"Skinuću ti zvezde sa neba", jedna je od rečenica kojom muškarac pokušava da pridobije naklonost i ljubav jedne devojke.
Ali, koje zvezde? Ne vidi se nijedna!
Da li ćemo doći u situaciju da zbog zagađenja više nećemo moći da vidimo nijednu zvezdu uveče? Da li će nas buduće generacije bledo gledati kada izgovorimo izreku "Preko trnja do zvezda" ili da li ćemo morati da plaćamo turističke aranžmane za destinacije na svetu gde će noć obasjavati Mesec i zvezde? Da li ste se upitali zašto se noću u gradovima slabije vide zvezde, nego recimo ako se "izmaknete" iz grada i odete na neku planinu?
Jedan čovek je pre nekoliko godina uzviknuo: "Imamo pravo na zvezdano nebo! Imamo pravo da posmatramo zvezde!".
Taj čovek, Španac, koji se bavi astronomijom, podigao je glas i svakim danom je imao sve veću podršku. Među onima koji su se pridružili "Starlight inicijativi" je i međunarodna Organizacija za zaštitu pejzaža, jer i noćno nebo puno zvezda jeste pejzaž, zar ne? I to jedan od najlepših poznatih ljudskom oku.
Siprijano Marin iz Instituta za astrofiziku sa Kanarskih ostrva pokrenuo je međunarodnu kampanju Starlight pod pokroviteljstvom UNESCO-a koja se bavi zaštitom kvaliteta noćnog neba i prava na posmatranje zvezda. Ova inicijativa je nastala zbog sve veće potrebe da se naglasi važnost koju čisto nebo ima za čovečanstvo, za nauku, obrazovanje, kulturu, životnu sredinu, turizam i za kvalitetan život.
On je bio gost Beograda, i u Institutu Servantes održao je predavanje o zagađenju neba i nemogućnosti posmatranja zvezda u velikim gradovima, između ostalih i u glavnom gradu Srbije.
"Da je neko pre 20 ili 30 godina govorio o ovoj vrsti zagađenja bio bi, kao recimo Galilej, proglašen ludim. Sada, međutim, zbog svetlosnog zagađenja, gubimo nebo. A imamo pravo na čisto nebo, puno zvezda", rekao je on.
Neminovni tehnološki razvoj za posledicu je imao globalno zagađenje. Čovek je shvatio šta je uradio Zemlji, sebi, biljnom i životinjskom svetu. Da li je kasno?
"Kada sam pre četiri godine na Skupštini UNESCO izneo problem svetlosnog zagađenja, odnosno 'gubljenja neba', mnogi su se pitali: 'O čemu ovaj priča, kao da nemamo dovoljno problema na zemlji, sad još i u nebo moramo da gledamo'. U međuvremenu, mnoge međunarodne institucije shvatile su ovaj problem. Astronomi su to prvi primetili, ali uskoro više neće biti mesta ni za njih, ni za nauku, jer neće imati u šta da gledaju", upozorava Marin.
Koliko su zvezde važne za razvoj ljudske civilizacije dovoljno je "baciti pogled" kroz istoriju. Za najranije civilizacije nebeska tela bila su od suštinskog značaja. Zahvaljujući Egipćanima, Majama...naša civilizacija je napredovala. Maču Pikču, piramide, Stounhedž, ne bi nastali da nije bilo zvezda i onih koji su umeli da ih "čitaju".
Da li bi jedna od najlepših slika Van Goga (Zvezdano nebo) uopšte nastala da je naš savremenik?
Ali, koje zvezde? Ne vidi se nijedna!
Da li ćemo doći u situaciju da zbog zagađenja više nećemo moći da vidimo nijednu zvezdu uveče? Da li će nas buduće generacije bledo gledati kada izgovorimo izreku "Preko trnja do zvezda" ili da li ćemo morati da plaćamo turističke aranžmane za destinacije na svetu gde će noć obasjavati Mesec i zvezde? Da li ste se upitali zašto se noću u gradovima slabije vide zvezde, nego recimo ako se "izmaknete" iz grada i odete na neku planinu?
Jedan čovek je pre nekoliko godina uzviknuo: "Imamo pravo na zvezdano nebo! Imamo pravo da posmatramo zvezde!".
Taj čovek, Španac, koji se bavi astronomijom, podigao je glas i svakim danom je imao sve veću podršku. Među onima koji su se pridružili "Starlight inicijativi" je i međunarodna Organizacija za zaštitu pejzaža, jer i noćno nebo puno zvezda jeste pejzaž, zar ne? I to jedan od najlepših poznatih ljudskom oku.
Siprijano Marin iz Instituta za astrofiziku sa Kanarskih ostrva pokrenuo je međunarodnu kampanju Starlight pod pokroviteljstvom UNESCO-a koja se bavi zaštitom kvaliteta noćnog neba i prava na posmatranje zvezda. Ova inicijativa je nastala zbog sve veće potrebe da se naglasi važnost koju čisto nebo ima za čovečanstvo, za nauku, obrazovanje, kulturu, životnu sredinu, turizam i za kvalitetan život.
On je bio gost Beograda, i u Institutu Servantes održao je predavanje o zagađenju neba i nemogućnosti posmatranja zvezda u velikim gradovima, između ostalih i u glavnom gradu Srbije.
"Da je neko pre 20 ili 30 godina govorio o ovoj vrsti zagađenja bio bi, kao recimo Galilej, proglašen ludim. Sada, međutim, zbog svetlosnog zagađenja, gubimo nebo. A imamo pravo na čisto nebo, puno zvezda", rekao je on.
Neminovni tehnološki razvoj za posledicu je imao globalno zagađenje. Čovek je shvatio šta je uradio Zemlji, sebi, biljnom i životinjskom svetu. Da li je kasno?
"Kada sam pre četiri godine na Skupštini UNESCO izneo problem svetlosnog zagađenja, odnosno 'gubljenja neba', mnogi su se pitali: 'O čemu ovaj priča, kao da nemamo dovoljno problema na zemlji, sad još i u nebo moramo da gledamo'. U međuvremenu, mnoge međunarodne institucije shvatile su ovaj problem. Astronomi su to prvi primetili, ali uskoro više neće biti mesta ni za njih, ni za nauku, jer neće imati u šta da gledaju", upozorava Marin.
Koliko su zvezde važne za razvoj ljudske civilizacije dovoljno je "baciti pogled" kroz istoriju. Za najranije civilizacije nebeska tela bila su od suštinskog značaja. Zahvaljujući Egipćanima, Majama...naša civilizacija je napredovala. Maču Pikču, piramide, Stounhedž, ne bi nastali da nije bilo zvezda i onih koji su umeli da ih "čitaju".
Da li bi jedna od najlepših slika Van Goga (Zvezdano nebo) uopšte nastala da je naš savremenik?
"Zvezdano nebo nije samo lepo za oko nego je i suštinski deo naše kulture, nauke...Tako nešto gubimo. Ako naša deca izgube Mlečni put (naša galaksija) neće biti sposobna da stvore buduće kulture zasnovane na zvezdama i nebeskim telima", upozorio je Marin.
Postoje još neke lokacije u svetu gde se zvezdano nebo može videti jasno i bistro. To je sever Čilea, Arizona, deo Meksika, Južna Afrika, Kanarska ostrva, Havaji.
"Ako je lepo vreme u mnogim gradovima i selima u svetu golim okom može se videti oko 1.300 zvezda. Sve je više evropskih zemalja i gradova gde se može videti samo jedna zvezda, poput Sirijusa. Nebo kao da je nestalo", ukazao je Marin.
Veštačka osvetljenja sve više "guše" noćno nebo, a uz to negativno utiču i na biljni i životinjski svet, pa su tako primećeni poremećaji u ponašanju slepih miševa ili u životima kornjača, čiji mladi ne uspevaju da se izlegu...
Postoje još neke lokacije u svetu gde se zvezdano nebo može videti jasno i bistro. To je sever Čilea, Arizona, deo Meksika, Južna Afrika, Kanarska ostrva, Havaji.
"Ako je lepo vreme u mnogim gradovima i selima u svetu golim okom može se videti oko 1.300 zvezda. Sve je više evropskih zemalja i gradova gde se može videti samo jedna zvezda, poput Sirijusa. Nebo kao da je nestalo", ukazao je Marin.
Veštačka osvetljenja sve više "guše" noćno nebo, a uz to negativno utiču i na biljni i životinjski svet, pa su tako primećeni poremećaji u ponašanju slepih miševa ili u životima kornjača, čiji mladi ne uspevaju da se izlegu...
Šta učiniti?
"Osvetliti samo ono što je potrebno! Čemu svetiljke koje osvetljavaju nebo? Dajmo prostora zvezdama", kaže Marin i pokazuje fotografiju palme u jednom turističkom mestu u Evropi koja je potpuno osvetljena. "Pa, zar je zaista potrebno ovako osvetliti palmu?", pita se on.
"LED svetiljke, ali nikako bele, su poželjne", dodaje Marin i zaključuje: "Noć nije (samo) za gledanje televizije", konstatovao je Siprijano Marin.
Šef katedre za astronomiju na Matematičkom fakultetu u Beogradu Dejan Urošević je u predavanju "Čudesa sa nebesa", ukazao na to da zvezdarska Opservatorija više ne služi svrsi, jer se u Beogradu više ništa ne vidi.
"Premestili smo Opservatoriju na planinu Vidojevica kod Prokuplja. To je, možda, i najmračnije mesto u Srbiji, dakle idealno za posmatranje neba i nebeskih tela. Ali, možda ni odande više nećemo moći ništa da vidimo", rekao je on.
U Beogradu, ako je vedro, još mogu da se vide zvezde. Ali, morate da čkiljite.
Za kraj od nas poklon pesme:
Ugasite svetlo! Lepše je sve pod zvezdama.
(Predrag Vujić, MONDO)
"Osvetliti samo ono što je potrebno! Čemu svetiljke koje osvetljavaju nebo? Dajmo prostora zvezdama", kaže Marin i pokazuje fotografiju palme u jednom turističkom mestu u Evropi koja je potpuno osvetljena. "Pa, zar je zaista potrebno ovako osvetliti palmu?", pita se on.
"LED svetiljke, ali nikako bele, su poželjne", dodaje Marin i zaključuje: "Noć nije (samo) za gledanje televizije", konstatovao je Siprijano Marin.
Šef katedre za astronomiju na Matematičkom fakultetu u Beogradu Dejan Urošević je u predavanju "Čudesa sa nebesa", ukazao na to da zvezdarska Opservatorija više ne služi svrsi, jer se u Beogradu više ništa ne vidi.
"Premestili smo Opservatoriju na planinu Vidojevica kod Prokuplja. To je, možda, i najmračnije mesto u Srbiji, dakle idealno za posmatranje neba i nebeskih tela. Ali, možda ni odande više nećemo moći ništa da vidimo", rekao je on.
U Beogradu, ako je vedro, još mogu da se vide zvezde. Ali, morate da čkiljite.
Za kraj od nas poklon pesme:
Ugasite svetlo! Lepše je sve pod zvezdama.
(Predrag Vujić, MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
