Kako navodi, radari nisu obične kamere na koje smo do sada navikli, već predstavljaju novu generaciju digitalnog nadzora koji radi 24 sata dnevno, 365 dana, bez obzira na vremenske uslove, i što je najvažnije, bez direktnog prisustva policijske patrole na terenu.
Ono što ove radare čini posebno funkcionalnim sistemima jeste njihova sposobnost da istovremeno detektuju 9 različitih prekršaja, i to:
- trenutna brzine
- prosečna brzinu između dve tačke
- nevezivanje sigurnosnog pojasa
- korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje
- nepropisnog preticanja
- prolazak na crveno svetlo
- neregistrovana vozila
- korišćenje svetala
- vožnja žutom trakom
Ove informacije za "Blic" je potvrdio i MUP, dodajući da novi radari imaju mogućnost i da detektuju i istek registracione nalepnice vozila.
Trenutno je aktivno oko 30 radara u Srbiji
Kako dodaje Mirko Koković, plan i dinamika postavljanja, kao i raspored radara je u nadležnosti Uprave saobraćajne policije.
- Trenutno su ovi sistemi aktivni na oko 30 lokacija širom Srbije, uključujući ključne putne pravce u okolini Beograda, Pančeva, Užica i Šapca. Cilj nije puko kažnjavanje, već postavljanje ovih uređaja na tzv. "crne tačke", mesta gde se najčešće događaju nesreće sa tragičnim ishodom, kako bi se vozači primorali da smanje gas tamo gde je to najkritičnije - ističe Koković iz Agencije za bezbednost saobraćaj.
Takođe, prema njegovim rečima, važna informacija za vozače je ta što su ovi sistemi potpuno automatizovani. Šta to znači?
Kazna stiže direktno na adresu ili putem eUprave
- Podaci o prekršaju se u realnom vremenu šalju u centar MUP-a, a kazna stiže direktno na kućnu adresu vlasnika vozila i ili putem eUprave se dostavlja kazna - objašnjava Koković.
Dodaje da je trenutno poznato oko 30 lokacija (poput deonica Užice–Bela Zemlja ili puteva oko Pančeva) i da je najavljeno proširenje na ukupno 99 lokacija.
- Poruka svim učesnicima u saobraćaju je jasna: ne prilagođavajte vožnju samo tamo gde znate da je postavljen radar, već svuda. Tehnologija je tu da nadoknadi ljudski faktor, ali naša lična odgovornost ostaje jedini pravi garant bezbednosti. Vozite savesno, ne zbog radara, već zbog života - ističe Koković.
Stacionarni radari u zoni škole?
Takođe, kako dodaje, u narednom periodu veruje da će stacionarni radari biti postavljeni i u zonama škola i ostalim javnim saobraćajnim površinama gde su ugroženi učesnici u saobraćaju i na taj način značajno smanjiti uticaj brzine na nastanak saobraćajnih nezgoda na našim putevima.
Kako Koković ističe, veoma je bitno praviti razliku između nepropisne i neprilagođene brzine.
- Brzinu moramo uvek prilagoditi uslovima saobraćaja i stanju puta, odnosno brzina kretanja vozila mora biti takva da uvek možemo blagovremeno da reagujemo i zaustavimo vozilo ispred prepreke. Sa povećanjem brzine raste i dužina zaustavnog puta vozila - objašnjava i dodaje:
- Istraživanja pokazuju da smanjenje brzine za samo 1km/h smanjuje broj poginulih do 5, a teško telesno povređenih za 3 odsto. Jedna od najvećih zabluda jeste da ''moje vozilo koči u mestu''.
U januaru svako treće lice stradalo zbog brzine
- Samo tokom meseca januara 2026. godine, ''brzina'' je bila faktor zbog kojeg je nastradalo oko 33,2 odsto lica, odnosno svako treće lice nastrada zbog ''brzine". Brzina utiče i na nastanak i na posledice saobraćajnih nezgoda - navodi Koković.
Da je pojačana kontrola brzina od strane MUP-a, Uprave saobraćajne policije, primenom pomenutih radara izuzetno delotvorna i da daje rezultate, pokazuje i statistika. Samo u mesecu januaru je smanjen broj poginulih u saobraćaju za 21 lice, umesto prošlogodišnjih 37, ove godine je poginulo 16 lica. Takođe broj povređenih lica je smanjen za 20 odsto.
(Blic/MONDO)
