Marija Vićentić živi samo tridesetak kilometara od Beograda i od šest nacionalnih kanala pomoću krovne antene kad je lepo vreme može da gleda najviše četiri, piše "Blic".
"Osim RTS-a, "Pinka" i B92 ostali kanali su mi očajni, puni snega i negledljivi. Znate, ne mogu ja da provodim po nekoliko sati na krovu zgrade nameštajući antenu da bih gledala ove kanale. Ako su svi dobili nacionalnu frekvenciju, signal bi trebalo da bude podjednako", priča ona za "Blic".
Zakon kaže da su nacionalne televizije dužne da kvalitetnim signalom pokriju 60 odsto stanovništva. To u praksi znači da je minimum ispunjen i ako se repetitori postave u Beogradu i još nekoliko većih gradova.
Iako Republička radiodifuzna agencija planira digitalizaciju signala za 2012, kada će svi kanali biti podjednako vidljivi, mnogi stanovnici Srbije će do tada na malim ekranima gledati sneg umesto programa.
Problem sa lošim signalom nacionalnih kanala imaju mnogi. U Pirotu se, recimo, TV "Hepi" uopšte ne vidi. Stanovnici Babušnice, Dimitrovgrada i Bele Palanke, od šest kanala sa nacionalnom frekvencijom na raspolaganju imaju samo tri: RTS, "Pink“ i B92.
U Subotici imaju sve kanale, ali su oni potpuno negledljivi. Emisioni tehničari TV "Hepi” kažu da oni sa 35 repetitora pokrivaju područje koje je čak i veće od zakonskog minimuma. Pored “TV Hepi”, najlošiji signal na teritoriji Srbije ima TV "Avala“.
U Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije (Ratel) za “Blic” kažu da oni reaguju samo ako se neko žali, jer „dobijanje dozvole podrazumeva da su televizije u startu ispunile zakonski minimum od 60 odsto“. Goran Karadžić iz RRA kaže da gotovo ni u jednoj zemlji nije stvorena pokrivenost od sto odsto, te da to ne treba očekivati ni u Srbiji.
"Ratel određuje tehničke uslove koji su potrebni da bi se ispunili zakonski zahtevi, a to su pored ostalog i oni o pokrivanju određenog područja signalom. Tek kada od Ratela stigne potvrda da su tehnički zahtevi ispunjeni, RRA izdaje dozvolu za emitovanje programa - objašnjava Karadžić za "Blic".
(MONDO)
Zakon kaže da su nacionalne televizije dužne da kvalitetnim signalom pokriju 60 odsto stanovništva. To u praksi znači da je minimum ispunjen i ako se repetitori postave u Beogradu i još nekoliko većih gradova.
Iako Republička radiodifuzna agencija planira digitalizaciju signala za 2012, kada će svi kanali biti podjednako vidljivi, mnogi stanovnici Srbije će do tada na malim ekranima gledati sneg umesto programa.
Problem sa lošim signalom nacionalnih kanala imaju mnogi. U Pirotu se, recimo, TV "Hepi" uopšte ne vidi. Stanovnici Babušnice, Dimitrovgrada i Bele Palanke, od šest kanala sa nacionalnom frekvencijom na raspolaganju imaju samo tri: RTS, "Pink“ i B92.
U Subotici imaju sve kanale, ali su oni potpuno negledljivi. Emisioni tehničari TV "Hepi” kažu da oni sa 35 repetitora pokrivaju područje koje je čak i veće od zakonskog minimuma. Pored “TV Hepi”, najlošiji signal na teritoriji Srbije ima TV "Avala“.
U Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije (Ratel) za “Blic” kažu da oni reaguju samo ako se neko žali, jer „dobijanje dozvole podrazumeva da su televizije u startu ispunile zakonski minimum od 60 odsto“. Goran Karadžić iz RRA kaže da gotovo ni u jednoj zemlji nije stvorena pokrivenost od sto odsto, te da to ne treba očekivati ni u Srbiji.
"Ratel određuje tehničke uslove koji su potrebni da bi se ispunili zakonski zahtevi, a to su pored ostalog i oni o pokrivanju određenog područja signalom. Tek kada od Ratela stigne potvrda da su tehnički zahtevi ispunjeni, RRA izdaje dozvolu za emitovanje programa - objašnjava Karadžić za "Blic".
(MONDO)
