Spomen-ploču su otkrili ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Vasiljevič Konuzin i predsednik Srpskog lekarskog društva Radoje Čolović, u prisustvu ministra zdravlja Srbije Zorana Stankovića.
"Početkom 20. veka, Srbija i srpski narod poneli su teret mnoštva nesreća i stradanja, a sukobi su odneli milione ljudskih života", izjavio je Konuzin posle otkrivanja spomen-ploče i polaganja venaca, podsetivši da se u naredne tri godine navršava 100 godina od početka dva balkanska rata i Prvog svetskog rata.
Ambasador Konuzin je napomenuo da se ruski narod s najvećim saosećanjem odnosio prema Srbima, pružajući im svu pomoć.
Prema njegovim rečima, u Srbiju je 1912. godine iz Rusije došao veliki broj lekara i drugog medicinskog osoblja, od kojih su neki ostali da rade po ugovoru i posle balkanskih ratova, a nove misije su nastavile da pristužu ubrzo po izbijanju Prvog svetskog rata.
"Naši pravoslavni prijatelji ni posle skoro 100 godina nisu zaboravili pomoć koji su joj pružili naši lekari", rekao je Konuzin.
Današnji datum, prema njegovim rečima, nije slučajno odabran za otkrivanje spomen-ploče i polaganje venaca jer je upravo na ovaj dan 1914. godine u Srbiju stigla prva medicinska misija iz inostranstva, i to baš ruska.
"To je tradicija između naših naroda, tradicija uzajamnog pružanja pomoći", kazao je Konuzin.
On je podsetio i na činjenicu da je 1999. u Srbiji bila razmeštena bolnica ruskog Ministarstva za vanredne situacije, koja je primala ranjene i bolesne s Kosova tokom vazdušne operacije NATO.
Stanković je, u ime Srbije i srpskog naroda, izrazio zahvalnost Rusiji.
"Građani Srbije i srpski narod izražavaju zahvalnost za svu pomoć koju ste nam pružili, pružate i, nadam se, pružaćete i u budućnosti", rekao je ministar zdravlja, izvinjavajući se, istovremeno, "što je bilo potrebno ovoliko vremena za izražavanje te zahvalnost".
Čolović je istakao da je Rusija vekovima pristizala u pomoć Srbiji u teškim situacijama i pružala vojnu, ekonomsku, političku, diplomatsku i sve druge vrste pomoći.
On je podsetio i da su ruski dobrovoljci u Srbiju dolazili u vreme Prvog srpskog ustanka (1807-1810), u vreme prvog tursko-srpskog rata (1876) i drugog tursko-srpskog rata (1877-1878), u kojem je učestvovala i Rusija.
Posle otkrivanja spomen-ploče, vence su položili ambasador Konuzin, akademik Čolović i predstavnik Ministarstva odbrane pukovnik dr Jovan Maksić.
Za vreme Balkanskih oslobodilačkih ratova 1912-1913, u Srbiji je radilo osam medicinskih misija, uglavnom hirurških, a za vreme Prvog srpskog rata pet misija.
Na Solunskom frontu dejstvovala je jedna ruska misija, sve do početka Oktobarske revolucije.
(Tanjug)
"Početkom 20. veka, Srbija i srpski narod poneli su teret mnoštva nesreća i stradanja, a sukobi su odneli milione ljudskih života", izjavio je Konuzin posle otkrivanja spomen-ploče i polaganja venaca, podsetivši da se u naredne tri godine navršava 100 godina od početka dva balkanska rata i Prvog svetskog rata.
Ambasador Konuzin je napomenuo da se ruski narod s najvećim saosećanjem odnosio prema Srbima, pružajući im svu pomoć.
Prema njegovim rečima, u Srbiju je 1912. godine iz Rusije došao veliki broj lekara i drugog medicinskog osoblja, od kojih su neki ostali da rade po ugovoru i posle balkanskih ratova, a nove misije su nastavile da pristužu ubrzo po izbijanju Prvog svetskog rata.
"Naši pravoslavni prijatelji ni posle skoro 100 godina nisu zaboravili pomoć koji su joj pružili naši lekari", rekao je Konuzin.
Današnji datum, prema njegovim rečima, nije slučajno odabran za otkrivanje spomen-ploče i polaganje venaca jer je upravo na ovaj dan 1914. godine u Srbiju stigla prva medicinska misija iz inostranstva, i to baš ruska.
"To je tradicija između naših naroda, tradicija uzajamnog pružanja pomoći", kazao je Konuzin.
On je podsetio i na činjenicu da je 1999. u Srbiji bila razmeštena bolnica ruskog Ministarstva za vanredne situacije, koja je primala ranjene i bolesne s Kosova tokom vazdušne operacije NATO.
Stanković je, u ime Srbije i srpskog naroda, izrazio zahvalnost Rusiji.
"Građani Srbije i srpski narod izražavaju zahvalnost za svu pomoć koju ste nam pružili, pružate i, nadam se, pružaćete i u budućnosti", rekao je ministar zdravlja, izvinjavajući se, istovremeno, "što je bilo potrebno ovoliko vremena za izražavanje te zahvalnost".
Čolović je istakao da je Rusija vekovima pristizala u pomoć Srbiji u teškim situacijama i pružala vojnu, ekonomsku, političku, diplomatsku i sve druge vrste pomoći.
On je podsetio i da su ruski dobrovoljci u Srbiju dolazili u vreme Prvog srpskog ustanka (1807-1810), u vreme prvog tursko-srpskog rata (1876) i drugog tursko-srpskog rata (1877-1878), u kojem je učestvovala i Rusija.
Posle otkrivanja spomen-ploče, vence su položili ambasador Konuzin, akademik Čolović i predstavnik Ministarstva odbrane pukovnik dr Jovan Maksić.
Za vreme Balkanskih oslobodilačkih ratova 1912-1913, u Srbiji je radilo osam medicinskih misija, uglavnom hirurških, a za vreme Prvog srpskog rata pet misija.
Na Solunskom frontu dejstvovala je jedna ruska misija, sve do početka Oktobarske revolucije.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
