Mileva Marić je rođena 19. decembra 1875. godine u Titelu u bogatoj porodici kao najstarija od troje dece Miloša Marića i Marije Ružić-Marić.
Rano je pokazala darovitost za matematiku, slikarstvo, muziku i jezike. U vreme Milevinog odrastanja, visoko obrazovanje je za devojke bilo izuzetak a ne pravilo.
Povrh svega, Milevin život obeležio je i fizički nedostatak - hromost. U to vreme takav hendikep predstavljao svojevrsnu stigmu koja je devojci mogla zapečatiti sudbinu. Njen otac je smatrao da je obrazovanje put koji će joj doneti samostalnost i osigurati budućnost.
Godine 1886. upisala se u žensku gimnaziju u Novom Sadu, a dve godine kasnije prešla je u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala 1890. godine kao najbolja u razredu iz matematike i fizike.
Privatnu školu u Zagrebu, u koju su išli samo dečaci, upisala je kada je napunila 15 godina uz specijalnu dozvolu.
Školovanje je nastavila u Cirihu i 1896. godine upisala je studije medicine. Cirih je u to doba bio jedan od retkih gradova sa fakultetima koji su primali žene. Ubrzo se prebacila u Politehničku školu na studije matematike i fizike i tako postala tek peta žena koja je primljena u tu školu.
U galeriji pogledajte fotografije porodične kuće Marića u Kisačkoj ulici:
Tamo je upoznala Alberta Ajnštajna sa kojim je stupila u emotivnu vezu, a njihova ljubav je u početku bila spoj duboke intelektualne sinergije i mladalačke strasti.
Jedan semestar je provela u Hajdelbergu, a prve dve godine studiranja su za nju bile veoma uspešne. Bila je uporna da uđe u "muški" svet nauke.
U Cirih se vratila 1899. godine. Njihova veza je postala ozbiljnija, a Albert joj je dodelio nadimak Doli.
Uprkos protivljenju njegovih roditelja, postali su nerazdvojni. Razmenjivali su ideje i zajedno rešavali zadatke.
Podstaknuta velikim naučnim otkrićima tog vremena, Milevine misli bile su zaokupljenje idejom o pretvaraju materije u energiju. Maštu su joj podstakli i svici sa Titelskog brega gde je provodila detinjstvo. Ideja je postala zanimljiva i Albertu koji je bio oduševljen njenim darom za matematiku.
Iako je bila odličan student, nije položila završne ispite. Ostala je u Cirihu kao laboratorijski asistent pripremajući se da ponovo polaže ispite, a nakon odmora sa Albertom na jezeru Komo, saznaje da je u drugom stanju. Njen ponovni neuspeh na ispitima deo istoričara i naučne javnosti tumači kroz prizmu tadašnjeg seksizma.
Podaci dalje ukazuju da je otputovala kod roditelja. Početkom februara 1902. godine u Novom Sadu rodila ćerku Lizerl koju Albert nikada nije video. Sudbina devojčice do danas je nepoznanica. Veruje se da je ili umrla ili data na usvajanje.
"Mi smo stena"
Albert i Mileva su se venčali 6. januara 1903. godine i dobili dva sina Eduarda i Hansa Alberta. Njihov brak je u početku bio intelektualno partnerstvo. Smatra se da je Mileva matematički definisala teoriju koja je proslavila Alberta, jer je u matematici bila superiornija od njega.
Kada su je jednom prilikom zapitali zašto je teoriju relativiteta poklonila mužu, Mileva je odgovorila: "Nas dvoje smo ein-stain" (jedna stena na nemačkom).
Međutim, Mileva je ostala u senci slavnog muža. Iz svih radova na kojima su zajedno radili, tragovi njenog imena potpuno su izbrisani. Zbog toga se u knjigama o Albertu ne pominje njeno ime.
Ipak, sačuvana ljubavna pisma danas su dragocena svedočanstva koja osvetljavaju blistavi um Mileve Marić i njen naučni doprinos.
U galeriji pogledajte fotografije izložbe "Mileva: Mi smo stena" koja je priređena u njenu čast:
Tekst je objavljen u sklopu projekta "Mileva i Novi Sad: 150 godina od rođenja naučnice koja nas inspiriše", koji je sufinansiran od strane Grada Novog Sada - Gradske uprave za kulturu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
