Svakog proleća, pre nego što se drveće u severnoj Srbiji zazeleni, ornitolozi obilaze vojvođanske ravnice. Proveravaju stara gnezda istočnog carskog orla, pregledaju usamljena stabla uz ivice njiva i traže tragove novih gnezda.
Rad Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) s godinama je postao sve zahtevniji, ali i uspešniji. Godine 2017. u Srbiji je ostao samo jedan gnezdeći par. Prošle godine zabeleženo je 19 parova carskog orla, od kojih je 10 uspešno izvelo mladunce.
Vojvodina je danas prostor ogromnih oranica, ispresecanih pravim poljskim putevima. Intenziviranje poljoprivrede dovelo je do seče hrastova i topola kako bi se njive "ispravile" i povećali prinosi. Tako je Vojvodina postala jedna od najmanje pošumljenih oblasti u Evropi. U pojedinim opštinama šumski pokrivač pada ispod 1%.
"Možete voziti sat i po vremena, a da ne vidite nijedno drvo više od pet metara", kaže Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS-a. "Čak i ako orao želi da se vrati, pitanje je - na koje drvo?"
Istorija progona i trovanja
Nedostatak drveća samo je jedan od razloga dugogodišnjeg pada populacije ove ptice. Pad je započeo progonima.
"Ovaj region ima istoriju nemira i ratova. Svaka kuća je imala pušku. Ljudi su iz zabave pucali u grabljivice ili da bi zaštitili stoku. Ptice grabljivice su smatrane neprijateljima", kaže Ružić.
Nakon Drugog svetskog rata, jugoslovenske vlasti sprovodile su široke kampanje trovanja usmerene na velike predatore poput vukova i medveda, distribuirajući otrovne mamce stočarima. Ptice grabljivice su stradale kao kolateralna šteta.
"Orlovi i lešinari će prvi pronaći leš ovce na otvorenom prostoru. Ako je jedan orao upucan, ostali mogu da nauče da izbegavaju opasnost", objašnjava Ružić.
Nestanak hrane
Intenziviranje poljoprivrede značilo je i nestanak hrane. U Vojvodini carski orlovi se uglavnom hrane tekunicom, glodarom koji uspeva na pašnjacima sa kratkom travom.
Kada je stoka prešla u štale, a ispaša nestala, nestale su i tekunice.
"Orlovi su u isto vreme izgubili drveće za gnežđenje, hranu i bezbednost", kaže Ružić.
Do kraja osamdesetih godina ostale su samo dve male populacije - u Deliblatskoj peščari i na Fruškoj gori. Orlovi iz Deliblata nestali su devedesetih. Fruška gora ih je zadržala do 2015. godine.
Ružić iznosi teoriju, za koju naglašava da nije dokazana, o poslednjem udarcu populaciji na Fruškoj gori. Nakon ruske aneksije Krima 2014. godine i sankcija EU, Srbija je povećala izvoz voća u Rusiju.
"Proizvodnja voća je eksplodirala na Fruškoj gori. Pašnjaci su pretvoreni u voćnjake, a pojavile su se stotine novih dalekovoda. Za krhku populaciju orlova takva promena može biti kobna", kaže Ružić.
Spas iz Mađarske
Dok je Srbija gubila orlove, Mađarska je beležila suprotan trend. Zahvaljujući višedecenijskoj zaštiti, populacija je porasla sa 20 parova osamdesetih na oko 550 danas.
Kako su teritorije u Mađarskoj postale popunjene, mladi orlovi počeli su da se šire ka jugu. Prvi su u Srbiju stigli 2011. godine.
"Mađarska je postala izvorna populacija za region", kaže Ružić.
U vreme kada je vrsta nestajala sa Fruške gore, novi par se pojavio na severu Srbije.
Borba za poslednji par
Podstaknuto EU projektom PannonEagle Life, Društvo je odlučilo da poslednji gnezdeći par u Srbiji ne sme nestati.
Volonteri su čuvali gnezdo tokom cele sezone gnežđenja, kampujući na bezbednoj udaljenosti kako bi sprečili uznemiravanje od strane poljoprivrednika ili radoznalih prolaznika.
Kada je oluja oštetila gnezdo neposredno pre izletanja mladunaca, zaštitari su privremeno uklonili ptiće, obnovili konstrukciju i vratili ih. Roditelji su se vratili, a mladunci su preživeli.
"Društvu smo u seoskim kafanama govorili da je u celoj zemlji manje carskih orlova nego ljudi koji piju pivo u toj prostoriji. Ljudi su odjednom počeli da brinu", kaže Ružić.
Kako se veruje da je carski orao prikazan na grbu Srbije, ta poruka imala je dodatnu težinu.
"Kada kažete ljudima da orao gnezdi u blizini, to postaje brend - 'naše selo ima orla'. Odmah su manje skloni da pucaju ili truju."
Krhki oporavak
Rezultati su vidljivi. Svake godine pretrage obuhvataju sve veću teritoriju. Populacija se širi ka jugu duž rečnih koridora brzinom od 15 do 20 kilometara godišnje.
Ipak, oporavak je i dalje krhak. Drveća je malo, a carski orlovi sporo prihvataju veštačke platforme za gnežđenje.
"Ne veruju im. Orao belorepan će se gnezditi na bilo čemu . mogli biste da stavite frižider na drvo i on bi ga koristio. Carski orlovi su drugačiji. Njima treba vreme", kaže Ružić.
Trovanje i dalje predstavlja ozbiljan problem. Od 2000. godine DZPPS je zabeležio oko 300 slučajeva trovanja.
"To je problem mentaliteta. Često počne sa komšijinim psom koji laje ili lisicom koja odnese kokoške. Otrovanje komada mesa je jeftino i lako rešenje", kaže Ružić.
Dalekovodi i vetroparkovi predstavljaju dodatnu opasnost, a zaštitari se sve češće sukobljavaju sa investitorima.
Ružić kaže da mu je rečeno da bi trebalo da bude "obešen o stub". Uvoz satelitskih odašiljača za praćenje ptica postao je administrativno komplikovan.
"Morali smo da potpišemo dokumenta da ih koristimo za praćenje ptica, a ne za vođenje krvavog rata."
Trend je preokrenut
Za sada, orlovi opstaju. Mnogi su još mladi, a novim parovima je potrebno i do pet godina da započnu gnežđenje.
"Još uče", kaže Ružić.
Ali ako par preživi dovoljno dugo, uspešnost razmnožavanja raste sa godinama.
"Trend se preokrenuo. Osim ako se ne dogodi nešto dramatično, oni će nastaviti da se vraćaju."
BONUS VIDEO:
(The Guardian/Mondo)
