Na ceremoniju u Skupštini grada, dobitnici je plaketu i skulpturu vajara Mrđana Bajića uručila direktorka programa Građanski pakt za jugoistočnu Evropu Hedvig Morvai-Horvat.
Ona je istakla da Aida Ćorović nagradu zaslužuje jer je njen prostor osvajanja slobode zamršen i pun suprotnosti.
Morvai-Horvat je naglasila da je njen napor da je čujemo i zapazimo u njenom aktivizmu veliki i uvek ugrožen nerazumevanjem, jer joj je stalo da slobodno govori i uperi prst na sve što je loše u društvu.
Prema njenim rečima, Ćorovićeva deluje i lokalno i regionalno, gradeći mostove između Sandžaka, Srbije i zemalja u okruženju.
"Aida govori u ime žena, Muslimana i Muslimanki, građana i građanski Srbije o vrednostima, pravdi i smislu i stalno joj prete oni koji ne vole da čuju glas razuma i direktnu kritiku, od onih koji posebno ne vole da čuju ženu koja slobodno govori i podstiče mlade ljude da budu slobodni", rekla je Hedvig Morvai Horvat.
Aida Ćorović je po uručenju nagrade istakla da joj se, razmišljajući kako da se obrati na dodeli, stalno nametala rečenica jedne od prethodnih dobitnica profesorke Beogradskog univerziteta Srbijanka Turajlić koja je istakla da je ovo jedina nagrada koju je dobila za neuspeh.
"To me nekako stalno grickalo i stalno mi se vraćalo u misli, a onda sam shvatila da možda i ne treba da osvojimo slobodu, možda to i nije cilj samo po sebi, već je zapravo taj put koji smo odabrali 91, 92. ili 93. godine, da ne odemo konformistički stranputicama i ne odaberemo puteve zla, već teže puteve, bila osvojena sloboda", istakla je ona.
Ona je istakla da je nagrada posvećena svim ženama "koje osvajaju parče slobode u gradovima širom Srbije".
Ćorovićeva je ocenila da i ljudi iz unutrašnjosti, koji ne žive u Beogradu, možda moraju da ulože dodatni napor da bi se izborili za svoje ciljeve.
Prema rečima članice Upravnog odbora Fonda Sonje Liht život Maje Maršićević-Tasić obeležio je aktivizam i borba za menjanjem svakodnevnice.
"Ona je bila jedan od likova bez kog ne bi bilo 24. septembra ni 5. oktobra. Upoznale smo se kroz duboko uverenje da smo tu da menjamo svet", kazala je Liht.
Liht je u Skupštini Beograda ukazala da je ovogodišnja dobitnica aktivistkinja koju zna više od 20 godina i sa kojom se upoznala kroz uverenje da svet treba menjati.
Ona je dodala da i danas ne može da veruje da se pristanak na svet kakav on jeste može i sme prihvatiti.
Liht je istakla da pamti razne borbe Aide Ćorović, njena nepristajanja i nebrojene inicijative koje su bile usmerene ka stvaranju bolje budućnosti.
Ona je izrazila zadovoljstvo jer ni jedne godine nije problem pronaći ženu kojoj će biti dodeljena nagrada "Osvajanje slobode" što, kako je dodala, govori da ovo društvo ima budućnost.
Nagrada "Osvajanje slobode" dodeljuje se od 2001. godine ženama koje svojim radom i angažovanjem doprinose jačanju ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije.
Nagrada se dodeljuje 24. septembra, jer to je datum izbora 2000. godine.
Fond je osnovan 2001. godine u spomen na Maju Maršićević-Tasić koja je, kao novinar, objavila više od 300 članaka, a, kao članica Građanskog saveza Srbije, bila direktor kampanje "Srbija je naša zemlja".
Maja Maršićević Tasić je bila i poslanik u Skupštini Srbije posle petooktobarskih promena i šefica kabineta ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića.
Poginula je u saobraćajnoj nesreći marta 2001. godine.
Prva dobitnica te nagrade je 2001. godine bila novinarka Olja Bećković, naredne godine urednica fotografije nedeljnika "Vreme" Goranka Matić, zatim dramska spisateljica Biljana Srbljanović, pravnica Ružica Đinđić, teatrologinja Borka Pavićević, direktorka Građanskog saveza Jugoistočne Evrope Hedvig Morvai-Horvat.
Nagradu je 2007. godine dobila direktorka Produkcijske grupe "Mreža" Lila Radonjić, sledeće godine glumica Mirjana Karanović, a zatim profesorka Srbijanka Turajlić i predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
Fond "Maja Maršićević Tasić" je saopštio da se aktuelnost ove nagrade nažalost nije smanjila u protekloj deceniji, a potreba da se dodatno promovišu vrednosti društva u kome je drugačije mišljenje prihvatljivo i dalje je sveprisutna.
(agencije/MONDO)
Ona je istakla da Aida Ćorović nagradu zaslužuje jer je njen prostor osvajanja slobode zamršen i pun suprotnosti.
Morvai-Horvat je naglasila da je njen napor da je čujemo i zapazimo u njenom aktivizmu veliki i uvek ugrožen nerazumevanjem, jer joj je stalo da slobodno govori i uperi prst na sve što je loše u društvu.
Prema njenim rečima, Ćorovićeva deluje i lokalno i regionalno, gradeći mostove između Sandžaka, Srbije i zemalja u okruženju.
"Aida govori u ime žena, Muslimana i Muslimanki, građana i građanski Srbije o vrednostima, pravdi i smislu i stalno joj prete oni koji ne vole da čuju glas razuma i direktnu kritiku, od onih koji posebno ne vole da čuju ženu koja slobodno govori i podstiče mlade ljude da budu slobodni", rekla je Hedvig Morvai Horvat.
Aida Ćorović je po uručenju nagrade istakla da joj se, razmišljajući kako da se obrati na dodeli, stalno nametala rečenica jedne od prethodnih dobitnica profesorke Beogradskog univerziteta Srbijanka Turajlić koja je istakla da je ovo jedina nagrada koju je dobila za neuspeh.
"To me nekako stalno grickalo i stalno mi se vraćalo u misli, a onda sam shvatila da možda i ne treba da osvojimo slobodu, možda to i nije cilj samo po sebi, već je zapravo taj put koji smo odabrali 91, 92. ili 93. godine, da ne odemo konformistički stranputicama i ne odaberemo puteve zla, već teže puteve, bila osvojena sloboda", istakla je ona.
Ona je istakla da je nagrada posvećena svim ženama "koje osvajaju parče slobode u gradovima širom Srbije".
Ćorovićeva je ocenila da i ljudi iz unutrašnjosti, koji ne žive u Beogradu, možda moraju da ulože dodatni napor da bi se izborili za svoje ciljeve.
Prema rečima članice Upravnog odbora Fonda Sonje Liht život Maje Maršićević-Tasić obeležio je aktivizam i borba za menjanjem svakodnevnice.
"Ona je bila jedan od likova bez kog ne bi bilo 24. septembra ni 5. oktobra. Upoznale smo se kroz duboko uverenje da smo tu da menjamo svet", kazala je Liht.
Liht je u Skupštini Beograda ukazala da je ovogodišnja dobitnica aktivistkinja koju zna više od 20 godina i sa kojom se upoznala kroz uverenje da svet treba menjati.
Ona je dodala da i danas ne može da veruje da se pristanak na svet kakav on jeste može i sme prihvatiti.
Liht je istakla da pamti razne borbe Aide Ćorović, njena nepristajanja i nebrojene inicijative koje su bile usmerene ka stvaranju bolje budućnosti.
Ona je izrazila zadovoljstvo jer ni jedne godine nije problem pronaći ženu kojoj će biti dodeljena nagrada "Osvajanje slobode" što, kako je dodala, govori da ovo društvo ima budućnost.
Nagrada "Osvajanje slobode" dodeljuje se od 2001. godine ženama koje svojim radom i angažovanjem doprinose jačanju ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije.
Nagrada se dodeljuje 24. septembra, jer to je datum izbora 2000. godine.
Fond je osnovan 2001. godine u spomen na Maju Maršićević-Tasić koja je, kao novinar, objavila više od 300 članaka, a, kao članica Građanskog saveza Srbije, bila direktor kampanje "Srbija je naša zemlja".
Maja Maršićević Tasić je bila i poslanik u Skupštini Srbije posle petooktobarskih promena i šefica kabineta ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića.
Poginula je u saobraćajnoj nesreći marta 2001. godine.
Prva dobitnica te nagrade je 2001. godine bila novinarka Olja Bećković, naredne godine urednica fotografije nedeljnika "Vreme" Goranka Matić, zatim dramska spisateljica Biljana Srbljanović, pravnica Ružica Đinđić, teatrologinja Borka Pavićević, direktorka Građanskog saveza Jugoistočne Evrope Hedvig Morvai-Horvat.
Nagradu je 2007. godine dobila direktorka Produkcijske grupe "Mreža" Lila Radonjić, sledeće godine glumica Mirjana Karanović, a zatim profesorka Srbijanka Turajlić i predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
Fond "Maja Maršićević Tasić" je saopštio da se aktuelnost ove nagrade nažalost nije smanjila u protekloj deceniji, a potreba da se dodatno promovišu vrednosti društva u kome je drugačije mišljenje prihvatljivo i dalje je sveprisutna.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
