Student arheologije Miloš Nešović bavi se izradom viteških oklopa i štitova.
Momak iz centra Beograda gotovo svakodnevno vreme provodi u malenoj šupi u Zemunu gde u bilo koje doba godine loži vatru i kuje čelik. Pod njegovim čekićem nastaju viteški oklopi i štitovi.
Miloš Nešović je 26-godišnji student arheologije koji savladava veštinu srednjovekovnih kovača i pravi kopije viteške opreme.
Sve je počelo od kostima za maskenbal. Ispričao nam je da je svoj prvi oklop napravio od zatvarača za pivske flaše kada je imao 12 godina.
Kasnije je, tokom tinejdžerskih dana, nastavio da se bavi ovim hobijem, a da bi materiju bolje razumeo odlučio je da upiše arheologiju. Nije imao tutora, već je znanje sticao pretražujući ovu tematiku na internetu i u knjigama, a vremenom je upoznao i ljude koji se bave sličnim poslom. Procedura izrade je vrlo slična kao kod krojačice - kovač vam uzima meru.
Prvi "ozbiljan" šlem, koji i danas čuva u radionici, napravio je bez vizira i predstavlja kombinaciju njegove mašte sa šlemovima iz kasne antike i ranog srednjeg veka. To je šlem sa najstarijim uzorom, dok je većina oklopa i šlemova koje Miloš pravi za potrebe drugih bazirana na rekonstrukciji opreme iz XIV veka.
"Prvi šlem napravio sam pre više od tri godine i zaista sam mnogo naučio. Posle toga pravio sam i ramenike, basinee, noge, štitove, potkolenice", ispričao je Miloš za MONDO.
Miloš Nešović može da se pohvali i da je za svega pet dana, inspirisan epskom fantastikom, uradio šlem za kratkometražni film "Poslednja kap", čija premijera će biti 13. oktobra u Domu omladine. Ipak, on pretežno pravi opremu za članove različitih udruženja koja se bave organizovanjem viteških turnira i negovanjem tradicije srednjovekovnih veština, prikazivanjem tadašnjeg života, bitki i mačevanja.
Sve je to veoma skup hobi, međutim Miloš kaže da za sada uspeva da zarađenim novcem plati studiranje. Iako zahteva mnogo odricanja, izradu oklopa još uvek ne može da smatra poslom koji bi mu bio jedini izvor prihoda, s obzirom na to da je srpsko tržište malo, a zbog nedovoljno regulisanog načina plaćanja sa inostranstvom nema veliku mogućnost saradnje sa inostranim kupcima. Stoga je još uvek na raskrsnici između arheologije i kovačkog zanata.
(A. P. - MONDO)
Miloš Nešović je 26-godišnji student arheologije koji savladava veštinu srednjovekovnih kovača i pravi kopije viteške opreme.
Sve je počelo od kostima za maskenbal. Ispričao nam je da je svoj prvi oklop napravio od zatvarača za pivske flaše kada je imao 12 godina.
Kasnije je, tokom tinejdžerskih dana, nastavio da se bavi ovim hobijem, a da bi materiju bolje razumeo odlučio je da upiše arheologiju. Nije imao tutora, već je znanje sticao pretražujući ovu tematiku na internetu i u knjigama, a vremenom je upoznao i ljude koji se bave sličnim poslom. Procedura izrade je vrlo slična kao kod krojačice - kovač vam uzima meru.
Prvi "ozbiljan" šlem, koji i danas čuva u radionici, napravio je bez vizira i predstavlja kombinaciju njegove mašte sa šlemovima iz kasne antike i ranog srednjeg veka. To je šlem sa najstarijim uzorom, dok je većina oklopa i šlemova koje Miloš pravi za potrebe drugih bazirana na rekonstrukciji opreme iz XIV veka.
"Prvi šlem napravio sam pre više od tri godine i zaista sam mnogo naučio. Posle toga pravio sam i ramenike, basinee, noge, štitove, potkolenice", ispričao je Miloš za MONDO.
Miloš Nešović može da se pohvali i da je za svega pet dana, inspirisan epskom fantastikom, uradio šlem za kratkometražni film "Poslednja kap", čija premijera će biti 13. oktobra u Domu omladine. Ipak, on pretežno pravi opremu za članove različitih udruženja koja se bave organizovanjem viteških turnira i negovanjem tradicije srednjovekovnih veština, prikazivanjem tadašnjeg života, bitki i mačevanja.
Sve je to veoma skup hobi, međutim Miloš kaže da za sada uspeva da zarađenim novcem plati studiranje. Iako zahteva mnogo odricanja, izradu oklopa još uvek ne može da smatra poslom koji bi mu bio jedini izvor prihoda, s obzirom na to da je srpsko tržište malo, a zbog nedovoljno regulisanog načina plaćanja sa inostranstvom nema veliku mogućnost saradnje sa inostranim kupcima. Stoga je još uvek na raskrsnici između arheologije i kovačkog zanata.
(A. P. - MONDO)
