Saša Milivojev, novinar i pisac rodom iz Aleksandrova, koji već duži niz godina živi i radi na Bliskom istoku, nestao je 25. februara baš u momentu nemira i sukoba u tom regionu. Njegova porodica pokušavala je bezuspešno da stupi u kontakt s njim, obraćali su se i ambasadama, Ministarstvu spoljnih poslova, ali odgovora nije bilo.
Sašu su nakon 23 dana zatvora pustili na slobodu. Tamo je bio izolovan, uhapšen i mučen u zatvoru.
"Ja sam građanin Emirata, tamo sam već 10 godina i posedujem zlatnu vizu ministarstva kulture kao značajan autor. Putovao sam po regionu, bio sam u Kataru, u Bahreinu, Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama Bliskog istoka, odlazio sam u Iran i ranije, radim online i stvarno volim da putujem ali volim i iranski narod, zaista su slični nama", rekao je Milivojev za Kurir televiziju.
Kako kaže, dugo vremena je boravio u Širazu i tamo su ga povodom produžetka vize zvali na intervjue.
"Zatim su me pozvali iz SEPA službe, iz korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), prepoznao sam ih odmah, zvali su me u luksuzni hotel na ručak i rekli su da je njima čast da je autor poput mene u Iranu, da ne trebam da se plašim i da oni imaju želju da me ugoste. Spomenuli su isto i da je zaista retko da neko iz Evrope piše o Gazi i o stradanju i okupaciji Palestine", dodaje on.
"Pesma "Genocid u Gazi" mi je stvorila najviše problema"
Otkrio je i da mu je njegova pesma, koja je na persijskom, "Genocid u Gazi" stvorila najviše problema. Tvrdi da ne piše za novac i karijeru već ida bi pomogao nedužnim ljudima.
"Oni su objavili moju kolumnu o katastrofi u Gazi na naslovnoj strani Teheran Tajmza, u drugim novinama objavili su moju pesmu. To je bio povod da budem uhapšen. Optužili su me da ja zapravo radim za Iransku službu bezbednosti, dva čoveka su došla do mene kako bih pošao sa njima, proveo sam noć u policijskoj stanici na jednoj metalnoj klupi", objašnjava Milivojev.
On navodi da do tada nije imao lisice ali da je sledećeg dana došao čovek u Kandori, njihovoj tradicionalnoj odeći, i da su mu tada stavili lisice i povez preko očiju.
"Nisam video ništa i vozili su me u nepoznatom pravcu. Oduzeli su mi telefon i 23 dana sam proveo u samici. Imam prijatelje širom sveta, jedan doktor iz Kaira je od prvog dana znao da sam ja uhapšen, ne znam kako je znao.
"Razmišljao sam o s*moubistvu"
Istakao je da će mu biti potrebno mnogo vremena da se oporavi od torture koju je pretrpeo.
"Sa tobom možemo da radimo šta hoćemo i da te ubijemo ako hoćemo", 3 dana su me maltretirali i ispitivali, narednih 20 dana su me ignorisali u samnici. Ja sam želeo da im objasnim da sam ja samo pesnik i da ne radim ni za koga", dodaje.
Milivojev kaže da su ga terali da "prizna za koga radi" i da li je došao da posmatra ratne brodove.
"Ja nisam verovao da ću biti spasen. Mislio sam da nikada neću izaći i razmišljao sam i o s*moubistvu. U kupatilu je bilo malo ogledalce i padalo mi je na pamet da ga razbijem i da sebi presečem vene. Pretili su mi da ću tu biti 10 godina, i 2 dana u samici je strašno a kamoli 23 dana. Taj zatvor se nalazi pod zemljom i siguran sam da je ilegalan", kaže Milivojev.
(Kurir/Mondo)
