Popisivači danas počinju da kucaju na vrata građana Srbije, a nepoverenje i rasprava o tome da li pitanja zadiru u privatnost ne prestaju. U Zavodu za statistiku kažu - "Ne brinite, vaši podaci su tajna. Odvojite pola sata za popis da bi vaši unuci znali u kakvom ste društvu živeli 2011."
Popis stanovništa počinje u osam časova ujutru i prema Zakonu o popisu stanovništva traje do 15. oktobra, mada se procenjuje da će se završiti par dana ranije.
Popisivači neće biti u uniformama, ali će imati istaknutu legitimaciju sa fotografijom, imenom, prezimenom i jedinstvenim matičnim brojem građana, a kako se procenjuje jedan popisivač će metodom intervjua popisati 70 domaćinstava.
"Naša domaćinstva su u proseku tročlana, što znači da će jedan popisivač ispitati oko 210 lica. Dužnost građana je da ih prime u domaćinstvo i tačno odgovore na pitanja. Popisivači su dužni da kada pozvone na naša vrata objasne svrhu svoje posete, značaj popisa i da građane obaveste o njihovom pravu, ali i obavezi o učešću u popisu", objasnila je za MONDO načelnica odeljenja za popis u Republičkom zavodu za statistiku Snežana Lakčević.
Istovremeno, od opštinskog instruktora Marije Živković Nikolić saznajemo da je obaveza popisivača da budu predusretljivi i strpljivi, jer uspeh popisa u velikoj meri zavisi od njih samih i njihove spremnosti da građanima detaljno objasne pojedina pitanja.
Ovogodišnji popis doneće mnoge novine u odnosu na onaj iz 2002. godine. Najkrupnije izmene odnose se na uvođenje pitanja o invaliditetu, kao i na pitanja o međunarodnim migracijama - za lica koja su bilo kada živela u inostranstvu prikupiće se i podaci o glavnom razlogu njihovog povratka u Srbiju.
"Uvodimo i pitanje o vanbračnim zajednicama, jer češće nego što mislimo se u našoj zemlji dešava da muž i žena žive nevenčano. Interesantno je da je takav status uobičajen na jugu zemlje, gde od Kosmaja do Kruševca beležimo dosta starijih nevenčanih parova", navela je Snežana Lakčević.
Prema njenim rečima, na osnovu novog pitanja o kompjuterskoj pismenosti naše potomstvo će saznati koliko je osoba u Srbiji 2011. znalo da radi na Internetu.
"Sada ćemo po prvi put imati i podatke o tome koliko je beskućnika, ljudi koji nemaju ni privremenu adresu stanovanja. Saznaćemo gde se nalaze, koje su starosti…", kaže načelnica odeljenja za popis stanovništva i dodaje da će u tome pomoći Republički i Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.Još jedna od novina je i praćenje aktivnosti stanovništva, takozvane dnevne migracije stanovništva, uz pomoć novih metoda.
"Pitanje o putovanju na posao ili u školu, može dati nova rešenja pre svega za velike gradove. Saznaćemo iz koje to tačke Beograda ka kojoj ljudi idu automobilom, gradskim prevozom, biciklom ili pešice. To će pomoći ne samo demografima i statističarima, već i urbanistima, planerima, predstavnicima državnih i naučnih institucija da donose takve strategije, odluke, politike koje će svima poboljšati kvalitet života", navela je Snežana Lakčević.
Ona je naglasila da bi građani trebalo da budu svesni da je popis najveća statistička akcija koja će dati sliku našeg društva, naše zemlje i da je bitno da svi budu sigurni da će odgovori koje daju - ostati tajna.
"Mi imamo dežurstva od 24 sata tako da ako nam bilo ko javi da je uočio neke nepravilnosti možemo reagovati odmah", dodala je Lakčevićeva.
Inače, novčana kazna za slučaj da građanin odbije da da propisane podatke, kao i za davanje netačnih i nepotpunih odgovora je od 20.000 do 50.000 dinara, koliko je i kazna za nepropisno obavljanje popisa.
Popisivači će "na terenu", kako je zakon i predvideo, prikupljati i podatke o prihodima građana, njihovom poslu, zvanju, pa i o domaćinstvu - od adrese i sprata, preko površine i broja soba u stanu, do godina njegove izgradnje i vrste energije koja se koristi za grejanje, ali se neće "baviti" seksualnom orjentacijom građana.
"Građani, ipak, ne treba da strepe da će im popisivači "zavirivati" u spavaće sobe i zadirati u privatnost", dodala je Lakčevićeva.
Popisivač je, ukoliko naiđe na stan ili kuću u kojoj kada pozvoni nema nikoga, dužan da nekoliko puta dolazi i da pokušava da nađe nekog člana domaćinstva koji mu može dati potrebne podatke.
"Popisivač će ostaviti formular sa upisanim vremenom kada će opet doći. Ako licu ne odgovara termin na formularu može upisati vreme koje mu odgovara da primi popisivača. U slučaju da je neko lice sprečeno da da podatke u svom stanu, može doći u opštinsku popisnu komisiju, nakon popisa, od 16 do 18. oktobra", precizirala je Marija Živković Nikolić.
Prilikom popisivanja ne moraju da budu prisutni svi članovi domaćinstva, a građanin može da pokaže ličnu kartu i svoj matični broj, ali i ne mora, jer je dovoljno i da izdiktira lične brojeve ostalih članova domaćinstva.
Lakčevićeva kaže da se popisivanje lica obavlja na adresi na kojoj lice uobičajeno živi sa članovima svog domaćinstva ili samostalno u slučaju samačkih domaćinstava, bez obzira na to da li na toj adresi lice ima prijavljeno prebivalište ili ne.
"Da biste bili domaćinstvo morate da trošite sredstva za život. Ako ste rođeni u Čačku, a živite u Beogradu samostalno u iznajmjenom ili svom stanu znači da imate sredstva za život i da ste domaćinstvo u Beogradu. Ali, imate i situaciju kada mama, tata i dete žive u Čačku, a dete se školuje u Beogradu. E, onda se dete kao izdržavano lice tretira kao lice koje je privremeno prisutno u Beogradu i njega bi trebalo dva puta da popišemo", rekla je ona i podsetila da su to parametri već poznati iz prethodnog popisa.
Takođe, podatke za sve građane koji žive u inostranstvu mogu dati članovi porodice koji su ostali da žive u Srbiji.Prvi put za ovogodišnji popis pripremljena je i zbirka popisnih obrazaca na jezicima nacionalnih manjina (uključujući i englesku verziju). Svaki popisivač ima obavezu da nosi tu višejezičnu zbirku za slučaj da neko od građana želi da pročita pitanja na maternjem jeziku.
Lakčević je navela i da će popis Srbiju koštati nešto manje od 2,7 milijardi dinara, a trošak od oko 330 do 350 dinara po stanovniku Srbiju svrstava među zemlje sa najjeftinije obavljenim popisom.Od tog iznosa zarada svakog popisivača iznosi oko 80 dinara po ispitaniku, dok ostatak odlazi na troškove štampe materijala (odštampano je oko 300 tona materijala) i distribucije.
Međutim, to se ne odnosi i na popisivače koji popisuju stanovništvo u najudaljenijim selima. Republički zavod za statistiku odlučio je, nakon što su popisivači iz Kuršumlije najavili da će zbog male naknade odustati od učešća u popisu, da oni dobiju fiksnu naknadu od po 10.000 dinara, bez obzira na broj popisanih domaćinstava., Takođe, prvobitno određeni iznos od 14 dinara po jednim pređenom kilometru, povećan je na 20 dinara, a povećan je i broj dnevnica.
Ovogodišnji tradicionalni popis, započet davne 1834, će pokazati demografsku sliku Srbije, koja je nakon prošlog popisa, 2002. godine, pokazala da je Srbija sa prosečnom starošću od skoro 41 godinu među deset najstarijih zemalja u svetskim razmerama.
U njegovoj realizaciji učestvuje 40.000 popisivača i 5.000 instruktora, a angažovano je i 550 dodatnih popisivača romske nacionalnosti za popis u romskim naseljima.
Na popis će se, međutim, odraziti najavljeni bojkot od strane Albanca iz takozvane preševske doline i bojkot u Sandžaku. Iako je šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer juče poručio da nema objektivnih razloga da građani ne učestvuju na popisu, Albanci na jugu zemlje ne odustaju.
Preliminarne rezultate popisa imaćemo već 15. novembra, kada ćemo znati koliko nas je u Srbiji, u svakom od 6.155 naselja.
Konačni rezultati i mnoštvo drugih podataka počeće da se objavljuju od 15. septembra naredne godine, dok konačna obrada podataka mora biti završena do decembra 2013. godine.
Naredni popis stanovništva predviđen je za 2021. godinu.
(T. Zorić/MONDO)
Popisivači neće biti u uniformama, ali će imati istaknutu legitimaciju sa fotografijom, imenom, prezimenom i jedinstvenim matičnim brojem građana, a kako se procenjuje jedan popisivač će metodom intervjua popisati 70 domaćinstava.
"Naša domaćinstva su u proseku tročlana, što znači da će jedan popisivač ispitati oko 210 lica. Dužnost građana je da ih prime u domaćinstvo i tačno odgovore na pitanja. Popisivači su dužni da kada pozvone na naša vrata objasne svrhu svoje posete, značaj popisa i da građane obaveste o njihovom pravu, ali i obavezi o učešću u popisu", objasnila je za MONDO načelnica odeljenja za popis u Republičkom zavodu za statistiku Snežana Lakčević.
Istovremeno, od opštinskog instruktora Marije Živković Nikolić saznajemo da je obaveza popisivača da budu predusretljivi i strpljivi, jer uspeh popisa u velikoj meri zavisi od njih samih i njihove spremnosti da građanima detaljno objasne pojedina pitanja.
Ovogodišnji popis doneće mnoge novine u odnosu na onaj iz 2002. godine. Najkrupnije izmene odnose se na uvođenje pitanja o invaliditetu, kao i na pitanja o međunarodnim migracijama - za lica koja su bilo kada živela u inostranstvu prikupiće se i podaci o glavnom razlogu njihovog povratka u Srbiju.
"Uvodimo i pitanje o vanbračnim zajednicama, jer češće nego što mislimo se u našoj zemlji dešava da muž i žena žive nevenčano. Interesantno je da je takav status uobičajen na jugu zemlje, gde od Kosmaja do Kruševca beležimo dosta starijih nevenčanih parova", navela je Snežana Lakčević.
Prema njenim rečima, na osnovu novog pitanja o kompjuterskoj pismenosti naše potomstvo će saznati koliko je osoba u Srbiji 2011. znalo da radi na Internetu.
"Sada ćemo po prvi put imati i podatke o tome koliko je beskućnika, ljudi koji nemaju ni privremenu adresu stanovanja. Saznaćemo gde se nalaze, koje su starosti…", kaže načelnica odeljenja za popis stanovništva i dodaje da će u tome pomoći Republički i Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.Još jedna od novina je i praćenje aktivnosti stanovništva, takozvane dnevne migracije stanovništva, uz pomoć novih metoda.
"Pitanje o putovanju na posao ili u školu, može dati nova rešenja pre svega za velike gradove. Saznaćemo iz koje to tačke Beograda ka kojoj ljudi idu automobilom, gradskim prevozom, biciklom ili pešice. To će pomoći ne samo demografima i statističarima, već i urbanistima, planerima, predstavnicima državnih i naučnih institucija da donose takve strategije, odluke, politike koje će svima poboljšati kvalitet života", navela je Snežana Lakčević.
Ona je naglasila da bi građani trebalo da budu svesni da je popis najveća statistička akcija koja će dati sliku našeg društva, naše zemlje i da je bitno da svi budu sigurni da će odgovori koje daju - ostati tajna.
"Mi imamo dežurstva od 24 sata tako da ako nam bilo ko javi da je uočio neke nepravilnosti možemo reagovati odmah", dodala je Lakčevićeva.
Inače, novčana kazna za slučaj da građanin odbije da da propisane podatke, kao i za davanje netačnih i nepotpunih odgovora je od 20.000 do 50.000 dinara, koliko je i kazna za nepropisno obavljanje popisa.
Popisivači će "na terenu", kako je zakon i predvideo, prikupljati i podatke o prihodima građana, njihovom poslu, zvanju, pa i o domaćinstvu - od adrese i sprata, preko površine i broja soba u stanu, do godina njegove izgradnje i vrste energije koja se koristi za grejanje, ali se neće "baviti" seksualnom orjentacijom građana.
"Građani, ipak, ne treba da strepe da će im popisivači "zavirivati" u spavaće sobe i zadirati u privatnost", dodala je Lakčevićeva.
Pitanja na koja ne morate da odgovorite
Načelnica odeljenja za popis je podsetila da građani neće morati da odgovore na četiri pitanja - o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti, maternjem jeziku i invaliditetu.Popisivač je, ukoliko naiđe na stan ili kuću u kojoj kada pozvoni nema nikoga, dužan da nekoliko puta dolazi i da pokušava da nađe nekog člana domaćinstva koji mu može dati potrebne podatke.
"Popisivač će ostaviti formular sa upisanim vremenom kada će opet doći. Ako licu ne odgovara termin na formularu može upisati vreme koje mu odgovara da primi popisivača. U slučaju da je neko lice sprečeno da da podatke u svom stanu, može doći u opštinsku popisnu komisiju, nakon popisa, od 16 do 18. oktobra", precizirala je Marija Živković Nikolić.
Prilikom popisivanja ne moraju da budu prisutni svi članovi domaćinstva, a građanin može da pokaže ličnu kartu i svoj matični broj, ali i ne mora, jer je dovoljno i da izdiktira lične brojeve ostalih članova domaćinstva.
Lakčevićeva kaže da se popisivanje lica obavlja na adresi na kojoj lice uobičajeno živi sa članovima svog domaćinstva ili samostalno u slučaju samačkih domaćinstava, bez obzira na to da li na toj adresi lice ima prijavljeno prebivalište ili ne.
"Da biste bili domaćinstvo morate da trošite sredstva za život. Ako ste rođeni u Čačku, a živite u Beogradu samostalno u iznajmjenom ili svom stanu znači da imate sredstva za život i da ste domaćinstvo u Beogradu. Ali, imate i situaciju kada mama, tata i dete žive u Čačku, a dete se školuje u Beogradu. E, onda se dete kao izdržavano lice tretira kao lice koje je privremeno prisutno u Beogradu i njega bi trebalo dva puta da popišemo", rekla je ona i podsetila da su to parametri već poznati iz prethodnog popisa.
Takođe, podatke za sve građane koji žive u inostranstvu mogu dati članovi porodice koji su ostali da žive u Srbiji.Prvi put za ovogodišnji popis pripremljena je i zbirka popisnih obrazaca na jezicima nacionalnih manjina (uključujući i englesku verziju). Svaki popisivač ima obavezu da nosi tu višejezičnu zbirku za slučaj da neko od građana želi da pročita pitanja na maternjem jeziku.
Lakčević je navela i da će popis Srbiju koštati nešto manje od 2,7 milijardi dinara, a trošak od oko 330 do 350 dinara po stanovniku Srbiju svrstava među zemlje sa najjeftinije obavljenim popisom.Od tog iznosa zarada svakog popisivača iznosi oko 80 dinara po ispitaniku, dok ostatak odlazi na troškove štampe materijala (odštampano je oko 300 tona materijala) i distribucije.
Međutim, to se ne odnosi i na popisivače koji popisuju stanovništvo u najudaljenijim selima. Republički zavod za statistiku odlučio je, nakon što su popisivači iz Kuršumlije najavili da će zbog male naknade odustati od učešća u popisu, da oni dobiju fiksnu naknadu od po 10.000 dinara, bez obzira na broj popisanih domaćinstava., Takođe, prvobitno određeni iznos od 14 dinara po jednim pređenom kilometru, povećan je na 20 dinara, a povećan je i broj dnevnica.
Ovogodišnji tradicionalni popis, započet davne 1834, će pokazati demografsku sliku Srbije, koja je nakon prošlog popisa, 2002. godine, pokazala da je Srbija sa prosečnom starošću od skoro 41 godinu među deset najstarijih zemalja u svetskim razmerama.
U njegovoj realizaciji učestvuje 40.000 popisivača i 5.000 instruktora, a angažovano je i 550 dodatnih popisivača romske nacionalnosti za popis u romskim naseljima.
Na popis će se, međutim, odraziti najavljeni bojkot od strane Albanca iz takozvane preševske doline i bojkot u Sandžaku. Iako je šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer juče poručio da nema objektivnih razloga da građani ne učestvuju na popisu, Albanci na jugu zemlje ne odustaju.
Preliminarne rezultate popisa imaćemo već 15. novembra, kada ćemo znati koliko nas je u Srbiji, u svakom od 6.155 naselja.
Konačni rezultati i mnoštvo drugih podataka počeće da se objavljuju od 15. septembra naredne godine, dok konačna obrada podataka mora biti završena do decembra 2013. godine.
Naredni popis stanovništva predviđen je za 2021. godinu.
(T. Zorić/MONDO)
