Više od dve trećine građana Srbije ima neku vrstu medijske zavisnosti koja im pomaže da pobegnu od teškog života.
Danas objavljeno istraživanje pokazalo je i da više od 60 odsto publike smatra da mediji u vestima treba manje da se bave aktivnostima političara.
Na konferenciji za novinare, predsednik Upravnog odbora Pozitiv centra za digitalne medije koji je sproveo istraživanje Ljubiša Bojić rekao je da neku vrstu medijske zavisnosti ima 67,9 odsto ispitanih građana.
Prema njegovim rečima, stepen medijske zavisnosti direktno je vezan za onaj deo publike koja medije najviše koristi u svrhu zabave, odnosno najviše su medijski zavisni ljudi koji žele da pobegnu od realnosti i teškoća u životu.
Bojić je rekao da su medijski zavisnici obično ljudi koji osećaju neku vrstu pritiska ili stresa vezanog za porodicu, radno mesto ili neki etički problem.
Profesor Fakulteta za kulturu i medije Srbobran Branković rekao je da se radi o "nekoj vrsti" medijske zavisnosti ali da to nikako ne znači da se radi o "zombijima koji ceo dan bulje u ekran".
Prema rezultatima istraživanja, čak 62,4 odsto građana Srbije koristi medije više nego pre deset godina, dok njih 15 odsto medije koristi manje nego 2001. godine.
Gotovo 66 odsto ispitanih misli da u televizijskom programu treba više pažnje posvetiti obrazovnom programu, 34,3 odsto da je potrebno više dokumentarnog programa, dok četvrtina ispitanika želi više informativnog programa.
Nešto manje od dve trećine građana koji su učestvovali u istraživanju misli da je u medijima potrebno više isticati pozitivne primere iz života, čak 76,6 odsto misli da ima previše negativnih vesti na televiziji, dok 61,4 odsto veruje da se političari suviše često pojavljuju u medijima.
Više od tri četvrtine ispitanih misli da su stari mediji manipulativni, dok nešto iznad polovine to isto misli za nove medije.
Četvrtina građana misli da preteruje sa korišćenjem medija, 26,1 odsto ne može da im se odupre, dok 30 odsto želi da ode na mesto gde neće imati pristup medijima.
Učesnici konferencije naveli su da nije moguće napraviti neko poređenje sa prethodnim periodom, jer ranije nisu rađena ovakva istraživanja, kao ni da im nisu bile dostupne informacije o zavisnosti publike u drugim evropskim zemljama.
Istraživanje pod nazivom "Stari i novi mediji i medijska zavisnsot publike" sprovedeno je metodom intervjua sa više od 2.200 građana Srbije, od 15 do 88 godina. Obavljeno je od januara do maja 2011. godine.
(Beta)
Na konferenciji za novinare, predsednik Upravnog odbora Pozitiv centra za digitalne medije koji je sproveo istraživanje Ljubiša Bojić rekao je da neku vrstu medijske zavisnosti ima 67,9 odsto ispitanih građana.
Prema njegovim rečima, stepen medijske zavisnosti direktno je vezan za onaj deo publike koja medije najviše koristi u svrhu zabave, odnosno najviše su medijski zavisni ljudi koji žele da pobegnu od realnosti i teškoća u životu.
Bojić je rekao da su medijski zavisnici obično ljudi koji osećaju neku vrstu pritiska ili stresa vezanog za porodicu, radno mesto ili neki etički problem.
Profesor Fakulteta za kulturu i medije Srbobran Branković rekao je da se radi o "nekoj vrsti" medijske zavisnosti ali da to nikako ne znači da se radi o "zombijima koji ceo dan bulje u ekran".
Prema rezultatima istraživanja, čak 62,4 odsto građana Srbije koristi medije više nego pre deset godina, dok njih 15 odsto medije koristi manje nego 2001. godine.
Gotovo 66 odsto ispitanih misli da u televizijskom programu treba više pažnje posvetiti obrazovnom programu, 34,3 odsto da je potrebno više dokumentarnog programa, dok četvrtina ispitanika želi više informativnog programa.
Nešto manje od dve trećine građana koji su učestvovali u istraživanju misli da je u medijima potrebno više isticati pozitivne primere iz života, čak 76,6 odsto misli da ima previše negativnih vesti na televiziji, dok 61,4 odsto veruje da se političari suviše često pojavljuju u medijima.
Više od tri četvrtine ispitanih misli da su stari mediji manipulativni, dok nešto iznad polovine to isto misli za nove medije.
Četvrtina građana misli da preteruje sa korišćenjem medija, 26,1 odsto ne može da im se odupre, dok 30 odsto želi da ode na mesto gde neće imati pristup medijima.
Učesnici konferencije naveli su da nije moguće napraviti neko poređenje sa prethodnim periodom, jer ranije nisu rađena ovakva istraživanja, kao ni da im nisu bile dostupne informacije o zavisnosti publike u drugim evropskim zemljama.
Istraživanje pod nazivom "Stari i novi mediji i medijska zavisnsot publike" sprovedeno je metodom intervjua sa više od 2.200 građana Srbije, od 15 do 88 godina. Obavljeno je od januara do maja 2011. godine.
(Beta)
