U Srbiji živi više od 700 vrsta pčela, a većina njih su, zapravo, miroljubive samice, koje nemaju žaoku i ne prave med. Iako nisu u centru pažnje kao njihove medonosne rođake, ove pčele su pravi šampioni efikasnosti. Jedna mason pčela može da zameni čak 120 običnih pčela u oprašivanju voća, koje svakodnevno jedemo.
Kako bi ovi ključni saveznici dobili sigurno stanište, poljoprivredne škole u Futogu, Vršcu, Požegi, Kraljevu i Vranju postale su dom za inovativne hotele za pčele. Kroz prolećnu fazu Nestlé inicijative Zajedno pčelama na dar, budući poljoprivrednici sada imaju priliku da kroz providne zidove hotela uživo prate rad oprašivača i uče o budućnosti održive proizvodnje hrane.
Hoteli za pčele zidare
Specijalno dizajniran hotel za oprašivače je drvena konstrukcija koja pruža sigurno stanište solitarnim pčelama. Za razliku od medonosnih pčela, jedinke ovih vrsta ne žive u košnicama i imaju važnu ulogu u oprašivanju voća.
„Možda ne razmišljamo o tome dok kupujemo namirnice, ali većina hrane koju jedemo direktno zavisi od oprašivača. Bez pčela naši tanjiri bili bi prazni, jer ne bismo imali jabuke, jagode, pa čak ni kafu. Hoteli koje postavljamo u školama pružaju im zaklon i sigurno mesto za gnežđenje, a takođe su i posebno dizajnirani za edukaciju budućih poljoprivrednika jer imaju providne bočne stranice, što učenicima omogućava da uživo prate sve aktivnosti oprašivača“, kaže Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj za tržište južne i istočne Evrope u kompaniji Nestlé.
Upravo divlji oprašivači su ključni za stabilnost poljoprivredne proizvodnje. Nakon predavanja o regenerativnoj poljoprivredi, koje su držali stručnjaci kompanije Nestlé, Udruženja za očuvanje prirode Inspira Vivo Grupe i gazdinstva Prijatelji mason pčela, učenici u svih pet škola, nova znanja odmah su primenili u praksi. Kroz praktičan rad sa stručnjacima, đaci su naučili kako se vrši biološki monitoring divljih oprašivača koji su prisutni na njihovim školskim imanjima.
Kako smo pustili korenje
U prethodnoj, jesenjoj fazi, u poljoprivrednim školama u Požegi, Kraljevu, Vranju, Futogu i Vršcu održano je pet edukativnih radionica i posađeno ukupno 200 sadnica medonosnog drveća na školskim parcelama. To nisu samo obična stabla, već stubovi novog ekosistema. To je učenicima veoma važno, jer im ceo ovaj proces služi ne samo kao "učionica na otvorenom", nego da i vide kako izgledaju osnove regenerativne poljoprivrede u praksi. Na tom primeru mogu da vide kako sačuvati vlagu u zemljištu, smanjiti upotrebu pesticida i zašto je plodored njihova najjača karta za budućnost.
U narednim koracima ovog projekta, učenici će učestvovati i u sadnji polinatorskih traka. To su cvetni pojasevi koji služe kao kontinuirani izvor hrane za oprašivače tokom cele sezone i prirodna zaštita useva na školskim dobrima.
Nauka u rukama budućih poljoprivrednika
Ovaj projekat nije samo o sadnji i postavljanju konstrukcija, već je reč o biološkom monitoringu. Učenici uče kako da prate prisustvo oprašivača, beleže parametre kvaliteta zemljišta i vide direktnu vezu između prisustva pčela i boljeg kvaliteta ploda. Podaci koje prikupe služiće sledećim generacijama da donose pametnije i ekološki prihvatljivije odluke.
Inicijativa Zajedno pčelama na dar deo je nastojanja kompanije Nestlé da unapredi biodiverzitet, ojača veze između obrazovanja i održive poljoprivredne prakse i omogući mladima da prepoznaju ulogu regenerativne poljoprivrede u stabilnijoj i odgovornijoj proizvodnji hrane.
