Ako kupujete biljke za baštu, obavezno detaljno pregledajte zemlju u saksijama. U suprotnom, posledice mogu biti ozbiljne. U Evropi se pojavila nova invazivna vrsta pljosnatih, odnosno valjkastih crva. Reč je o mesožderima koji predstavljaju pretnju po zemljište.
Crvi su najčešće plen pticama, ježevima i drugim sitnim grabljivcima. Ipak, postoje i vrste koje su same predatori i hrane se drugim životinjama.
Ovi mesožderi pripadaju grupi pljosnatih crva, a poreklom su iz tropskih i suptropskih krajeva, poput Australije i Brazila. Zbog klimatskih promena sve češće se šire i Evropom, što može izazvati probleme u baštenskim ekosistemima.
Zašto su valjkasti crvi razlog za brigu
Posebnu zabrinutost izaziva vrsta Caenoplana variegata, pljosnati crv poreklom iz Australije. Prvi put je registrovan u Severnoj Rajni-Vestfaliji u Nemačkoj u septembru 2023. godine.
Problem predstavlja činjenica da ova vrsta može opstati u prirodi. Osim toga, poseduje izuzetnu sposobnost regeneracije -ukoliko se preseče napola, iz svakog dela može se razviti novi crv.
Ova sluzava, crna životinja sa svetlom zelenkasto-braon prugom duž leđa nije bezazlena. Hrani se važnim organizmima u zemljištu, poput glista, larvi, puževa i mokrica. Njena otrovna sluz štiti je od predatora i pomaže joj da savlada plen.
Naučnici upozoravaju da bi dugoročno ovi crvi mogli ugroziti plodnost zemljišta. Pošto uništavaju ključne organizme u tlu, postoji rizik od narušavanja ekološke ravnoteže, što bi moglo negativno da utiče na kvalitet zemljišta, a samim tim i na poljoprivredu, prenosi nemački portal Chip.de.
U Nemačkoj su do sada evidentirane samo tri vrste alohtonih kopnenih valjkastih crva. Međutim, prema podacima istraživača iz Zoološke državne zbirke u Minhenu i Kuće mora u Beču, njihov broj je porastao na devet. Na nivou cele Evrope u poslednjim decenijama zabeleženo je najmanje 25 alohtonih vrsta, pokazuje jedno istraživanje.
"Nažalost, o unetim kopnenim pljosnatim crvima u Nemačkoj još se zna veoma malo. Projekti građanske nauke u zemljama poput Francuske, Holandije i Belgije doneli su znatno više saznanja. U Nemačkoj sigurno postoji još mnogo toga što treba istražiti", izjavio je Frank Glav iz Zoološkog državnog muzeja u Minhenu.
Šta možete da učinite protiv pljosnatih crva
Glavni razlog njihovog širenja jeste međunarodna trgovina biljkama. Pljosnati crvi često neprimetno stižu sa saksijskim biljkama, naročito iz staklenika i baštenskih centara. Zbog toga Glav savetuje redovnu kontrolu zemlje u saksijama kako bi se eventualna pojava otkrila na vreme.
Kako biste sprečili dalje širenje, posebno pažljivo proveravajte uvezene biljke. Ukoliko primetite sumnjive primerke, možete ih prijaviti nadležnim istraživačkim institucijama kako bi se olakšalo praćenje i suzbijanje ove invazivne vrste.
Pljosnate crve nikako ne treba seći, jer se tako mogu razmnožiti, već ih je potrebno uništiti potapanjem u rastvor sa sapunom. Površine na kojima su pronađeni treba redovno kontrolisati, pošto se iz jaja mogu izleći novi primerci. To savetuju iz Kancelarije za zaštitu životne sredine u Turgauu u Švajcarskoj.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
