Projekat „Zasadi drvo“, koji je od 2019. godine izrastao u jedan od najvažnijih ekoloških pokreta u Srbiji, i u svom sedmom ciklusu beleži snažne rezultate. Premašena je brojka od 1.200.000 posađenih sadnica, dok projekat nastavlja da okuplja kompanije, institucije, stručnjake i građane oko zajedničkog cilja – stvaranja zelenijeg i zdravijeg okruženja.
Kroz godine, projekat je menjao pejzaž Srbije i istovremeno razvijao svest o značaju očuvanja prirode – od prvih akcija sadnje do sistemskog pristupa koji obuhvata edukaciju, dugoročno planiranje i aktivno uključivanje zajednice. Upravo spoj zajedništva i stručnog pristupa gradi projekat kao platformu koja ostavlja trajan trag, kako u prirodi, tako i u društvu.
O tome kako je projekat rastao, šta danas predstavlja i u kom pravcu se dalje razvija, razgovaramo sa Anom Aleksić, članicom borda WMG i predsednicom Upravnog odbora WMG fondacije, Borisom Ivanovićem, master inženjerom šumarstva iz PD “Srbijašume d.o.o.”, i Rolandom Kokaijem, master ekonomistom i direktorom JP “Vojvodinašume” - Petrovaradin.
Ana Aleksić, članica borda WMG i predsednica Upravnog odbora WMG fondacije
U javnosti se često govori o broju posađenih sadnica, ali iza svakog velikog projekta stoje i godine organizacije, odluka i partnerstava. Kad biste morali da izdvojite jednu ključnu odluku koja je najviše uticala na razvoj projekta „Zasadi drvo“, koja bi to bila?
Kad smo pokretali projekat „Zasadi drvo“, jedna od najvažnijih odluka bila je da od samog početka uključimo struku, institucije i partnere i da projekat gradimo na saradnji. Pošumljavanje je kompleksan proces koji zahteva znanje, planiranje i dugoročan pristup, zbog čega nam je bilo važno da svaka sadnja bude realizovana u skladu sa stručnim preporukama. Upravo ta odluka da projekat razvijamo kao platformu koja povezuje kompanije, institucije, stručnjake i građane omogućila je da „Zasadi drvo“ iz godine u godinu raste i dobija sve širu podršku.
Veliki društveni projekti često počnu s mnogo entuzijazma, ali mnogo je teže održati kontinuitet kroz više godina. Šta je omogućilo da „Zasadi drvo“ traje, raste i svake sezone dobija novu energiju, ali i kakvu ulogu u tome ima kompanija poput WMG-a kao inicijator projekta?
Kontinuitet je rezultat jasno postavljene strategije i dugoročne posvećenosti svih koji su deo projekta. Od samog početka bilo nam je važno da svaka sezona donese nove aktivnosti i partnerstva, ali da istovremeno ostanemo dosledni osnovnoj ideji – da sadnja drveća predstavlja konkretan i merljiv doprinos očuvanju životne sredine. Tokom godina smo razvili snažnu mrežu saradnika, institucija, volontera i kompanija koje dele iste vrednosti i razumeju značaj dugoročnih inicijativa.
Kao kompanija, u WMG-u svoju ulogu vidimo kroz strateško pokretanje i razvoj inicijativa koje imaju širi društveni uticaj. Kroz naše resurse, medijske i komunikacione kapacitete, kao i partnerski pristup, omogućavamo da ovakvi projekti rastu, skaliraju se i dugoročno ostaju relevantni. Kao članica UN Global Compacta, dodatno smo posvećeni principima održivog razvoja i odgovornog poslovanja, zbog čega projekte poput „Zasadi drvo“ posmatramo kao integralni deo naše ESG strategije. Upravo ta kombinacija jasne vizije, sistemskog pristupa i snažnih partnerstava omogućava da projekat iz godine u godinu dobija novu energiju i kontinuirano se razvija.
Nakon dostignutih više od 1.200.000 sadnica, šta smatrate najvećom vrednošću projekta – nešto što možda nije vidljivo kroz brojke?
Najveća vrednost projekta je u njegovom dugoročnom uticaju i zajedništvu koje je izgradio. Više od 1.200.000 posađenih sadnica predstavlja rezultat kontinuiranog rada i saradnje s partnerima, institucijama, stručnjacima, volonterima i građanima koji su tokom godina postali deo ove inicijative.
„Zasadi drvo“ danas predstavlja platformu koja povezuje različite aktere oko zajedničkog cilja i podstiče odgovorniji odnos prema prirodi. Kroz ovaj projekat razvija se svest da društvena odgovornost treba da ostavi konkretan i trajan trag – kako u prirodi, kroz nove zelene površine, tako i u zajednici, kroz promenu načina razmišljanja i aktivnije učešće u očuvanju životne sredine.
Boris Ivanović, master inženjer šumarstva, PD “Srbijašume d.o.o.”
Projekat „Zasadi drvo“ od početka se realizuje uz podršku struke. Koliko je važno da ovakve inicijative budu zasnovane na planskom i dugoročnom pristupu pošumljavanju?
Šumarstvo kao struka i inženjeri šumarstva kao obučeni stručnjaci su tu da bi, shvatajući, poznajući i prepoznajući prirodne pojave u kompleksnim ekosistemima kao što su šume, na najbolji mogući način, poštujući uspostavljene norme prirodi bliskog - održivog gazdovanja šumama, u današnje vreme često nazivanog i klimatski otpornim gazdovanjem šumama, pravovremeno predviđali, kratkoročno i dugoročno planirali i realizovali aktivnosti u sklopu osnovnih šumarskih delatnosti, koje za cilj imaju sprovođenje propisanih mera gazdovanja kako bi se na najbolji način podržali prirodni procesi u šumama i time ispunile neke od mnogobrojnih funkcija šuma, kako privrednih, tako i opštekorisnih. Na taj način trajno i kontinuirano se postiže zaštita i očuvanje, kao i unapređenje stanja šuma, a samim tim i životne sredine. Potrebno je da svaka eksterna inicijativa koja ima za cilj da na neki od načina utiče na prirodne procese kako bi bila efikasna i uspešna bude koordinisana i uklopljena sa već postojećim stručnim planskim okvirima, posebno kad se radi o pošumljavanju ili veštačkom obnavljanju šuma.
Koliki je značaj aktivnosti poput sakupljanja semena i proizvodnje sadnog materijala za održivost ovakvih projekata u budućnosti?
Kontinuiran i neprekidan rad na kandidovanju, registraciji i uspostavljanju novih izvora semena in situ ili ex situ, visokog genetskog kvaliteta i poznatog porekla, te pravovremena i efikasna organizacija u proizvodnji - obezbeđivanju - sakupljanju dovoljne količine semena što većeg broja šumskih vrsta drveća garantuje stabilnu, snažnu i kontinuiranu podršku da će svi planirani radovi na gajenju šuma i povećanju šumovitosti biti realizovani u planiranoj dinamici, a genetsko nasleđe najznačajnijih, posebno autohtonih vrsta šumskog drveća samim tim biti trajno sačuvano i za buduće generacije. Intenzivna, tehničko-tehnološki napredna, stručno koordinisana masovna proizvodnja šumskog sadnog materijala visokog genetskog kvaliteta različitih vrsta drveća, uz primenu različitih metoda proizvodnje u cilju dobijanja i klimatski rezilijentnih sadnica, garantuje bržu i efikasniju prilagodljivost šumarskog sektora izazovima koje donose klimatske promene, a sve u funkciji trajno održivog, prirodi bliskog gazdovanja šumama, s ciljem očuvanja i povećanja šumovitosti.
Roland Kokai, master ekonomista i direktor JP “Vojvodinašume” - Petrovaradin
Vojvodina je jedan od najmanje pošumljenih regiona u zemlji. Koliko su ovakve inicijative važne upravo za taj deo Srbije?
Volonterske akcije sadnje u Vojvodini nisu samo ekološki projekti, već i društveni pokretači koji stvaraju održive zajednice. Njihov značaj je višeslojan – od poboljšanja kvaliteta života do jačanja ekološke svesti i solidarnosti među građanima. Projektom je apostrofiran značaj zajedničkog rada koji okuplja građane različitih starosnih kategorija i profesionalne orijentacije, školarce, udruženja i kompanije, kao i činjenica da učešće u ovakvim inicijativama podstiče odgovornost prema prirodi. Volonteri stiču nova saznanja, praktične veštine i kontakte, što takođe doprinosi njihovom ličnom razvoju.
Na terenu, šta jedna nova sadnica zapravo znači za lokalnu zajednicu i životnu sredinu?
Svaka nova sadnica je investicija u zdravlje zajednice i budućnost životne sredine. Ona nije samo još jedno drvo, već deo šire mreže koja povezuje ljude, poboljšava kvalitet života i doprinosi globalnoj borbi protiv klimatskih promena. Lepota drveća je često inspiracija umetnicima. Boravak u zelenim oazama relaksira i oplemenjuje, a priznaćete, čovek današnjice ovakve benefite teško da može naći na drugom mestu a da pritom ne mora da izdvaja novac.
