Preminula je u 44. godini posle višegodišnje borbe sa teškom bolešću. Na poslednjem ispraćaju, održanom po pravoslavnim običajima, okupili su se članovi porodice i brojni prijatelji kako bi odali počast ženi koju su pamtili po harizmi, snazi i vedrini.
Posebno emotivan bio je govor njenog supruga Džona Strugara, koji se prisetio njihovog upoznavanja i zajedničkog života. Istakao je da je Tamara imala jedinstvenu energiju, da je uvek znala šta da kaže i nikada nije imala ni trunku mržnje u sebi. Govoreći o njenom poreklu, naveo je da je bila ponosna na svoje korene i da je tu posebnu lepotu i duh nosila u sebi, kao i da se nada da je to prenela na njihovu decu.
Osvrnuo se i na njenu borbu sa bolešću, rekavši da je doktorka bila neizmerno hrabra i da se borila do samog kraja.
Opisujući njene poslednje dane i sate provedene u bolničkom krevetu, on je podelio intimne detalje koji apsolutno nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Džon je objasnio da bi se ona svaki put kada bi deca ušla u njenu sobu ispravila i namestila da izgleda malo zdravije, samo da bi im se toplo nasmešila.
- Dan kada je umrla nije jela, nije mogla da jede, zapravo nije jela deset dana. Bila je u velikim bolovima i pila je mnogo lekova, ali kada su deca ušla u njenu sobu, delovalo je kao da im se blago nasmešila. Nije više mogla da govori, ali zagrlila ih je svakom ćelijom svog bića, uhvatila ih je za ruke i stavila na svoje srce. Nije to uradila savršeno jer nije mogla to da uradi. Kada dođe vreme naći ćemo je nekako - završio je svoj dirljivi oproštaj ostavljajući sve prisutne u dubokim suzama.
Na sahrani se obratila i njihova ćerka Mia, koja je hrabro govorila o svojoj majci, dok je porodica pokazala izuzetnu snagu u teškim trenucima. Od Tamare se oprostio i njen otac, poznati fotograf Jadran Lazić, poručivši da je preminula mirno, okružena ljubavlju.
