučaju jer bih vam ostao nedorečen, jer bih morao da otkrijem nove detalje... o pozadini ubistva, pozadini pobune JSO, jer bih svoje bližnje i sebe životno ugrozio", dodao je on.

Iskaz će, kako je najavio, dopuniti u toku postupka, u zavisnosti od razvoja suđenja.

Kalinić je negirao sve navode optužnice, ističući da nije znao ni gde se nalazi zgrada Vlade Srbije, ali je potvrdio navode pravosnažne presude da je premijera ubio Zvezdan Jovanović.

"Posle ubistva sedeo sam sa Jovanovićem i Miletom Lukovićem Kumom i gledali smo televiziju, kada je Jovanović rekao: 'Garantujem da nije živ'", rekao je Kalinić na početku ponovljenog suđenja za ubistvo premijera.

Kalinić je naveo i da mu je Luković rekao da je "Zveki (Zvezdan
Jovanović) zveknuo premijera", a da je Jovanović potvrdio da je ubio Đinđića.

On je naveo da nije imao nikakvu ulogu u ubistvu premijera i da je 12.
marta 2003. godine, u vreme ubistva, spavao a da ga je oko 13 sati pozvao Luković.

Kalinić je rekao da Zvezdana Jovanovića poznaje od 1993. godine, da je Milorada Ulemeka video jednom u Bosni, a da je vođu zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića upoznao nekoliko godina pre ubistva Đinđića.

On je, takođe, negirao da je bio član zemunskog klana.

Sud je toj dvojici optuženih odobrio ponavljanje procesa pošto su obojica bili u bekstvu više od sedam godina, pa su u odsustvu pravosnažno osuđeni na po 30 godina zatvora, zbog učešća u ubistvu premijera.

Ta odluka ostaje na snazi sve do izricanja nove pravosnažne presude.

Kalinić i Simović su osuđeni zbog niza ubistava, otmica i drugih krivičnih dela u procesu protiv "zemunskog klana" na po 40 godina zatvora, a uskoro ih očekuje ponovljeno suđenje i za ta krivična dela.

Oba postupka će biti ponovljena samo u odnosu na njih dvojicu, ali ne i u odnosu na ostale osuđene.

Početak suđenja je odložen 1. juna pošto je Simović rekao da nije spreman da iznese odbranu, a onda je i Kalinić odbio da iznese odbranu.

Simović je 10. juna prošle godine uhapšen na graničnom prelazu između Hrvatske i Srbije, dva dana pošto je u Zagrebu teško ranio Kalinića, s kojim se, kako sumnja Tužilaštvo, skrivao više od sedam godina, od ubistva premijera.

Kalinić je 8. juna prošle godine uhapšen u Hrvatskoj, a 25. avgusta izručen Srbiji. On je bio prvi hrvatski državljanin koji je izručen po Sporazumu o međusobnom izručenju sopstvenih državljana između Srbije i Hrvatske.

Simović se od juna nalazi u požarevačkom zatvoru "Zabela", gde izdržava višedecenijsku kaznu zatvora, dok je Kalinić u Okružnom zatvoru u Beogradu.

(agencije/MONDO)