Deca u Srbiji, u kojoj je danas dominantna potrošačka kultura, više ne maštaju da postanu pustolovi, istraživači svemira, sveta oko sebe, već sanjare da budu slavna i bogata.
Pre 25 godina deca su maštala da lete u kosmos i istražuju druge civilizacije, da putuju čitavim svetom i upoznaju druge kuture, a sada su to deca koja putuju da bi se kupala u lepim bazenima, boravila u skupim hotelima, bila slavna, uživala razna materijalna dobra.
Analiza Instituta za pedagoška istraživanja (IPI) pokazala je da su upravo to vrednosti o kojima danas mladi maštaju, rekla je Tanjugu direktorka IPI Jasmina Šefer i istakla da je kod đaka opao značaj vrednosti istraživanja i interesovanja za prirodne nauke.
Svi me poznaju, sreću me na ulici, traže autogram, pila bih kafu sa Anđelinom Džoli, imao bih puno para i živeo u luksuznoj kući - odgovori su dece koja su učestvovala u istraživanju IPI na temu "O čemu najčešće sanjarim".
Saradnici instituta su pre 25 godina uradili analizu o istom pitanju, i tada i danas deca se identifikuju sa ličnostima koje se bore za pravdu.
Danas su, međutim, heroji slavne i bogate ličnosti, a nekada su to bili istraživači, putnici koji otkrivaju svet, rekla je Šefer, dodajući da je pre četvrt veka u odgovorima bilo puno ideoloških odgovora koji su se vezivali za patriotizam u socijalističkom uređenju, čega danas nema.
Istraživač-saradnik IPI Jelena Pavlović smatra da je zaokret nastao zbog promovisanja potrošačke, materijalne kulture, u kojoj je kult slave veoma važan, navodeći da ogovornost dele mediji, škola, nastavnici i roditelji.
Dečja masta, kako kaže, ne nastaje u nekom socijalnom vakuumu, deo je opšte kulture, i dovoljno je samo da pogledmao medije u kojima je dominantna predstava o slavnim ličnostima, značaju materijalnog, kao aktuelnom kultrunom obrascu.
Školska deca nisu motivisana za prirodne nauke, udžbenici nisu zanimljivi, nastava prirodnih nauka ne podstiče dečju radoznalost.
Takođe, tu je i problem obrazovanja nastavnika koji predaju pririodne nauke, rekla je Pavlovićeva dodajući da se budući nastavnici na svojim fakultetima ne obrazuju za pedagoge nego za naučnike, te da ne mogu na lak i razumljiv način da prenesu deci interesovanje za prirodne nauke.
Direktorka Šefer istakla je da odrasli, nastavnici i roditelji neverbalno podstiču ovakve vrednosti, jer su i oni kao i deca deo šireg sistema u kojem vlada kult slave.
"To su trenodovi koji nisu samo ovde prisutni, to je novo vreme", rekla je Šefer i dodala da u Evropi sve više ima projekata koji treba da motivišu mlade ljude da upišu prirodne nauke.
Sada su, kako kaže, svi menadžeri i uskoro neće biti onih koji stvaraju proizvode oko čije prodaje će menadžeri da se angažuju.
I dok neka deca maštaju o skupim hotelima i da će postati menadžeri, druga žive u sve u većoj nemaštini.
(Tanjug)
Analiza Instituta za pedagoška istraživanja (IPI) pokazala je da su upravo to vrednosti o kojima danas mladi maštaju, rekla je Tanjugu direktorka IPI Jasmina Šefer i istakla da je kod đaka opao značaj vrednosti istraživanja i interesovanja za prirodne nauke.
Svi me poznaju, sreću me na ulici, traže autogram, pila bih kafu sa Anđelinom Džoli, imao bih puno para i živeo u luksuznoj kući - odgovori su dece koja su učestvovala u istraživanju IPI na temu "O čemu najčešće sanjarim".
Saradnici instituta su pre 25 godina uradili analizu o istom pitanju, i tada i danas deca se identifikuju sa ličnostima koje se bore za pravdu.
Danas su, međutim, heroji slavne i bogate ličnosti, a nekada su to bili istraživači, putnici koji otkrivaju svet, rekla je Šefer, dodajući da je pre četvrt veka u odgovorima bilo puno ideoloških odgovora koji su se vezivali za patriotizam u socijalističkom uređenju, čega danas nema.
Istraživač-saradnik IPI Jelena Pavlović smatra da je zaokret nastao zbog promovisanja potrošačke, materijalne kulture, u kojoj je kult slave veoma važan, navodeći da ogovornost dele mediji, škola, nastavnici i roditelji.
Dečja masta, kako kaže, ne nastaje u nekom socijalnom vakuumu, deo je opšte kulture, i dovoljno je samo da pogledmao medije u kojima je dominantna predstava o slavnim ličnostima, značaju materijalnog, kao aktuelnom kultrunom obrascu.
Školska deca nisu motivisana za prirodne nauke, udžbenici nisu zanimljivi, nastava prirodnih nauka ne podstiče dečju radoznalost.
Takođe, tu je i problem obrazovanja nastavnika koji predaju pririodne nauke, rekla je Pavlovićeva dodajući da se budući nastavnici na svojim fakultetima ne obrazuju za pedagoge nego za naučnike, te da ne mogu na lak i razumljiv način da prenesu deci interesovanje za prirodne nauke.
Direktorka Šefer istakla je da odrasli, nastavnici i roditelji neverbalno podstiču ovakve vrednosti, jer su i oni kao i deca deo šireg sistema u kojem vlada kult slave.
"To su trenodovi koji nisu samo ovde prisutni, to je novo vreme", rekla je Šefer i dodala da u Evropi sve više ima projekata koji treba da motivišu mlade ljude da upišu prirodne nauke.
Sada su, kako kaže, svi menadžeri i uskoro neće biti onih koji stvaraju proizvode oko čije prodaje će menadžeri da se angažuju.
I dok neka deca maštaju o skupim hotelima i da će postati menadžeri, druga žive u sve u većoj nemaštini.
(Tanjug)
