Policijski podaci pokazuju da u našoj zemlji deluje 30 ekstremističkih organizacija, pokreta i radikalnih krila navijačkih grupa, a sve oni broje oko 5.000 članova.
U Srbiji je, kako pokazuju operativni podaci policije, aktivno oko 30 ekstremističkih organizacija i navijačkih grupa, koje šire versku i nacionalnu mržnju, nasilje i strah. Članovi su uglavnom mladi ljudi, starosti od 17 do 30 godina, ali među ideolozima ima i znatno starijih, čak i pedesetogodišnjaka.
Većina grupa, njih oko 20, deluje na lokalnom nivou i broji do sto članova. Ostalih desetak su one koje se najčešće pominju u javnosti – “Nacionalni stroj" ,„Krv i čast", pokret “1389", “Obraz", “Dveri", “Naši"... Zajedno, sve one imaju oko 5.000 članova, potvrđeno je nezvanično u policiji "Pressu."
Stručnjak za bezbednost Zoran Dragišić ocenjuje da broj ekstremističkih grupa u Srbiji raste i da one unazad tri godine neprestano jačaju.
Nisu one objektivno toliko jake koliko je država nekompetentna da se izbori sa njima. Upravo zbog snage tih organizacija, Parada ponosa je i odložena“, kaže Dragišić.
Sa njim se slaže i Pavle Heđeši, predsednik Udruženja policije “Solidarnost":
“Da parada nije zabranjena, ne možete da zamislite šta bi se dogodilo u Beogradu, s obzirom na to kakva je politička situacija ne samo kod nas već i u svetu. Ako uzmemo u obzir situaciju na Kosovu, u Novom Pazaru, kao i međunacionalne sukobe u Vojvodini, jasno je da bi ekstremisti delovali mnogo jače i u većem broju nego prošle godine. Ne bi trebalo da se bavimo pitanjem zašto je parada otkazana, već zbog čega je toliko nasilja u društvu i kako se ono može smanjiti.“
Analitičari procenjuju da je ekstremizam ove vrste u Srbiji počeo da se razvija 2000. godine, a prvi zvaničan spisak ekstremista i neonacista policija je napravila 2005. Grupe bi mogle da se svrstaju u nacionalističke, nacističke, klerofašističke i navijačke.
“Svaka grupa ima mnogo više simpatizera nego članova“, rekao je za „Press“ jedan od dobro upućenih sagovornika.
Psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da je ovogodišnja parada trebalo da bude svojevrsni nastavak prošlogodišnje utakmice u kojoj je policija povela.
“To je sad preraslo u nepomirljiv sukob i to ne između gej populacije i nasilnih protivnika parade već između nasilnih protivnika i policije. Verujem da je ovo sada trebalo da bude drugo poluvreme utakmice, za šta su se navijači i nasilnici spremali, i meni je lično uverljivo ono što je policija saopštila“, kaže Milivojević.
On ističe i da nam u ovom trenutku svakako nisu bile potrebne slike krvavih glava koje bi obišle svet.
“Simptomatično je da su upravo ambasadori zemalja koji su podržali nezavisnost Kosova podržali i paradu“, reako je za "Press" je Milivojević.
(MONDO)
Većina grupa, njih oko 20, deluje na lokalnom nivou i broji do sto članova. Ostalih desetak su one koje se najčešće pominju u javnosti – “Nacionalni stroj" ,„Krv i čast", pokret “1389", “Obraz", “Dveri", “Naši"... Zajedno, sve one imaju oko 5.000 članova, potvrđeno je nezvanično u policiji "Pressu."
Stručnjak za bezbednost Zoran Dragišić ocenjuje da broj ekstremističkih grupa u Srbiji raste i da one unazad tri godine neprestano jačaju.
Nisu one objektivno toliko jake koliko je država nekompetentna da se izbori sa njima. Upravo zbog snage tih organizacija, Parada ponosa je i odložena“, kaže Dragišić.
Sa njim se slaže i Pavle Heđeši, predsednik Udruženja policije “Solidarnost":
“Da parada nije zabranjena, ne možete da zamislite šta bi se dogodilo u Beogradu, s obzirom na to kakva je politička situacija ne samo kod nas već i u svetu. Ako uzmemo u obzir situaciju na Kosovu, u Novom Pazaru, kao i međunacionalne sukobe u Vojvodini, jasno je da bi ekstremisti delovali mnogo jače i u većem broju nego prošle godine. Ne bi trebalo da se bavimo pitanjem zašto je parada otkazana, već zbog čega je toliko nasilja u društvu i kako se ono može smanjiti.“
Analitičari procenjuju da je ekstremizam ove vrste u Srbiji počeo da se razvija 2000. godine, a prvi zvaničan spisak ekstremista i neonacista policija je napravila 2005. Grupe bi mogle da se svrstaju u nacionalističke, nacističke, klerofašističke i navijačke.
“Svaka grupa ima mnogo više simpatizera nego članova“, rekao je za „Press“ jedan od dobro upućenih sagovornika.
Psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da je ovogodišnja parada trebalo da bude svojevrsni nastavak prošlogodišnje utakmice u kojoj je policija povela.
“To je sad preraslo u nepomirljiv sukob i to ne između gej populacije i nasilnih protivnika parade već između nasilnih protivnika i policije. Verujem da je ovo sada trebalo da bude drugo poluvreme utakmice, za šta su se navijači i nasilnici spremali, i meni je lično uverljivo ono što je policija saopštila“, kaže Milivojević.
On ističe i da nam u ovom trenutku svakako nisu bile potrebne slike krvavih glava koje bi obišle svet.
“Simptomatično je da su upravo ambasadori zemalja koji su podržali nezavisnost Kosova podržali i paradu“, reako je za "Press" je Milivojević.
(MONDO)
