Mart je za mnoge skijaše najlepši deo zimske sezone - dani su duži i sunčaniji, na stazama su manje gužve, a atmosfera na planini opuštenija. Ipak, upravo te lepše vremenske prilike često znače i više temperature od prosečnih, mekši sneg i veći rizik od povreda i oštećenja kože. Ako planirate martovsko skijanje, važno je da znate da uživanje na stazi zahteva malo više pažnje nego usred zime. Kako se pametno pripremiti za skijanje i na šta posebno obratiti pažnju na stazi, razgovarali smo sa dermatologom i fizijatrom iz MediGroup sistema, a u nastavku donosimo njihove praktične savete iz prve ruke.
Zašto je koža na stazi pod većim rizikom?
Mnogi i dalje veruju da je zimsko sunce bezazleno. Međutim, kako objašnjava dr Milica T. Stevanović, specijalista dermatovenerologije iz MediGroup sistema, situacija je upravo suprotna - niske temperature ne znače i manji rizik od oštećenja kože.
„Na planini je UV zračenje intenzivnije zbog veće nadmorske visine - UV intenzitet raste za oko 8 do 10 odsto na svakih 300 metara visine u odnosu na nivo mora. Uz to, sneg može reflektovati čak 80 do 90 odsto UV zraka ka koži, pa smo praktično izloženi zračenju iz dva pravca“, ističe dr Stevanović.
Drugim rečima, hladnoća nije merilo jačine UV zračenja. Čak i kada je vazduh prijatan ili oblačan, koža može da izgori. Zbog toga je, naglašava, zaštita obavezna tokom svih dana. Preporuka dermatologa za planinske uslove je krema širokog spektra zaštite (UVA/UVB) sa SPF 50. Kremu je potrebno naneti 15 do 30 minuta pre izlaska napolje i obnavljati na svaka dva sata, odnosno češće ukoliko dolazi do znojenja ili brisanja lica. Jedno nanošenje ujutru nije dovoljno za ceo dan na stazi, a kreme označene kao water-resistant traju duže na snegu i hladnoći.
Posebnu pažnju treba posvetiti usnama, koje nemaju razvijenu prirodnu barijeru kao ostatak kože. Balzam sa visokim zaštitnim faktorom (SPF 50) i redovna reaplikacija, posebno nakon jela i pića, značajno smanjuju rizik od pucanja i opekotina.
Hladnoća, vetar i suvi vazduh: trostruki udar na kožu
Prema rečima dr Stevanović, pored UV zračenja, kožu na planini ugrožavaju i hladan planinski vetar i niska vlažnost vazduha.
„Hladan vetar i suv planinski vazduh oštećuju prirodnu, zaštitnu barijeru kože tako što uklanjaju prirodne lipide i vlagu, što kožu čini tanjom i ranjivijom na UV zrake i iritacije. Rezultat su: suvoća, pucanje, svrab i peckanje i povećana osetljivost na sunce i vetar. To znači da koža nije samo izložena UV zracima - ona je i osetljivija na njih jer joj je prirodna barijera ugrožena”, objašnjava dr Stevanović.
Zato samo lagana hidratantna krema nije dovoljna. Preporuka je slojevita nega: hidratantni serum, potom krema bogata ceramidima, a kao završni korak SPF zaštita. Proizvode sa alkoholom, parfemima i jakim iritansima treba izbegavati u ekstremno hladnim uslovima jer dodatno isušuju kožu. Ako imate osetljivu kožu, birajte hipoalergene formule bez mirisa i mineralne SPF koji su stabilniji na hladnoći.
Šminka je dozvoljena, ali samo ako ne sadrži iritanse, nije teška i okluzivna, i sadrži SPF - uvek je najbolje kombinovati je sa zaštitnom kremom ispod, jer sama ne pruža dovoljnu zaštitu.
Kada je vreme za posetu dermatologu?
Na planini, čak i zimi, koža je podložna opekotinama od sunca. Najčešći znakovi su crvenilo, peckanje, osećaj toplote, bol na dodir i ljuštenje kože. Ako primetite ove simptome, važno je odmah prekinuti izlaganje suncu i koristiti hladne obloge, kao i hidrantne kreme sa umirujućim svojstvima, na primer sa aloja verom ili odgovarajućim preparatima za osetljivu kožu. Intenzivne opekotine zahtevaju pregled dermatologa, a hitnu pomoć treba potražiti ako se simptomi pogoršavaju ili ne prolaze uz kućnu negu.
Koleno - najslabija tačka skijaša
Dok koža trpi spoljašnje uticaje, zglobovi su na testu izdržljivosti. Prema rečima prim. dr Biljane Marjanović, specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije iz MediGroup sistema, povrede kolena su ubedljivo najčešće na skijanju.
„Najviše pacijenata dolazi sa povredama ligamenata kolena, naročito medijalnog kolateralnog ligamenta, a ove povrede se najčešće dešavaju zbog uvrtanja skije. Takođe, često dolaze i pacijenti sa povredama ramena (iščašenja), bolovima u lumbalnom delu pri padu, ili sa otokom skočnog zgloba zbog izvrtanja noge“, navodi dr Marjanović.
Kod bordera su, dodaje, češći prelomi skočnog zgloba, dok se kod skijaša javlja i takozvani „skijaški palac“ - povreda ligamenta palca šake pri padu sa štapom u ruci.
Priprema počinje mesec dana ranije
Prema rečima dr Marjanović, prevencija ne počinje na vrhu staze, već kod kuće - najmanje mesec dana pre puta.
„Neophodno je pojačati treninge i raditi na jačanju muskulature, naročito kvadricepsa. Pre samog skijanja važno je zagrevanje i vožnja u skladu sa sopstvenim mogućnostima i vremenskim uslovima“, ističe dr Marjanović.
Osobe koje su ranije imale povrede kolena, oštećenja ligamenata ili diskus herniju, trebalo bi preventivno da nose stabilizacione ortoze. Ako su vežbe redovne i muskulatura dobro pripremljena, skijanje nije kontraindikovano - ali dodatna zaštita može biti razlika između sigurnog spusta i nove rehabilitacije, navodi dr Marjanović.
Šta ako do povrede ipak dođe?
U slučaju povrede kolena ili skočnog zgloba, važno je ne forsirati oslonac na nogu i odmah započeti hlađenje ledom ili hladnim gelovima. Kod povrede ramena, ruku treba fiksirati u položaju koji najmanje boli i što pre potražiti stručnu pomoć.
Ako bol i otok potraju nakon povratka sa planine, savet je da se javite fizijatru. U okviru MediGroup sistema, individualno prilagođene vežbe i savremene terapijske metode, poput Tecar terapije, pomažu bržem oporavku i povratku na stazu.
Zdravlje je najbolja oprema
Kaciga, naočare i kvalitetne rukavice su standard. Ali prava priprema podrazumeva i zaštitu kože i jačanje tela. Planina pruža nezaboravne trenutke - pod uslovom da joj pristupimo odgovorno, jer bez povreda i oštećenja kože, svaki spust je lepši.
