Pomeranje sata ove godine dogodiće se dan ranije nego prethodne. Poslednje nedelje marta, tačnije u nedelju, 29. marta u dva sata posle ponoći, kazaljke se pomeraju jedan sat unapred, odnosno na tri i upravo ovog trenutka počinje letnje računanje vremena. Upravo to znači da će nam taj dan trajati sat manje, odnosno 23 sati, ali će nam zato mrak padati kasnije.
Osnovna ideja uvođenja letnjeg i zimskog vremena uvek je bila da se bolje iskoristi dnevna svetlost. Zimsko vreme je zapravo pravo, astronomsko vreme. Sa druge strane, leti se sat pomera tako da se jedan jutarnji sat "ukrade" i doda večeri kako bi mrak pao kasnije.
Ipak, godinama unazad rasprava o pomeranju sata u naučnim krugovima se pokreće iznova i iznova, a glavno pitanje je - da li će pomeranje sata doživeti svoj kraj?
Zašto svet želi da ukine pomeranje sata
Glavni motiv za napuštanje ove prakse jesu naučna istraživanja o negativnom uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi. Poremećaj bioritma može izazvati nesanicu, stalan umor, depresiju, iscrpljenost, varijacije srčane frekvencije, pa čak i probleme sa varenjem. Našem organizmu je nekada potrebno i do dve nedelje da se u potpunosti prilagodi na novi ritam.
Pored zdravstvenih problema, promena vremena utiče na porast broja saobraćajnih nezgoda, a posebno je opasno što tokom jesenjih meseci deca ujutro kreću u školu po mraku.
Iako je Evropska komisija još 2019. godine podržala predlog za ukidanje sezonskog pomeranja sata, zbog izbijanja pandemije korona virusa u martu 2020. godine konačna odluka je odložena, a ni vlasti u Srbiji još uvek nisu donele zakon o ukidanju. Mi ćemo svakako da sledimo ono što EU odluči.
Veliko nezadovoljstvo zbog pomeranja vremena
Uprkos dugoj tradiciji, nezadovoljstvo promenom vremena dostiglo je vrhunac 2018. godine, kada je Evropska komisija sprovela anketu javnog mnjenja u kojoj je učestvovalo čak 4,6 miliona građana EU.
Rezultati su bili jasni: čak 84 odsto ispitanika izjasnilo se za ukidanje ove prakse. Evropski parlament je 2019. godine glasao za ukidanje sezonskog pomeranja vremena, a konačna promena je planirana za 2021. godinu. Ali tu je sve stalo.
Šta ako Srbija ukine pomeranje sata
Ukoliko bi se pomeranje ukinulo, Srbija bi se našla pred teškim izborom. Pošto se nalazimo na krajnjem istočnom obodu srednjoevropske vremenske zone, mrak kod nas pada ranije nego na Zapadu.
Ako bismo izabrali trajno zimsko vreme, prespavali bismo onaj prvi, efikasni deo obdanice i ostalo bi nam malo dnevnog svetla u drugom delu dana. S druge strane, trajno letnje vreme bi nam donelo duže večernje svetlo, ali bi nas neprirodno izmestilo iz naše osnovne srednjoevropske u istočnoevropsku vremensku zonu, čime bismo se odvojili od većeg dela Evrope kojem pripadamo.
Kao najbolje kompromisno rešenje, Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" predlaže "treće vreme". To bi zapravo značilo povratak na sistem pre 1983. godine: zadržali bismo trajno zimsko računanje vremena i ostali u našoj srednjoevropskoj časovnoj zoni, ali bismo radno vreme pomerili jedan čas unazad.
Na taj način bismo izbegli sve zdravstvene probleme koje donosi pomeranje kazaljki, ostali bismo usklađeni sa Evropom, a obdanicu bismo iskoristili na najpovoljniji način.
Dok Evropska unija okleva, mnoge zemlje širom sveta su odavno napustile ovu praksu. Rusija je trajno prešla na zimsko računanje vremena 2014. godine, dok je Turska odlučila da ostane na stalnom letnjem računanju vremena dve godine kasnije. Van Evrope, giganti poput Kine, Indije i Japana odavno su ukinuli promenu sata.
Slične odluke doneli su Brazil, Meksiko (sa izuzetkom pograničnih područja sa SAD), Argentina, Urugvaj i niz drugih zemalja poput Irana, Jordana, Sirije i Azerbejdžana. Čak i unutar Evrope postoje izuzeci; Island i Belorusija ne menjaju satove, dok u Australiji neke savezne države primenjuju letnje računanje vremena, a druge ne. Ovaj globalni trend napuštanja sezonskih promena vremena vrši dodatni pritisak na EU da konačno donese odluku i okonča praksu koju mnogi stručnjaci i građani smatraju zastarelom.
Gde nema pomeranja sata
Ove zemlje su ukinule računanje vremena:
- Rusija - od 2014. godine koristi trajno zimsko vreme (UTC+3)
- Turska - od 2016. godine ostala na trajnom letnjem vremenu
- Urugvaj - prestao da menja vreme pre oko deset godina
- Azerbejdžan, Iran, Jordan, Sirija - ukinuli promenu
- Namibija - ukinula sezonske pomake
- Meksiko - od 2022. godine većina regiona ne menja vreme, osim pograničnih sa SAD
- Brazil - ukinuo letnje vreme 2019. godine
- Kina - cela zemlja koristi jednu vremensku zonu (UTC+8) bez pomeranja sata
- Indija - nikada nije imala letnje računanje vremena
- Japan - ukinuo 1951. godine
- Južna Koreja - prestala 1988. godine
- Australija - Kvinslend, Zapadna Australija i Severna teritorija ne pomeraju sat
BONUS VIDEO:
(Kurir/Mondo)
