Rezultati istraživanja Centra za mir i demokratiju pokazuju da je tužilaštvo odbacilo čak 51 odsto krivičnih prijava za navodne povrede ljudskih prava koje su podnete u periodu od 2006. do 2010. godine
To je izjavio jedan od autora istraživanja i docent Fakulteta političkih nauka Dejan Milenković.
Predstavljajući rezultate istraživanja "Rad i efikasnost javnog tužilaštva u vezi sa krivičnim prijavama koje se odnose na povrede ljudskih prava", on je istakao da se kao razlog za odbacivanje u 67 odsto slučajeva navodi da je reč o krivičnom delu koje se ne goni po službenoj dužnosti.
Prema rečima Milenkovića u 22 odsto slučaja razlog za odbacivanje krivične prijave bio je nepostojanje osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo, u sedam odsto jer nije reč o krivičnom delu, a u četiri odsto razlog je bila zastarelost.
Milenković je rekao da je tužilaštvo samo u osam odsto slučajeva podnelo zahtev za sprovođenje istrage.
On je precizirao da se čak 28 odsto prijava od ukupnog broja krivičnih dela odnosi na krivično delo zlostavljanje i mučenje, 18 odsto na izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje i netrepeljivosti, dok krivična dela:povreda ravnopravnosti, iznuđivanje iskaza i ugrožavanja sigurnosti čine 15 odsto.
Milenković je naveo da prijave pored fizičkih lica, advokata, podnose i nevladine organizacije (NVO) i da je istraživanje pokazalo da je najveći broj krivičnih prijava za navodne povrede ljudskih prava(45 odsto), podnet protiv drugih fizičkih lica.
Međutim, ono što zabrinjava, jeste podatak da je 28 odsto krivičnih prijava podneto protiv službenih lica-policajaca, čuvara, stražara, istakao je Milenković i dodao da je protiv zaposlenih u državnim organima podneto 11 odsto prijava.
Krivične prijave najčešće podnose Gej strejt alijansa (GSA) i Odbor za ljudska prava Leskovac.
"Od ukupno 40 podnetih prijava, 18 je podneo Odbor, šest GSA, dok su druge nevladine organizacije podnele ukupno 16 krivičnih prijava", precizirao je Milenković i dodao da ovaj podatak ne mora biti u potpunosti verodostojan i da zavisi od toga da li su NVO zaista i odvojile vreme za popunjavanje i slanje upitnika.
Milenković je rekao da podaci objavljeni u istraživanju ipak ne prikazuju stvarno stanje, jer prijave koje su podnete 2004. i 2005. godine, nisu uzete u obzir, jer su posle stupanja na snagu novog Krivičnog zakonika Srbije u januaru 2006. prestali da važe raniji krivični zakonici.
Takođe, naveo je on, podaci u istraživanju ne pokazuju stvarno stanje jer veliki broj NVO, advokata i pojedinaca nisu odgovorili na upitnik koji je Centar poslao.
(Fonet)
Predstavljajući rezultate istraživanja "Rad i efikasnost javnog tužilaštva u vezi sa krivičnim prijavama koje se odnose na povrede ljudskih prava", on je istakao da se kao razlog za odbacivanje u 67 odsto slučajeva navodi da je reč o krivičnom delu koje se ne goni po službenoj dužnosti.
Prema rečima Milenkovića u 22 odsto slučaja razlog za odbacivanje krivične prijave bio je nepostojanje osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo, u sedam odsto jer nije reč o krivičnom delu, a u četiri odsto razlog je bila zastarelost.
Milenković je rekao da je tužilaštvo samo u osam odsto slučajeva podnelo zahtev za sprovođenje istrage.
On je precizirao da se čak 28 odsto prijava od ukupnog broja krivičnih dela odnosi na krivično delo zlostavljanje i mučenje, 18 odsto na izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje i netrepeljivosti, dok krivična dela:povreda ravnopravnosti, iznuđivanje iskaza i ugrožavanja sigurnosti čine 15 odsto.
Milenković je naveo da prijave pored fizičkih lica, advokata, podnose i nevladine organizacije (NVO) i da je istraživanje pokazalo da je najveći broj krivičnih prijava za navodne povrede ljudskih prava(45 odsto), podnet protiv drugih fizičkih lica.
Međutim, ono što zabrinjava, jeste podatak da je 28 odsto krivičnih prijava podneto protiv službenih lica-policajaca, čuvara, stražara, istakao je Milenković i dodao da je protiv zaposlenih u državnim organima podneto 11 odsto prijava.
Krivične prijave najčešće podnose Gej strejt alijansa (GSA) i Odbor za ljudska prava Leskovac.
"Od ukupno 40 podnetih prijava, 18 je podneo Odbor, šest GSA, dok su druge nevladine organizacije podnele ukupno 16 krivičnih prijava", precizirao je Milenković i dodao da ovaj podatak ne mora biti u potpunosti verodostojan i da zavisi od toga da li su NVO zaista i odvojile vreme za popunjavanje i slanje upitnika.
Milenković je rekao da podaci objavljeni u istraživanju ipak ne prikazuju stvarno stanje, jer prijave koje su podnete 2004. i 2005. godine, nisu uzete u obzir, jer su posle stupanja na snagu novog Krivičnog zakonika Srbije u januaru 2006. prestali da važe raniji krivični zakonici.
Takođe, naveo je on, podaci u istraživanju ne pokazuju stvarno stanje jer veliki broj NVO, advokata i pojedinaca nisu odgovorili na upitnik koji je Centar poslao.
(Fonet)
