Za četiri dana u Srbiji je popisano tri miliona građana, što je veoma dobar rezultat budući da se prva dva dana popisivači uglavnom uhodavaju u poslu i nisu u stanju da popišu mnogo ljudi.
Šefica odseka za sprovođenje popisa u Republičkom zavodu za statistiku Ljiljana Đorđević kazala je Tanjugu da je za početak popisa to dobar rezultat.
Kada je u pitanju broj popisanih domaćinstava, ona je rekla da se još uvek ne zna tačan broj popunjanih obrazaca, ali da su popisivači na terenu uočili da postoji dosta praznih stanova.
Đorđevićeva je dodala da je bilo predviđeno da popisivači budu angažovani u mestima u kojima žive, a da su za sve one koji rade van mesta stanovanja predviđena terenska vozila ukoliko je neophodno, kao i naknade za benzin ili autobusku kartu ukoliko moraju da putuju.
Na pitanje da li je tokom izjašnjavanja građana o nacionalnoj i verskoj pripadnosti bilo specifičnih i neobičnih odgovora, ona je odgovorila da predstavnici Zavoda još uvek nisu imali uvid u sav popunjeni materjal i da je on sada kod popisivača i instruktora.
Ona je, međutim, kazala da su tokom prethodnih godina na popisima zabeleženi veoma neobični odgovora na pitanja o veroispovesti i nacionalnosti na koja, inače, građani nisu u obavezi da odgovore.
Tako su se, na primer, u popisu 1991. godine građani često izjašnjavali kao Kinezi, dok je u popisu 2002. godine bilo manje takvih odgovora.
Ona je podsetila da je bilo i slučajeva da su se, kao i tokom nedavno sprovedenog popisa u Crnoj Gori, u pogedu veroispovesti građani izjašnjavali kao "džedaji".
Đorđevićeva je kazala da su popisivači dužni da upišu tačne i verodostojne odgovore građana, koliko god oni bili iznenađujući ili nerazumni, pa makar se neko izjasnio kao "vanzemaljac ili marsovac".
Više od 40.000 hiljada popisivača uspešno i bez većih problema obavlja posao popisa, rekla je Đorđevićeva.Kada je u pitanju broj popisanih domaćinstava, ona je rekla da se još uvek ne zna tačan broj popunjanih obrazaca, ali da su popisivači na terenu uočili da postoji dosta praznih stanova.
Đorđevićeva je dodala da je bilo predviđeno da popisivači budu angažovani u mestima u kojima žive, a da su za sve one koji rade van mesta stanovanja predviđena terenska vozila ukoliko je neophodno, kao i naknade za benzin ili autobusku kartu ukoliko moraju da putuju.
Na pitanje da li je tokom izjašnjavanja građana o nacionalnoj i verskoj pripadnosti bilo specifičnih i neobičnih odgovora, ona je odgovorila da predstavnici Zavoda još uvek nisu imali uvid u sav popunjeni materjal i da je on sada kod popisivača i instruktora.
Ona je, međutim, kazala da su tokom prethodnih godina na popisima zabeleženi veoma neobični odgovora na pitanja o veroispovesti i nacionalnosti na koja, inače, građani nisu u obavezi da odgovore.
Tako su se, na primer, u popisu 1991. godine građani često izjašnjavali kao Kinezi, dok je u popisu 2002. godine bilo manje takvih odgovora.
Ona je podsetila da je bilo i slučajeva da su se, kao i tokom nedavno sprovedenog popisa u Crnoj Gori, u pogedu veroispovesti građani izjašnjavali kao "džedaji".
Đorđevićeva je kazala da su popisivači dužni da upišu tačne i verodostojne odgovore građana, koliko god oni bili iznenađujući ili nerazumni, pa makar se neko izjasnio kao "vanzemaljac ili marsovac".
Ona tvrdi da su "građani uglavnom više nego ljubazni".
Jedan od problema, kako je rekla, predstavlja im to što, budući da vode računa da građane ne uznemiravaju u vreme ručka, na neka vrata moraju da se vraćaju po nekoliko puta jer domaćini nisu kod kuće.
Đorđevićeva je kazala da nema informacije o tome da popisivači u Kuršumliji pešače i po 50 kilometara od jedne do druge kuće ili zaseoka, ali je dodala da će to proveriti.
Prema njenim rečima, ima različitih situacija koje prilično zbunjuju, a kao primer je navela gospođu sa Vračara koja se žalila Komisiji da je popisivač odbio da u popisni listić unese njenu nacionalnost i veroispovest.
Proverom, dodala je Đorđevićeva, utvrđeno je, međutim, da popisivač nije ni bio u stanu te gospođe.
Ona je rekla da nema ni informaciju da su popisivače jurili psi ili da su se oni gubili po šumama u pojedinim delovima Srbije, kako su preneli neki mediji.
U većini slučajeva popisivači, ipak, imaju "problem" što ih domaćini nude da doručkuju ili ručaju, da popiju kafu, pa i rakiju.
Dešava se i da popisivač više sazna o stanarima i problemima sa kojima se oni suočavaju nego što to može neko ko u toj zgradi stanuje.
Jedan popisivač na Voždovcu, student prava, ispričao je novinaru Tanjuga, koga je takođe popisivao, da su mu stanari koji su međusobno u sudskom sporu pokazivali tužbe, sudska rešenja očekujući i njegovo mišljenje.
Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji počeo je 1. oktobra i traje do 15. oktobra.
Biće sadržajniji od prethodnih jer upitnici predviđaju neka pitanja koja nisu postavljana na prethodnim popisima, a odnose se na kompjutersku pismenost, bračni status, migracije, poteškoće prilikom obavljanja poslova kod kuće, na radnom mestu...
Pitanje o veroispovesti spada u set pitanja na koje građani tokom popisa nisu u obavezi da odgovore, a popis stanovništva 2002. godine pokazao je da se smanjio broj onih koji su se izjasnili da nisu vernici u odnosu na popise prethodnih godina.
Za razliku od 1953. godine u kojoj je učešće ateista iznosilo 13,4 odsto, u 2002. godini tako se izjasnilo 0,5 odsto stanovnika Srbije.
Prema rezultatima popisa 2002, skoro 6,4 miliona stanovnika Srbije reklo je da pripada pravoslavnoj veroispovesti, što je 85 odsto ukupnog stanovništva Srbije.
Na drugom mestu po brojnosti našli su se pripadnici katoličke veroispovesti sa učešćem od 5,5 odsto (gotovo 411.000), zatim slede pripadnici islamske veroispovesti sa učešćem od 3,2 odsto(skoro 240.000).
Inače, pitanje o veroispovesti prvi put je uključeno u popis 1866. godine kada je bilo 99 odsto pravoslavaca, 0,54 odsto pripadnika muhamedanske veroispovesti i 0,26 odsto pripadnika drugih veroispovesti, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
U popisima stanovništva između dva svetska rata (1921. i 1931. godine), dobijeni odgovori o veroispovesti odnosili su se na formalnu pripadnost određenoj veroispovesti, a ne, kao što će to biti slučaj u popisima nakon Drugog svetskog rata, na subjektivan stav o pripadanju nekoj religiji.
Tako je pravoslavaca bilo 70,76 odsto, katolika 16 odsto, protestanata 3,31 odsto, islamske veroispovesti 8,86 odsto, a pripadnici ostalih veroispovesti činili su 0,35 odsto stanovništva.
Pitanje o veroispovesti bilo je uključeno u tri popisa nakon Drugog svetskog rata: 1953, 1991. i 2002. godine.
U posleratnim popisima naglašen je subjektivni karakter pitanja, što znači da pri davanju odgovora na ovo pitanje nije bilo važno da li je lice upisano u knjigu pripadnika neke veroispovesti, već da li sebe smatra pripadnikom neke veroispovesti ili ne.
I pitanja o nacionalnosti spadaju u set pitanja na koja građani nisu obavezni da daju odgovore.
Prema rezultatima Popisa 1866. godine 87 odsto stanovništva Kneževine Srbije činili su Srbi, 10,5 odsto Rumuni, 2,1 odsto Cigani, a 0,5 odsto građana činile su druge narodnosti.
Za period između dva svetska rata ne raspolaže se podacima o nacionalnoj pripadnosti jer u popisu 1921. godine to pitanje nije ni bilo postavljeno.
U Popisu 1931. godine bilo je predviđeno da se pripadnici svih jugoslovenskih narodnosti popišu kao jedna narodnost pod nazivom "Jugosloven/ka".
Shodno važećim ustavnim odredbama, u svim popisima posle Drugog svetskog rata podaci o nacionalnoj pripadnosti rezultat su slobodnog izjašnjavanja stanovnika.
Primetno je da opada kako apsolutni broj, tako i relativno učešće pripadnika etničkih zajednica koje su odavno ušle u fazu izrazite demografske starosti, i to, pre svega, zbog dugogodišnjeg negativnog prirodnog priraštaja (Mađari, Slovaci, Hrvati, Bugari, Vlasi, Rumuni, Rusini, Nemci).
Za razliku od njih, broj pripadnika pojedinih etničkih grupa sa izrazito mladom starosnom strukturom (Romi, Albanci, Muslimani) beleže stalni rast.
Teritorija Srbije može se smatrati multietničkim područjem, a to naročito važi za Vojvodinu, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Dok se u Vojvodini, pored Srba, sreću i Mađari, Hrvati, Slovaci, Rumuni, u centralnoj Srbiji su najzastupljenije etničke zajednice Srba, Bošnjaka, Albanaca i Vlaha.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine, Srbi su najbrojnija etnička zajednica sa učešćem od 82,86 odsto u ukupnom stanovništvu Srbije.
(Tanjug)
